Violeta Pačevski piše poeziju i prozu koju je do sada objavljivala je u raznim listovima i časopisima. Zastupnjena je u pesničkim zbornicima, almanasima i u nekoliko antologija različitih književnih žanrova (duhovna, ljubavna, erotska…).

Učesnica je brojnih poetskih i značajnih književnih manifestacija. Autor je dvojezičke poetske knjige Suština vremena u izdanju „Makedonskog informativno izdavačkog centra“ iz Pančeva. Objavljeno je i drugo izdanje, pod istim  istim naslovom. Završila je Arhitektonsku školu u Beogradu. Živi i radi u Pančevu.

Izabrali ste neobičan naslov za svoju zbirku pesama: Suština vremena. Može li se uhvatiti suština vremena?

Da, naslov je neobičan i navodi da se često priupitamo o suštini vremena, odnosno, o suštini samih nas u vremenu kojem živimo. Tok mojih misli je postavio pesme, a pesme su, nižući se jedna do druge... same rodile (ideju) za naslov zbirke "Suština vremena".

Naravno, bila mi je neophodna doza hrabrosti da se odlučim za takav naslov, jer on ima zadatak da ponose odgovor zbirke koji u ovom slučaju nije lako opravdati. Ali, s obzirom a to da pesme imaju širom otvorena vrata za razmišljanja, smatrala sam da će zbirka moći da ponese tako širok pojam u naslovu. Samo ako umemo da vidimo vrlo jednostavan način, veoma složenog vremena... moguće je  da možemo uspeti da uhvatimo i suštinu. Jer, pre svega mi smo oni koji su uhvaćeni u vremenu života, pa zašto onda ne bismo i mi uhvatili vreme i suštinu. Zar nam šta drugo preostaje?!
Ukoliko želimo normalan i direktan susret oči u oči: Vreme - Ti - i Ja... sasvim je dovoljno da suština sama proistekne, a mi da je prepoznamo i prihvatimo kakav god bio njen ishod. Jednostavan, otvoren pristup, može da nas vodi iskrenim putem do mirnog sna… ako nam je bitno da ga imamo i ako suštinu vidimo i u tome.

Violeta Pačevski

Šta je, zapravo, ta suština u Vašem lirskom tumačenju i koliko lično iskustvo ima udela u razumevanju te suštine?

Pustiti vreme, neka ide... Pustiti ljude, neka idu … Pustiti volju, neka uđe. Ne treba trčati za vremenom, time ga više ubrzavamo a manje postižemo, niti ga vraćati unazad radi nečega što ranije nismo uspeli da uradimo. Vreme je univerzalni sistem, na njega ne vredi da se pozivamo u bilo koje doba svog života. Starije je od nas. Učitelj naš. Kao što mi živimo u njemu i njegovom ne zaustavnom toku, tako i ono živi sa nama u našoj ličnoj projekciji. Kakva će ona biti, ne zavisi samo od vremena već i od samih nas.

Ako pustimo svoju volju i poštujemo volju drugih... I vreme će biti na našoj strani i dozvoliće nam da vidimo suštinu. Uloga vremena je u tome da nam pre ili kasnije pokaže jasne slike kroz život. Pustiti vreme neka ide, što znači, da ono što ne možemo videti sada, videćemo kad prođe određeno vreme i prikaže nam sve ono što nismo ranije uočili i primetili. Vreme pokaže sve! Kroz liriku u zbirci, između ostalog, opominjem i samu sebe na vreme u kojem živim. U pesmi "Pogrešno vreme" koja pokazuje, da nalazeći se u  čudnoj fazi života, opravdanje nalazim u vremenu kao liniju manjeg otpora zbog svojih promašaja ili neuspeha.
 Iz svojih pesama vremenom učim sebe. I sada se upitam, da li je pesma trebala biti "pogrešno vreme" ili "pogrešna ja" ?! U tome je njegova suština da vidimo sebe i druge; da shvatimo sebe i druge. Ako to ne uspemo u tom trenutku, uspećemo kad nam pokaže vreme. Nikome od nas nije lako protumačiti suštinu na pravi način... Ali, jedno je sigurno, ako smo u stanju da sloganom koji sam navela gore u pasusu, dozvolimo i pustimo da ide sve svojim tokom, onda lako možemo uhvatiti suštinu.

Sve pesme su nastale, isključivo iz ličnog iskustva. U njima se nalaze svi ključevi koji mi pomažu u razumevanju suštine i vremena i života. Lično iskustvo ima neprocenjivo vrednu ulogu u razumevanju suštine. Pruža vam ogromnu vidovitu spoznaju kako ćete i kakvim putem ići dalje. Poput majčinskg instinkta, koji zna šta je dobro za njeno dete, takvim instinktom vodite i sebe kroz život… Srcem i dušom koji ličnim iskustvom postaju sve veći i jači.

Violeta Pačevski

Nedavno ste u Društvu književnika Vojvodine promovisali svoju zbirku. Da li bi bez zalaganja autora na promovisanju knjige recepcija imala takvog odjeka, odnosno, da li pisac i sam mora da krči put svojoj novoj knjizi?

Promovisanje knjige ima posebnu čar. Svako predstavljanje je priča sama za sebe, na svoj način, i uvek novi izazov i za autora i za sve prisutne na događaju. Kao što smo u Novom Sadu, u Društvu književnika Vojvodine, doživeli posebnu energiju, nova druželjubiva poznanstva i iskustva ljudi iz drugog okruženja, tako i na drugim mestima pri književnim susretima dobijamo mogućnost da doživimo novi spoj koji dobija široku razmeru ka usponu i pruža veoma bitnu ulogu uopšte za život i naše postojanje, a naročito za naše dalje stvaralaštvo.

Poezija je živo biće, poput žive u termometru... ako je ne naslonimo na sebe "živa" u termometru će pokazati samo mirovanje. Pisac koji je stvorio knjigu, i te kako treba uloži veliko zalaganje i da je postavi na put kojim će ona uhvatiti odjek. Ali, ni jedan pisac to ne može sam uraditi bez velike podrške ljudi koji će stajati uz njega u svim sferama koje su neophodne u krčenju puta. Koliko zavisi od samih nas, toliko zavisi i od drugih.

Pisanje knjige je prelepo stvaralaštvo, ali sami smo u njenoj slici samo dok je ne iznesemo na svetlost dana. Od tog trenutka, veliki uticaj i značaj ima tim ljudi koji će stajati uz nas i pružiti podršku da knjiga živi... u suprotnom, sami dalje nećemo moći.  Zato je bitna ta čar kroz susrete, ta karika koja nas spaja da zajedno gradimo put ljubavi pisanih reči.

Ljubav je jedan od bitnijih motiva u Vašoj zbirci, u kakvom su odnosu ljubav i vreme u onome što ste napisali?

U zbirci se oseti da ljubav i vreme, nisu pogodni kompanjoni sve dok se oslanjaju jedan na drugog. Prava ljubav ne zna za granice a pravo vreme za ljubav ne postoji. Zbog toga motivi ljubavi u zbirci sugerišu da bez ljubavi nije lako ići kroz život. Još je teže, ako ste poigrani njome... pretvara vas u biljku koja samo vegetira. A ona najteža situacija koja može da vam se dogodi... da nosite u sebi brdo ljubavi svog ovog sveta a da nemate kome da je pružite.

Najveća i prava potreba je neprestano davati ljubav. Ako je držimo samo u sebi,  onda venemo, gušimo se, ubija nam snagu. Svi znamo da nije dovoljno davati ljubav svom detetu, roditelju ili najbližoj rodbini. Nije dovoljno voleti svoju kuću, posao, auto... Sve su to različite vrste ljubavi i ne mogu vas upotpuniti ako nemate ljubav osobe koja će s vama deliti intimne trenutke. Prilično je teško izdržati mimoilaženje ljubavi i vremena kako se u  u zbirci Suština vremena  pokazuje i da se u mnogim situacijama ne mogu uklopiti, ili uspeju da se uklope na određeno vreme a zatim  sve nestane na još određeniji način.

Ja još čekam i čekaću da naredna zbirka uklopi ljubav i vreme. Možda vreme treba da uradi svoje, možda ljubav putuje sa neke daleke planete, možda ja trebam nositi još mnoštvo strpljenja... Jer ako se sve poklopi treba biti spreman za srećnu ljubav. Možda srećna ljubav zaista negde postoji pa je zato uporno čekam. Samo ne znam, dal’ srećna ljubav zna da ne vredi putovati ako sa njom ne ide i iskrenost. Možda još ne zna... pa se zato u Suštini vremena nije uklopio odnos ljubavi i vremena.

Vi se u zbirci bavite uticajem vremena i brzine koju ono unosi u naše živote, da li uspevate da se sačuvate od promena koje to donosi u načinu funkcionisanja?

Brzina vremena ima dodatnu moć jer naš način života potpomaže njegovom ubrzanju. U kandžama te brzine koja nam, inače, pomaže u funkcionisanju na razne načine, s druge strane gubimo orijentaciju i važne životne kriterijume. O ljubavi da i ne govorimo, mnogo se gubi pravi smisao te reči. Sama okolina i mogućnosti ubacuju vas u trku sa vremenom, hteli mi to ili ne. Ako se ne sačuvate, postajete samo osoba na ekranu.

Po prirodi nisam ona koja voli brzo da hoda, brzo razmišlja, brzo jede, brzo radi... u svemu želim da budem umerena i da uživam. Velikim delom po svojoj prirodi uspevam da se sačuvam, ali za brzinu koju ima tempo današnjice i uz masu ljudi koji su stalno u trci s vremenom,  lako upadnete na tu pistu a da čak i ne primetite. E, zato mi je potrebno još i dodatno aktiviranje kontrole svesti kako se nesvesno ne bih našla u vrtoglavu brzinu vremena.

Koliko Vam vremena ostaje za poeziju budući da ste zaposleni u industriji?

Moj posao u industrij i poezija su kao severni i južni pol. Neverovatno je koliko se ta razlika privlači i daje odličan balans.  S obzirom na zauzetost i obaveze u kompaniji, olakšavajuće je, što mi poezija pruža opuštanje i zadovoljstvo na poseban način. Vreme za poeziju ne moram da tražim i odvajam jer je pišem samo u trenutku naleta inspiracije i potrebe da svoje misli iz glave prebacim na papir. Dešava se da taj momenat naiđe kada sam zauzeta poslom ili drugim obavezama, pa inspiraciju uhvatim u hodu kao blic belešku, jer ako mi pobegne ona se nikad više ne vrati u istom obliku. Poezija daje divan osećaj koji možete uvek uklopiti, kojim god poslom da se bavite.

Kavi su Vam planovi vezani za dalji književni rad?

Na pomolu je priprema nove zbirke, koja će se nadovezati na  slične teme iz prethodne. U međuvremenu ću biti posvećena predstavljanju zbirke Suština vremena na otvaranju njenog puta i na učestvovanju u raznim književnim manefestacijama, one su od značaja jer nam pomažu u daljem stvaralačkom radu.

Da li Vam poezija pomaže da bolje razumete život i ljude?

Da, veoma. Poezija ima veliku ulogu u tome. Pisanjem i čitanjem poezije  uspevam da dotaknem mnoge sfere života. Pomaže mi  da lakše sagledam i protumačim život, ume da otvori svaku vijugu u razmišljanju. Uz poeziju upoznajem mnoga mesta, mnoge ljude sa različitim situacijama i pogledima na svet. Baveći se poezijom, stičem veću lakoću da razumem i sebe i druge. Ona je odličan trening za poboljšanje kondicije psihe i uma.

Razgovor vodila Dragana Lilić

Tweet

Tagovi violeta pacevski poezija proza umetnost stvaralastvo dragana lilic

Povezane teme

Vesna Tomić, čuvar metohijskog pesničkog zaveta... Teške životne okolnosti modeluju čoveka, nesumnjivo, pre svega, vodeći ga do same suštine bića, odakle se nanovo uspostavlja i postaje ono &scaron...

Promena kao trajno stanje pesnikovog duha... Snežana Miladinović Lekan se snažno profilisala kao pesnikinja okrenuta duhovnosti, slavljenju Boga i sakralnih objekata, kao i uzvišene ljubavi prema&nb...

Moj život u službi poezije... Milica Lilić završila je Filozofski fakultet, Odsek za jugoslovensku književnost i jezik, u Prištini, a magistirala je na Univerzitetu u Beogradu ...

Zaveru umišljenih genija može pobediti samo istinoljublje i častoljublje... Za profesorku srpskog jezika i književnosti, Veru Cvetanović iz Babušnice, nema tabu teme. Ona neguje otvoren odnos sa svojim đacima u kojem nema mesta s...

Rosetta world literature pripala italijanskoj pesnikinji Klaudiji Pičino... Pesnikinja dubokih emocija i snažnog intelektualnog angažmana Rosetta world literature, nagrada za poeziju koju dodeljuje Art book yayindžilik iz Istanbula, pr...