Odštampajte ovu stranicu
Milica Jeftimijević Lilić i Radovan Vlahović Milica Jeftimijević Lilić i Radovan Vlahović

Priče o ljubavi, životu kosmetskih Srba i ukradenom detinjstvu

Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Milica Jeftimijević Lilić pripada grupi pisaca koji su u središte pesničkog izraza postavili temu ugroženosti, tragike Srba na Kosovu i Metohiji svedočeći svojim delom o zarobljenom srpskom narodu i njegovoj nemoći da odbrani pravo na svoj dom i goli opstanak.


Ona pišući o sumornim životima svojih sunarodnika iznad svega stremi pronalasku tračka svetlosti u kosmetskom mraku i nade za opstanak srpskog „roblja zarobljenog“ koje u XXI veku opstajava „Zubima i golim trbuhom“ čuvajući najznačajniji pedalj Srbije. Gotovo sav svoj pesnički dar i umeće posvetila je ovoj temi u obimnom i vrednom pesničkom i naučno razuđenom delu, a delimično i u proznom delu „Skriveno u sjaju očiju“.


Autorka je duboko ukorenjena u kosovskoj smonici, a njeno delo je oslonjeno i utemeljeno na bogatoj tradiciji, kosovskom mitu, Gračanici, Banjskoj, Pećkoj Patrijaršiji, Bogorodici Ljeviškoj, Visokim Dečanima, Milanu Rakiću, Grigoriju Božoviću iz kojih crpi tematiku i snagu za svoj moderan, nepatvoren i originalan književni i naučni izraz.


U knjizi „Skriveno u sjaju očiju“, Milica Jeftimijević Lilić pokušava da odgonetne veliku čovekovu enigmu zvanu život, i u njemu najznačajniji segment, ljubav. Velika, zahtevna tema sa kojom se mogu retki uhvatiti u koštac; izazov za mnoge stvaraoce, a autorka ohrabrena potvrđenim literarnim, ali i životnim iskustvom, nema razloga za strepnju. Iz njenih priča, istrgnutih iz života, saznajemo da u ljubavi muškarca i žene, čiju snagu i veličinu nikad dovoljno ne upoznamo, posebno njene neslućene lepote, ushićenja i blaženstva podsticajni za litrerarnu obradu. Ovoj večnoj temi posvetili su pažnju mnogi mislioci i kreativni stvaraoci, a junacima ove knjige Milice Jeftimijević Lilić bliska je misao Viktora Igoa: „Svesti čitav svemir u jednu osobu, to je ljubav!“. To najbolje potvrđuje priča „Bezuslovna ljubav“, o ljubavi slavnoga hirurga i lepe, strasne studentkinje, zbog koje hirurg ostavlja suprugu i dva sina, koja u ekstazi dobija bračnu krunu, a u epilogu saznanje da trideset godina mlađa Jadranka, posle nekoliko godina srećnog braka ima mlađeg ljubavnika što neminovno vodi rastavi. Tada je hirurg shvatio dubinu tragike ostavljenog, sebe, ali i svoje bivše supruge. Identična je sudbina turističkog službenika Jovana („Preumljenje“), koji zbog Katarine i njene neobuzdane strasti ostavlja uzornu suprugu i porodicu. A kada su strasti splasle izgubili su jedno drugo, a u njihov dom se uvukao muk, zacarila je tišina; ostala su dva nesrećna ljudska bića.


Ove i druge priče svedoče da u ljubavi sem lepote i ushićenja ima i mnogo bola, nereda, gorčine, što sve vodi saznanju o poravnanju pravde ili zaslužene kazne za donosioca pogrešnih odluka ili krivca. Autorka u ovim pričama sugeriše čovekovu potrebu za iznalaženje snage i osmišljavanje života i u njemu radosti i ljubavi koja ostaje zauvek u nama kao sjaj koji ništa ne može zamračiti. Takvi su likovi Turkinje Sibel i Nenada („San nikad ne ostari“), ili Mike („Ljubav ne umire“), lik široke duše i velikog srca, koje je bilo „trezor ljubavi“, sposobnog da voli mnogo žena, kao što su mnoge njega volele. Pola veka je voleo samo svoju suprugu Milenu, ali ga je „glad duše za drugima, nužnost da svoje biće podeli sa novim ženama, da umnoži sebe u još nečijoj misli… kako bi do kraja zadovoljio iskonsku glad za životom, besmrtnošću, “dovela u mnoga iskušenja. Kada je Milena preminula, voleo je nekoliko godina, Nevenu, ali je posle njene smrti zavoleo i njenu ćerku Bojanu koja je, nakon prijateljskih poseta, prihvatila Mikinu ljubav, uprkos velike razlike u godinama, „i sve tri su bile deo njegovog srca, svake njegove misli“- podvući će autorka.

Vreme, kao provereni sudija života, postavlja mnoge stvari i pojave na svoje mesto, pa i odnos mlade Bojane i starijeg Mike, na koju je on „previše slab“, a ona svoju moć i lepotu želi da nadoknadi zahtevom da joj prepiše stan. Mika koji je celog života ljubav stavljao iznad svega, shvatio je „poreklo naklonosti“ mlade Bojane, koja je bila sve hladnija i na kraju bio spreman da joj ispuni i taj zahtev, ali ga je smrt u tome omela.


U nekim pričama poput „Osveta života“, autorka dublje ponire u veliku zagonetku života pokazujući kroz kakve zamke, provere i iskušenja čovek prolazi, poput aktera priče koji se odriču rađanja druge dece, da bi sinu jedincu obezbedili jedinog naslednika stečenog bogatstva. Svoju pogrešnu odluku shvatili su kada su u nesreći izgubili sina jedinca oplakujući sudbinu za nerođenom decom u deset prekinutih trudnoća.


Sledećom pričom „Božja je poslednja“ Verka i Žarko, želeći sina i posle sedam kćeri, dočekaće da im se, u njenoj 63-oj godini, želja ostvari. U priči „Božji dar“ autorka je umetnički ubedljivo predstavila ostvarenu majčinu molbu Gospodu da joj podari junaka Nikolu Teslu baš na Vidovdan, da „izvida rane srpskom rodu“. A u priči „San koji svetli“, takođe posvećenoj Nikoli Tesli, on se zahvalan obratio majci: „Majko, ti si mi dala ove snopove sjaja, mi smo zajedno u svemu ovome… Ja svetlim, ja pevam tvoju pesmu…“


Umetničkom snagom izdvaja se i priča „Gostoljublje“ kojom Milica Jeftimijević Lilić dočarava dramu prognanih iz zavičaja koji, posle zlodela i pretrpljenih strahova, sa zavežljajem u ruci, nose svoju imovinu generacijama sticanu; u trenu spaljenu ili ostavljenu krvoločnim dušmanima, progoniteljima Srba. Ona je podjednako zabrinuta za svoju i sudbinu bližnjih ostavljenih od države, ali govori i o komšijama u novoj sredini koji su ostali nemi, bez empatije za pretpljene strahove i zlodela proteranih Srba. Tragičnu sudbinu njihovu najbolje je izrazio veliki pisac i hroničar Prištine Pera Stefanović rečenicom: „Prognani samo telom odlaze, a duša im je u zavičaju“.


I priča „Blizina smrti i putokazi“, snažni je narativ o sudbini Milisava i njegove majke koju su preudali nakon smrti njenog muža. Život sa očuhom otkrio mu je očuhovo surovo ponašanje i zlostavljanje njega i majke, ali ga je očeličio da u nemačkom logoru preživi sve torture i izbegne smrti.
Ove priče iz prvog tematskog kruga upućuju na saznanje da u ljubavi ima lepote, strasti i radosti, ali i mnogo iskušenja, bola i nepravdi. Ljubav je sreća, ispunjenje čovekovih želja za koju se živi, a nekad je privid koji uništava, briše sve, pa i najsnažniju stvarnost, brak; ponekad se ljubav zida ni na čemu i ni od čega, sem iluzija. „Ljubavi ima ili je nema“ - definicija je poznatog pisca i profesora akademika Vuka Filipovića, koju je izdvojio od stotine definicija velikih umova i desetak svojih kao najbližu ovom fenomenu ili je: „Iracionalno i slatko ludilo kojem je teško dati racionalno objašnjenje“ - kako to u poglavlju ove knjige ističe Radovan Vlahović. Mnogi teže pravoj ljubavi kad su dvoje upućeni jedno prema drugom i u braku posvećeni porodici i deci kao što je hrišćanka Joka, koju je spominjao mudri dečanski iguman Justin, koja se potpuno slila sa svojim mužem kome je izrodila 12-oro dece, a koji je izjutra, zatekavši je sa glavom na svojim grudima na pitanje šta to radi odgovorila, “Mirišem ti dušu“. Svi dugujemo blaženstvu ljubavi, koja je lepša od svake lepote, to je i poruka ovih priča; za nju se plaća visoka cena, kako su je skupo platili mnogi junaci u njima.


I u prvom, a i u drugom tematskom krugu („Naše malo sokače“), u pričama o ratnim i poratnim vremenima u Prištini i na Kosovu i Metohiji, autorku je duboko dirnula u srce tragična sudina njenog naroda, jer zna da su njeni sunarodnici suviše dugo izloženi neredima, nepravdama, nasiljima, zločinima i svim neizvesnostima; njihovo je opstajanje u patnji, roptanju i tako im prolazi gorak i pust život. Milica Jeftimijević Lilić dok piše o njihovom životu, piše o svom i svojoj patnji sublimišući kolektivnu tragiku srpskoga naroda. Rat i ratno iskustvo produbili su teme o tragičnom osećanju čovekovog života, jer se autorka neposredno susrela sa dramom svojih prijatelja, komšija i mnogih njoj dragih i znanih ljudi, čije tragedije su duboko uznemirile njeno pesničko i ljudsko biće.


U lirski nadahnutim pričama za decu, vešto ukomponovanim u ovu proznu tvorevinu, autorka nastoji da očuva plemenitost bezbrižnih dana ovih malih ljudi, otkrivajući radoznalosti i neslućene tajne, lepote i vedriju stranu detinjeg sveta, ali i nepravde koje ostavljaju ožiljke i rane u dečjoj duši. Njena Crvenkapa izranja iz bajkovite šume i divnog sveta dečje mašte, naseljenog bićima koja osmišljavaju i razbuktavaju njihov mnogoliki i šaroliki svet. No ima i onih priča u kojima je deci surova kosmetska stvarnost okrnjila i duboko ranila detinjstvo, pa je i retki osmejak dece iščupan sa njihovih lica, prava nagrada koju su ona poklanjala sebi i drugima. Njima su vedrine retke zbog prisilnih seoba, i zato što ih je sve manje u školama i zato što im je ukradeno detinjstvo, i što su živeli sa osećajem svake nesigurnosti, kao i da su ostali bez oslonca i podrške; sve ove nepravde, grizodušja i prizori se duboko urezuju, tetoviraju i nose kao neveseo žig do kraja života.


Priče „Skriveno u sjaju očiju“ Milice Jeftimijević Lilić su stvarnosna proza, te autentični junaci čine širok spektar kosmetske i srpske stvarnosti sa osvrtom na filozofske i društvene teme i života ljudi. To su umetničke opservacije na večna pitanja o ljubavi, lepoti, smrti iz pera autorke zrelog doba i bogatog literarnog iskustva. U ovim pričama se sukobljavaju ljubav, lepota i rugoba, harmonija i nered, beznađe i nada.


Knjiga je iznad svega provereni izraz literarne pojave i likova, koje autorka, u ovom njenom trećem po redu proznom delu, uzdiže na zavidan estetski nivo, čineći ih ubedljivim i čitaocu bliskim. Dodajmo da ove životne priče nose nenametljivo sugestivne i jasne poruke koje mogu biti od koristi čoveku, da se na iskustvu nekih junaka i aktera ovih priča izbegnu mnoge zamke i stranputice na krivudavom putu čovekove sreće i ljubavi; da se položeni ispiti ne bi polagali po drugi i ini put i po težim merilima. Njihovu posebnu vrednost čini realistični stil, posebno bogat narodni jezik i pesnički jezgrovit jezički izraz.

(Milica Jeftimijević Lilić, „Skriveno u sjaju očiju“, BKC-KRK, Novo Miloševo, Srbija - Vest Čester, SAD, 2019.)

 

Mr Jordan J. Ristić

Povezane teme

Angelina Petrović: Odgovornost pisca je ogromna... Angelina Petrović, spisateljica koja po ozbiljnosti kojom pristupa stvaranju svojih dela, junaka, njihovih specifičnih ličnosti, poznavanju geografskih okvira u...

Pomogao sam sudbini da kreira moj život... Retki su primeri velike radne i stvralačke energije u devetoj deceniji života, što je iskustvo pesnika i graditelja Ljubinka Jelića kojem je, nedavno, u ...

Čovek je kruna postojanja... Brankica Damjanović je dugogodišnji spiker, voditelj, novinar, urednik informativnog programa. Poslednjih nekoliko godina posvećena je izucavanju duhovno...

Pesnici sa djacima prvacima u Zvečanu... U zavičaju, u osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u Zvečanu, pesnikinja Milica Jeftimijević Lilić, zajedno sa pesnikom Mošom Odalovićem, prirediće umetn...

Znamenite žene Azerbejdžana i Srbije u fokusu Zarife Ali-zade... Zarifa Ali-zade, Azerbejdžanka koja je veći deo svog života provela u Beogradu, jedan je od autora knjige Znamenite žene Azerbejdžana / Srpske znamenite žene. D...

Pročitano 624 puta Poslednji put izmenjeno avgust 14 2020