19. September 2018

Vjekoslav Vukadinović Vjekoslav Vukadinović

Vjekoslav Vukadin – Glas zavičaja viđen iz oštrog ugla

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

U novoj knjizi Vjekoslava Vukadina, Pogled iz oštrog ugla, koja je bila povod za njegov dolazak u Srbiju, po rečima recenzenta  dr Miće Cvijetića, pesnik se na više mesta bavi pesmom kao fenomenom, onim šta mu pevanje znači.


”U , uvodnom prološkom tekstu Kazivanje o pesniku, Vjekoslav Vukadin autpoetički markira stvarne i imaginativno-duhovne, vanvremenske i metafizičke areale pesnika i pesništava. Ukazuje na permanentnu okrenutost svetu, složenog univerzumu prema kome su usmerene  sve njegove stvaralačke i duhovne antene: Govori o smislu i vidovima pevanja, ulozi pesničkog subjekta u promišljanjima života i sveta...”


Vjekoslava Vukadina, koji živi u Holandiji, susreli smo na Sajmu knjiga u Beogradu gde je nastupao sa ostalim pesnicima na štandu Republike Spsrke, a prethodno je u više gradova Srbije promovisao svoju novu knjigu pesama. Zamolili  smo ga za kraći razgovor.


Uloga srpskih pisaca u rasejanju je od posebne važnosti jer čuvaju jezik, duh srpskog bića i neguju nacionalnu kulturu. Dolazite iz Holandije, otkad ste tamo?

Negdje osamdesetih godina prošlog stoljeća   otišao sam u dopunsku školu u Njemačku, na njemačko govorno područje u Baden Virtenberg i tamo sam našao ulogu prosvjetnog radnika u dopunskoj školi,  i tamo sam imao jedan širi spekatar zanimanja, imao sam obavezu da nešto uradim na kulturnom organizovanju naših ljudi i organizovali smo u Karlsueu, Kulturno-prosjvetno društvo Ars Art, tamo je bio Milorad Lojević, koji je posle bio generalni konzul u Danskoji, Rade Doder, profesor književnosti, koji se posle vratio i bio nastavnik u zemunskoj Grafičkoj školi i moja malenkost.

Pretopstavljamo da je Vaša uloga bila da prosvećujete naš živalj koji se tamo našao, šta ste u tom smislu činili?


Upravo tako, mi smo dovodili značajne ljude iz srpske istorije i kulture i omugućavali smo im da govore za naše iseljenike što je bilo od posebne važnosti za njihov osećaj pripadnosti srpskoj kulturi i očuvanje njihovog identiteta. Dolazili su nam: akademik Dejan Medaković, Dragomir  Brajković, Miodrag Pavlović, i mnogi drugi koji su imali i poetski i kulturološki značaj. Bilo je to vrlo interesantno djelovanje sve dok  nije krenulo razlaženje do pucanja po šavovima tadašnje Jugoslavije.

Često su nam značajni ljudi iz sveta kulture i umetnosti dolazili sa određenom temom, kao što je recimo Medaković obradjivao temu: Uloga srpske pravoslavne crkve o očuvanju nacionalnog bitka. Bilo je vrlo interesantno i razudjeno djelovanje, jedno četiri godine. A posle je bilo snalaženje. Imali smo  razumijevanje od srpskog  Ministarstva prosvete, u to vrijeme i  Minsitarstva RS, i Ljubomira Zukovića. Posle odlaska svih prosvjetnih radnika  iz Bosne, jedino smo nas trojica ostali da radimo . Ja samu Njemačkoj  bio do 1994. godine. Tada smo imali mnogo gostovanja po evropskim centrima od Pariza, peko Frankfutra do raznih drugih gradova širom Evrope.
Posle toga sam ja otišao u Holandiju. Sve smo ponovo isto radili sa nasim prosvetnim radnicima i  na  isti  način organizovali naš narod,  da se kulturno uzdiže, do 2004.

Da li je danas lako objaviti knjigu i kad je pesnik  u inostranstvu?

U ono vreme, kada sam ja počinjao sa objavljivanjem, trebalo je ispoštovati odredjenu proceduru da pjesnik odnese rukopis i preda ga na uvid izdavačkoj kući, urdeniku, pa to čitaju tri urednika i  tri  recenzenta procjenjuju, dva plus jedan, pa ako odobre, štampa se... Danas sve to mora i da se plati, to je biznis, i to nije ni malo lako gde god da čovjek živi,  mora da zaradi za sve to i da mu ostane za život, moraš da živiš i da ti ostane da imaš i za ovo što pišeš.


Eto ja sam došao ovde i u “Svetu knjige” objavio knjigu Pogled iz oštrog ugla, i to sam, naravno,  morao da platim.
Svuda je teško jer mi smo tamo došli kao izbeglice, i to nije laka pozicija. Drugo su oni koji su ranije otišli u inostranstvo pa su uspeli da stvore neku povoljniju situaciju za sebe. Izdrobi se čovjek u svemu, i ovde i gore ljudi žive skromno, mi smo svi proleteri. Najveći uspeh je da čovek uspe sa porodicom, da je osigura, da školuje djecu, da sebi obezbedi neki normalan život.

Može  li pesnik da budi savest i svest čoveka savremenog sveta?

Živimo u nekom čudnom kolopletu, a ovo što sam danas na Sajmu knjiga govorio  u pejsmi Balkanska šuma, odjek je svega toga čiji smo dio. Ovdje je  uvjek bilo uzbudljivo i sve što Srbija proživljava prelama se i preko naših ganglija i stanica, i doživljava stresne situacije jer je Srbija stalno u nekoj teškoj situaciji, te otuda takva poezija koja se tiče i ovog podneblja i sveta kao celine uopšte. I na nama je da o tom doživljaju sveta govorimo istinu, to je bio i osnovni princip koji sam sproveo u svojoj novoj knjizi.
O poeziji se može govoriti dan i noć, ali to najaradije pretačem u pesmu.

U pesmi ste, ipak, najsigurnji, kako kažete u jednom stihu, Vi nastojite da spojite život i pesmu u praktičnom smislu, šta to zapravo znači?

Pored poezije koja je suštinski ušla u moj život, u pesmi sam najsigurniji, kažem u jednoj pjesmi. Pjesma je u najvećoj mjeri  obilježila  život, ali sa ovim godinama učimo da i mi živi malo budemo srećniji jer mi, zaprvo, pored poezije, prodica daje najveću snagu. Srećan sam što su moja djeca završila  visoke škole i što rade posao koji vole. Kćerka je završila medicinu i treba da doktorira na psihijatriji i sin koji je peta godina farmacije, tako da mogu reći da mi je i život pomalo i  pesma. Supruga je uvek  bila moje desno krilo, moja najveća podrška u svemu, to mi je snaga a s druge strane i  odavde crpim snagu,  stalno sam u toku sa svim što se ovde dogadja.


Što kaže Dragan Kolundžija, ti tamo samo stanuješ a sve pratiš što je ovde.
Pesnik je glas koji ima značaj za sva vremena i prostore.
Poezija je, nažalost,    danas dosta skrajnuta, i ne objavljuju je mnoge izdavačke kuće.
Medjutim, kad sam počinjao poezija je bila u velikom usponu. Ja se  sećam pesničkih skupova kad je bio Duško Trifunović, Velimir Milošević, Rajko Pertrov Nogo, kad je Sknederija mogla da primi 1500 ljudi  na pjesnički miting. To je bila sjajna i ispunjena poetika prostora.
No, pjesnik je dakako glas koji  budi,  ili bar nastoji da ukaže na sve negativnosti u savremenom svijetu što sugeriše i naslov moje nove knjige Pogled iz oštrog ugla.

 

Razgovor vodila Dragana Lilić

 

NOVI SVIJET


Svijet je u znaku Lucifera
Civilizacija je drama
Sve ljepote duhovhih sfera
obezvrijedjene su  do srama.

Umjetničkog duha- stvaraoci,
u nedokučivom traže oaze,
ne žele biti nijemi taoci
Planete zemlje - vojne baze.


Stalno su neki ratovi,
Samiti – konferencije,
Mirovne misije, paktovi

I glupe konvencije,
Ta nebična burleska
Politika je svejtska.

Povezane teme

Branka M. Kasalović – od polemosa do Erosa... Branka M. Kasalović se ne uklapa ni u jedan stereotip. Ona je svoja, ide za onim što u njoj budi emocije  i kroz napisano potvrđuje da nema umetnost...

Večno traganje za smislom življenja u umetnosti i ljubavi... Balša Rajčević - vajar, slikar, pisac, kritičar, dobitnik je brojnih uglednih nagrada za umetnički rad. Dela mu se nalaze u vlasništvu dvadesetak ...

Do zvezda mudrošću, talentom i iskustvom... Nedavno je u Urduženju književnika Srbije promovisan novi, peti roman Branke Gajović, koja je i pesnik. Svoj radni vek je provela kao profesor engleskog jezi...

Živeti po prirodnim principima i zakonu ljubavi... Brano Nešković, pesnik, romanopisac, suprug roditelj, Semberijac, Teksašanin... Iako je već tri decenije izvan svog zavičaja vaskrsva ga u napisan...

Imaginarni realizam... Angelina Petrović, romanopisac, rođena je 1966. godine u Dovlićima, u  Istočnom Sarajevu. Završila je Višu železničku školu u Beogr...

Pročitano 963 puta Poslednji put izmenjeno novembar 27 2016
maj 24 2018

Nikada neću naći posao!

U procesu sam dopisivanja sa klijentom koji i pored značajnog poslovnog iskustva ne uspeva da…
novembar 02 2016

Psihologija - Žena, svetlost i snaga

„O, ženo! Velika je vera tvoja. Neka ti bude kako želiš!“Isus Hrist (Matej, 15,28) Biblija
septembar 22 2016

Hronični umor ukazuje na ozbiljne zdravstvene probleme

Borba organizma s nekom bolešću zahteva energiju, pa nije ni čudo što je umor jedan…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo1.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Život u Americi - tvoja legenda koju sam držiš u rukama

Ilija Šaula pesnik i prozni pisac, rodom sa Korduna, već dugo živi u Americi, a svim srcem je u svom zavičaju. Melanholija koju je osećao prema njemu, urodila je plodom…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević