Slušam Vagnera, po preporuci. Trudim se da razumem.
Čitam i roman Crnjanskog, ne znam zašto, ali naslov povezujem s očima jedne žene.
Kap španske krvi, tako se roman zove. Zabluda je, nije banalan.
Miloš je rekao da je njegov najbolji, a njene oči su tamne, tople i krupne.
Samo pojašnjavam analogiju, verovatno uticaj sumatraizma.
Voleo bih da zavolim tu ženu.

AZ
BUKI
VJEDI...

Ljubica Stevanović je književnik koji na maestarlan način spaja prošlost i sadašnjost, pokazujući dobre i loše strane i jednog i drugog posredstvom vrlo upečatljivih likova i vrlo zanimljivih sižea.

Kada se radni vek okonča, pred čovekom se otvaraju novi oblici postojanja ili tavorenje u koje zapadaju mnogi izglobljeni iz višedecenijskog utabanog puta. Za one koji su radoznali i kreativni, to postaje doba novostečene slobode i novih izazova.