20. September 2017

Umetnost svađanja

Svi smo svedoci koliko svađe znaju da budu iscrpljujuće i teške. Zašto se uopšte svađamo i zašto često ne možemo mirnim putem da rešimo konflikt oko kojeg je nastala svađa?


Umesto toga vičemo, napadamo, pretvaramo sukob u pravo bojno polje i nastojimo da pobedimo po svaku cenu. Da li smo dobre vojskovođe?


Pirova pobeda

Pir, kralj Epira, vodio je bitku protiv Rimljana kod Askula I pobedio. Ali je u bici izgubio mnogo svojih vojnika, tako da ga je bitka, ustvari, puno koštala. Nakon bitke je izjavio: “Još jedna ovakva pobeda i mi smo izgubljeni.“ Od tadaj e, za pobede u kojima se, zapravo, više izgubi nego dobije, odomaćen izraz Pirova pobeda.
Upravo je naša želja za pobedom u svađi često Pirova pobeda, jer smo I sebi I drugome naneli više štete a cilj nismo postigli. Bar ne onaj pravi,a to je da rešimo konflikt. Umesto toga smo se još više udaljili od osobe sa kojom smo u svađi, a to smo postigli korišćenjem grubih reči, niskih udaraca i namernim povređivanjem. Izgubili smo mnogo svojih dobrih vojnika na tom polju. Kako, uopšte, možemo da rešimo konflikt na drugi način? Kako da sačuvamo svoje vojnike?


Šta su konflikti?

Šta su, uopšte, konflikti i zašto postoje?
Uobičajeno je da o konfliktima razmišljamo kao o nečemu neprijatnom I nečemu što bi trebalo izbeći po svaku cenu. Čak često opisujemo neki odnos kao uspešan ako se  nikad nismo posvađali sa tom osobom. Konflikt  je, jednostavno, sukob želja između dve osobe.


Pošto smo svi međusobno različite osobe normalno je i očekivano da imamo i različite želje. Onda je i u redu da imamo konflikt želja i gledišta ,stavova, itd. U konfliktu sa drugom osobom imamo priliku da na nov i konstruktivan način sagledamo temu konflikta i dođemo do novih rešenja i saznanja. Dakle, konflikt je šansa, a ne prepreka.
Ako izbegavamo konflikte zbogs traha da ćemo biti odbačeni ako izrazimo svoje neslaganje, počećemo da se udaljavamo od sebe i svojih želja i uskoro nećemo imati privilegiju da poznajemo sebe jer nismo naučili da sebe izražavamo. Konflikt je, dakle, nužan deos vakog bliskogodnosa koji pomaže da bolje sagledamo situacije oko kojih je konflikt nastao i dođemo zajednički do novih rešenja i mogućnosti.


Izbegavanje konflikta često ima korene u detinjstvu. Ako su nam roditelji nisu dopuštali da izražavamo neslaganje, onda smo, iz želje da ugodimo roditeljima, prosto zaključili da ne bi trebalo da dolazimo u bilo kakav sukob sa drugima jer će nas odbaciti. Sa tim zaključkom smo i odrasli. Bitno je da znamo da, ako neko odbaci neku našu želju, to ne znači da odbacuje nas kao osobu i da smo mi i dalje vredno ljudsko biće koje samo ima različite želje u odnosu na druge ljude što je potpuno normalno.


U mnogim psihoterapijskim pravcima se insistira na razlikovanju osobe od njenih želja upravo iz tog razloga. Možemo slobodno da dođemo u konflikt sa drugom osobom a da nas ona i dalje voli i poštuje što nam je bitno ako smo u bliskom odnosu sa tom osobom, iako se sa nama ne slaže oko nekih pitanja.
Slična stvar je i ako često pokušavamo da izazivanjem konflikata održimo dominaciju nad nekim. Kao što postoje ljudi koji izbegavaju konflikte posvakucenu, tako postoje I ljudi koji ih često izazivaju jer ne mogu da podnesu da njihove želje budu neostvarene. Odbacivanje njihovih želja oni tumače kao odbacivanje njih kao osobe.
I za  njih važi sličan zaključak – razlikovati sebe od svojih želja. Naučiti prednositi kada naše želje ne mogu biti ostvarene. Uvažiti Drugog, proširiti svoj svet percepcijom Drugog.


Kada smo videli da su konflikti nešto sasvim u redu, pitanje je što onda radimo sa ljutnjom koja se neminovno javlja u konfliktima? Kako da je konrolišemo da bi konflikt bio na korist obema stranama?

 


Ljutnja, bes i zen budizam

Učenik Zena je jednom prilikom rekao svome učitelju:
“Učitelju, imam nekontrolisanu narav. Pomozite mi, molim vas, da je oslobodim.“
„Imaš nešto veoma čudno“, odgovorio je učitelj.“ Pokaži mi tu narav.“
„Pa baš vam je ne mogu pokazati.“ odgovorio je učenik.
„A zašto ne?“
„Pa zato što se javlja izenada.“
„Pa to, onda, ne može biti tvoja istinska priroda,“ reče učitelj, „ jer da jeste, bio bi u stanju da je pokažeš u bilo koje vreme.“

Nije zgoreg da se setimo ove pričice naredni put kad nas strasti ponesu u svađi. Ljutnja ne mora da eskalira u bes i teške reči koje u svađi izgovorimo i nisu posledica naše furiozne, nekontrolisane prirode već, uglavnom, posledica osećaja povređenosti. Zato opravdanje da „izgubimo kontrolu“ kada se svađamo ne pije vodu.


Ljutnja nije nešto što nas ponese i čime ne možemo da vladamo i upravljamo. Naprotiv, ako uspešno koristimo ljutnju možemo da dođemo do rešenja konflikta. Ljutnja nije sama po sebi neštološe. Ljutnja je zahtev za promenom ponašanja druge osobe. Ako se ne naljutimo, mi ne možemo da znamo koje je to ponašanje koje nam smeta kod druge osobe. Ali je sasvim druga priča kada ljutnju umesto na ponašanje druge osobe prenesemo na nju kao ličnost I počnemo da vređamo i zadajemo udarce.


Još jedna predrasuda vezana za ljutnju je da je potrebno izbaciti posvaku cenu inače će to uticati na naše zdravljei. Tonijetačno, naprotiv, eskalacijal jutnje u bes dovodi do još više ljutnje i onda počnemo da se ponašamo kao perpetuum mobile, mašina koja radi sama od sebe, ne možemo da se zaustavimo. Ljutnju je potrebno ispoljavati na zreo, kontrolisan način, tada će imati najbolje efekte. Kanalisana ljutnja će nas uveriti da možemo da vladamo svojim osećajima i da možemo da ispred sebe vidimo cilj u vidu rešenja konflikta, da ne kažemo svađe. Za to je neophodan rad na sebi I odnos uvažavanja sa drugom osobom.


Ako doživljavamo odnos druge osobe prema nama kao napad na nas, naš osećaj povređenosti će rasti, doživjavaćemo drugu osobu kao nepravednu, nezahvalnu, lošu.
Lako možemo da se stavimo onda u poziciju žrtve i polarizujemo konflikt: mi smo dobri i napadnuti, druga osoba je loša I napada nas. Mi samo moramo da se branimo. Setimo se Pira.


Umesto toga, mogli bismo da sagledamo stanovište druge osobe, da proverimo kako sve izgleda iz njenog ugla. Možemo da pokušamo da proširimo svoje ljutnjom suženo polje percepcije. Time nećemo izgubiti ništa od svoje pozicije,s amo ćemo pokazati sebi i drugome da su naše moći sagledavanja I razumevanja velike i da time ostavljamo značajan prostor za resavanje problema i prihvatanje druge osobe. To može pomoći da se druga strana oseti bezbedno i da počne da govori o osećajima koji stoje iza konflika. Iza svakog velikog ljutog vojskovođe, uglavnom, stoji mali preplašeni dečak sa praćkom.

 

Još malo Zena

Jedan mladi zen učenik je hteo da sazna kako to izgleda biti u raju, a kako u paklu. I on se uputi kod velikog zen majstora da mu to kaže.
„Možete li mi, zen majstore, reći kako izgleda biti u paklu, a kako u raju? Voleo bih da to doživim.“
„Pih“, odgovori mastor zena, “nemam ja vremena da se bakćem sa takvim budalama kao što si ti.“
Na te neočekivano grube reči učenik se veoma razbesni. Disanje mu se ubrza, šake se stisnuše, sav je bio u grču.
Majstor ga pogleda i reče mu: “Eto sad znaš kako je biti u paklu.“
Na to učenik odmah shvati o čemu se radi, odmah se smiri i bi zahvalan majstoru na tako važnom i dobrom uvidu.
„A sada znaš i kako raj izgleda.“ reče zen majstor.

Zašto bismo obitavali u emocionalnom paklu kad možemo biti na daleko boljem mestu, izbor je naš.
A šta je sa onim ljudima koji se previše često ljute i koji nam prvi padnu napamet kao nemogući za bilo kakvu saradnju bez obzira na to koliko naš entuzijazam za rešavanjem problema može biti veliki?
Pa, Bentran Rasel je jednom rekao da je „strah glavni izvor predrasuda i jedan od glavnih izvora okrutnosti.“


„Agresivni ljudi su uplašeni ljudi“, kaže Vladeta Jerotić.
Ako takvi ljudi nisu zaista spremni na drugačije načine rešavanja konflikata, moramo ih pustiti da se boje i dalje, nadajući se da će jednog dana prestati imati razloga za strah. A mi nastojmo da od konflikata gradimo mostove. Čisto da bismo se našli na nekom dobrom i prijatnom mestu kao onaj učenik iz zen priče. Možda onda i drugi požele na njemu da nam se pridruže.

 


Adriana Pejaković, psiholog

Povezane teme

Tradicija, da i ne... Uzimajući u obzir i nesumnjive prednosti modernog doba nad klasičnim tradicionalizmom kao što su: pravo izbora, individualnost, sloboda govora i mi&scaro...

Sazreti za brak i sreću veliki je posao... Da bismo upšte mogli da kažemo, makar približno tačno, šta je srećan brak trebalo bi prvo da definišemo posebno pojmove brak i sreća, pa te...

Kako se "uči" ljubav prema sebi... Prihvatiti i zavoleti sebe je najvažnija stvar koju treba da učinimo u životu jer svi odnosi u našem životu kreću od toga koliko volimo sebe. U sredi&...

Majka i kćerka - sve nijanse ovog važnog odnosa... Odnos majke i kćerke je uvek bio jedan od najzanimljivijih i najdinamičnijih porodičnih odnosa. Zbog specifične ženske povezanosti i bogatstva emocija, ovaj ...

Kako ostvariti bliskost... „Ovo je zapovest Moja, da ljubite jedni duge kao što Ja vas ljubim“  Jv.15.12 Biblija (Novi Zavet) Biti blizak sa drugom osobom. Na ...

Postavljeni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Balkan In.

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

Korisni saveti - Uradi sam

DR MARKO JOVAŠEVIĆ Zdravlje kao način života

Foto

Janko Tipsarević