Gordana Suvajac je ličnost razigranog duha i bogate mašte. U toku gimnazije i na studijama se bavila izučavanjem proze, poezije, filozofije: grčke, nemačke i klasične; filozofije estetike i istorijom filozofije i religije, psihologije i muzike.

Lično interesovanje u raznim oblastima vodi je ka proučavanju i upoznavanja alternativnih lečenja i isceljenja putem energije, psiholoških stanja i ponašanja ljudi, delovanje boja i kineskih elemenata na živa bića. Rano inetresovanje o ljudskoj duši, o verovanjima i stanjima svesti, o božanstima, istoriji religije i filozofije, iskustvima i doživljajima pojedinaca ili grupa, traganje za istinom i Bogom, traganjem za sveopštom slobodom življenja i smislom našeg boravka i života na zemlji, verom u besmrtnost duše u svetu suprotnosti, doprinelo je njenom stvaralačkom radu i napretku u razvijanju i proširivanju svesti i sagledavanju duše što jes ve ušlo o njenu poeziju i prozu.

Radeći na tim stvarima osećala se dužna sebi a i drugima da objasni njena viđenja duše i isprepletenost telesnog i duhovnog.
Muzika joj pomaže da otkriva nepoznate dimenzije svoje duše.
Živi u Austarliji, a duhom je prisutna u zemlji svojih predaka.

Umetnik, roditelj, čovek.  Ko je Gordana Suvajac u najkraćem?

Slobodna umetnička duša, majka, žena a pre svega čovek.

Muzika i Vi! Kada ste počeli time da se bavite?

Sve je rođeno sa mnom. Pored književnosti, muzika mi je bila pratilja celog života a poslednjih  desetak godina više pažnje posvećujem i pevanju ali i dalje u vidu hobija jer još uvek nemam uslove a ni potrebu da bi mi to bilo zanimanje.  Pored ostalog, takvog sam duha da mi je sloboda jako bitna.

Kao rezultat svega želim da ostavim iza sebe trag i u muzici te završavam snimanje albuma sa Vladom Todosijević iz Narodnog Ansambla RTS, koji mi je takođe radio ilustracije i korice za prethodne dve knjige, a izašle su prošle godine.
CD album bi trebao videti svetlo dana krajem ove ili u sledećoj godini. Ima nekoliko i mojih tekstova, repertoar je različit, kako to u razgovoru znamo reći od Silvane do Nirvane. Bez obzira na popularnost i slušanost, to će biti nešto što će ostati kao deo mene. Ako budem u mogućnosti nastaviću dalje da uživam u onom što volim.    

Duhovnost je važna odlika Vašeg bića. Kako ste prepoznali to svojstvo svoje ličnosti?

To je oduvek bilo važno jer sam rano uvidela da je zlo u ljudima i da ljubav koja može da izleči svet mnogo nedostaje. Oduvek me je bolela nepravda i želela sam da promenim svet oko sebe na bolje, a onda sam shvatila da to mora svako za sebe da uradi. Uvek sam tragala za svojom istinom na svakom polju i nisam se mirila sa nametnutim pravilima, uvek videla više i šire, instikti su me vodili i nešto govorilo da treba slediti svoj put i sebe pronaći. Ako čovek radi na sebi kao neimar, može da se izgradi i postigne uspeh i sreću u svom biću.  Ako upoznamo sebe, znamo i čoveka, poznajemo dušu, pobeđujemo beznadnost i tugu koja ljude prati zbog neznanja.

Odnos prema domovini od koje ste daleko iskazujete u poeziji patriotskih motiva i osećaja?

Svi koji su u daljini iskazuju ljubav i nostalgiju kroz pisanje ili osećaj i to, uglavnom, za ognjištem, korenom, izvor vodom, dragim ljudima.
Voda je ta koja ima memoriju i koja nas veže sa izvorom jer koren najbolje raste tamo gde je ponikao ali mi smo nomadski i prokleti narod i tera nas prošlost po svetu pa smo navikli da nosimo naše u nama.
Nakon duže vremena u tuđini, deca puštaju nove korene a mi ostajemo uz njih i patimo za našim korenom koji osta tamo negde daleko, otrovan i trune.
Iskreno, sve manje pišem o tim temama a sve me više vuče osećaj i miris prošlosti sa kojom želim da se pomirim i to baš kroz pisanu reč ali u duhovnom smislu. Mnogo više znači oprost i pomirenje sa sobom i uspomenama nego stalno žalenje bez pokajanja.

Koliko tuđina doprinosi da se sagleda smisao pripadanja svom narodu?

To je teško pitanje jer je individualno i koliko ljudi koliko ćudi, koliko odlazaka toliko razloga.  Svako će drugi odgovor dati i nešto nekoga veže i za domovinu i za daljinu.
Mi smo narod sa teškom prošlošću, mnogo toga, da ne kažem sve, je sakriveno od nas, ne vidimo daleko kroz istoriju a nemamo vremena da živimo u prošlosti jer život kratko traje i žuri dalje, ali daljina nam pokazuje kako je bilo onim prvim odisejima koji su krenuli u nepoznato.
Pored toga, čovek je kao drvo i obično pripada šumi u kojoj raste i živi a koreni najdublje rastu i ostaju gde su prvo ponikli.   

Ja drugačije vidim svet i ljude. Ljudi su žive duše različitih duhova, prolaznici na zemlji gde smo sa razlogom i svako nosi svoje breme a život ne završava smrću.
Uskoro će se znati mnogo više i istorija će se promeniti. Ništa više neće biti isto, ni ljudi, život ni planeta.

Kako ste stigli čak u Australiju i šta Vam najviše nedostaje, da li je to jezik ili susreti sa bliskim ljudima?

Lični razlozi i razočarenja, opasnost po zdravlje i život, nesloga u kući i državi, nemoć, bez zaštite i podrške put me odneo u daleki svet gde sam došla u posetu i zatečena početkom rata nisam imala gde da se vratim.
Jezik negujem a bliski ljudi mi nedostaju. Nemam mnogo prijatelja ni familije ali oni koji su mi bliski, ti su mi u srcu.

Šta je dobro u tome što živite u uređenijoj državi od one koju ste napustili?

Nigde se ne mogu dva dobra spojiti. Živi se na dva kraja sveta. Telo i duša na jednom mestu, a srce na drugom.  
Dobro je zato što ova država brine o zdravlju, školstvu i dobru svojih građana, pruža perspektivu za decu koja mogu da nađu posao lakše nego tamo i da prime platu od koje mogu da žive, lakše se rešava stambeno pitanje, koje je, opet, mač sa dve oštrice, jer mogućnost kredita daje sigurnost i zavisnost.

Još jedno dobro je što može da se pomogne ljudima u otadžbini, jer moji roditelji bez primanja, zbog državne neuređenosti i bez penzije, nebi živeli da im nisam pomagala i posećivala ih a tako isto i neki drugi kojima je moja pomoć dobro došla. Samo izdavanje knjiga i snimanje muzike u svojoj domovini verujem da bar malo doprinese podržavanju napretka naše kulture i tamo i ovde.
Sistem rada je ovde drugačiji, nema gubljenja vremena i sve je organizovano, jer vreme je novac.
Kako god pogledamo, ja volim moj narod isto, bez obzira na uređenost, jer ljubav se ne prodaje, sreća se ne kupuje, a svoja loza uvek istim vinom opija.
Naša zemlja je herojska zemlja koja opstaje uprkos svim nedaćama koje je prate.

Biti žena i biti umetnik, da li je to otežavajuća okolnost ili prednost?

To je prednost jer umetnost izoštrava fine nerve i osećaje za razumevanje života i drugih, poboljšava odnos sa ljudima i prenosi znanje na druge i mlađe. Ja sam se kao žena ostvarila, decu sam podigla, i umetnost postaje moja ljubav sa kojom ću proći svet i život.

U kojim umetničkim formama ste najuspešniji po ličnom osećanju stvari i gde ste najviše ono što ste intimno?

Ja sam umetnik samoće, pisane reči i pesme, junak življenja, žrtva prošlosti, a u duhu boginja svoga telesnog hrama. Samo veliki umetnici i umovi umeju da uživaju u samoći.

U tuđini su ljudi usamljeni a svi smo doneli prošlost sa nama. Svaki život je roman i posebna priča a svi životi jedan drugom liče.
Pisanje ima veoma terapetsko svojstvo ili dejstvo, jer tako čovek može da kaže dušom i duhom šta oseća, žali i želi, da napiše ono što glasno ne može reći i tako menja pogled na prošlost.
Nakon napisane ispovesti, slično kao kod verske ispovesti, čovek prestaje biti glavni lik filma svog života, postaje posmatrač svoje priče i njegova duša se više ne muči.
Zbog toga bih preporučila svima da pišu bez obzira na dar. Pišite priče vašeg života i praznite dušu. Izdavati knjige je hrabrost zavisna od mogućnosti a život je umetnik koji čuči u svakom od nas.

Gordana Suvajac

U toku leta bi trebalo da promovišete ove dve knjige koje uskoro izlaze ovde u Srbiji. Kako se pripremate za tako važne događaje?

Vreme mi je nepredvidivo i ne mogu praviti planove unapred pored obaveza koje me tamo čekaju i razloga zbog kojih dolazim. Još uvek su moje želje naspram drugih potreba koje su na prvom mestu ali pokušavam da sve uskladim.
Radujem se novim knjigama i iako nisu prve, ipak su prve koje bih želela da promovišem a ako uslovi budu povoljni, očekujem pomoć od osoba iskusnih na tom polju.
Iskreno se nadam da će još jedna knjiga ugledati svetlost pre nego što dođem tamo. Ne volim da planiram, jer su mi izazovi draži.

Imate li prijatelje u Srbiji, i šta je za Vas prijateljstvo?

U Srbiji imam najviše prijatelja i poznanika, jer sam najlepše mlade a i kasnije godine,  tokom poseta, provela družeći se sa dragim osobama.   
Prijateljstvo je ljubav bez želja.

Koliki je udeo ljubavi u onome što pišete?

Može li da opstane svet u kojem su glavne poluge opstanka surova moć i porobljavanje drugih?

Ljubav je velika reč i mnogi ne znaju njeno značenje. To je najlepša reč koja se zloupotrebljava jer se ljubav ne kazuje. Ja pišem sa ljubavlju o ljubavi i svemu, kritikujem a ne osuđujem, apelujem a ne naređujem, budim i milujem, molim i verujem, nadam se i kroz maštu otvaram sve prozore i kapije razuma da bi se ukazao svakome njegov beli put. Svako ima izbor i svoju istinu ali duša se ogleda u budnim očima.

Svet ne može i neće opstati bez ljubavi.  
Bez ljubavi, razuma, probuđene svesti i uspostavljanja mira sa životom, na zemlji nema opstanka.
Čovek treba da se brine o svom bitisanju bez ugrožavanja drugih ljudi, vrsta i oblika života.
Bez obzira na sve, uskoro će se i po tom pitanju razjasniti mnoge stvari, samo da ne bude kasno. Zaboravljamo da smo prolaznici, da dolazimo i odlazimo bez ičega i da nismo vlasnici Zemlje. Treba da se bavimo nama, jer smo zato tu i dokle se god bavimo drugima i živimo zavedeni magijama pohlepe i gordosti neće biti spasa ni mira.
U ljubavi je snaga a mi je imamo sve manje.

Verujete li u poravnanja koja dolaze iz više sfere koju ljudi praktičnog duha i ne prepoznaju?

Da, verujem u galaktičko poravnanje, jer je naučno potvrđeno i poduprto činjenicama i događajima iz prošlosti koji se ponavljaju posle određenog vremena, a i sveto poravnanje jer kroz duhovne oči možemo da vidimo znake i poruke koje dolaze od izvora svemira, našeg tvorca i naših svetih.
Kada bi ljudi želeli i mogli da prepoznaju znake poravnanja, onda bi znali odgovore na mnoga pitanja od životnog značaja, koja i ne postavljaju.

Koliko Vam je vera pomogla da sačuvate identitet u novoj sredini?

Ovo je kompleksno pitanje.
Zavisi šta se podrazumeva pod identitetom. Za mene, moj identitet je da sam slobodni umetnik, ljudsko biće bez oznaka i obeležja, nisam religiozna, ali sam pobožna i duhovna. Mislim da je za čoveka bitno da sam zna šta je i ko je, a ne čiji je i kome pripada.

Nezrela, slaba ili nametnuta vera nekada čoveku nije dovoljna, jer to je prihvatanje onoga što ne poznaješ, što ne vidiš, ali vera u traganju za istinom dovede čoveka do njegove istine onakve kakvu traži, a ona svakako vodi svome početku i svome korenu. Zato čovek treba da je slobodnog duha, jer tamo gde se sam nađe, tu je najjači.
Nakon svega, kakvi god bili vernici, nas u dalekom svetu na okupu drži naša crkva kroz koju se neguje vera, molitva, tradicija i kultura, a svako nađe svoje mesto gde i u čemu se najviše ogleda. Slave, običaji i ikone, miris tamjana i trepet sveća, krase mnoge domove pa i moj.
Naše škole, dečiji vrtići, folklor, veronauka, svetkovanja, slave, praznici, sve je to deo naše crkve, a ona je naša majka koja svakoga primi u krilo i pomiluje našim krsnim znakom.

Šta je za Vas pravi smisao života?

Biti zadovoljan samim sobom i odužiti svoje dugove potomcima, precima i Bogu. Uživati u svetu i životu u granicama tebi ispravnim i ne činiti drugima što ne bi želeo sebi. Upoznati sebe, biti prosvetljen znanjem, oprostiti sebi i drugima, razumeti život i spremno dočekati svaki događaj koji ga prati.

Gordana Suvajac

Verujete li u sudbinsku predodređenost za životni poziv, životni put?

Čovek bira poziv, bira put ali ne bira print. Verujem da,
kako god se zvalo, čovek ima predodređenu svrhu, ima urođene i nasleđene printove ili kodove  koje može delimično da menja, a ima izbor svakidašnjeg života. Rodi se sa osnovama identiteta na osnovu kojih se formira kroz periode života i od toga zavisi kako će istrasirati svoj put.

Koliko biografskog ima u Vašem delu?

Mnogo. Moje knjige su moja ispovest, a pesme protkane maštom i tajnim darovima boginja umetnosti.

Kako ste se formirali kao ličnost i koliko Vam je pripadanje sferi umetnosti u tome pomoglo?

Formirala sam se sama, silom prilika, praćena okrutnim životom, samoćom, tugom koju sam sakrivala osmehom i svojom snagom bez obzira na sve. Među mnoštvom ljudi uvek sam morala računati sama na sebe i to me jačalo, padala sam i ustajala i ta borba još traje jer još uvek istražujem svet i samu sebe.  
Umetnost je velika vodilja jer pruža široke vidike, slobodu misli i duha, mogućnost da čovek može da leti na krilima mašte i da istraži i one strane sveta duhovnosti i života koje se ne vide golim okom iz materijalnog sveta.

Novi planovi u vezi stvaranja?

Tek sam na početku. Uskoro očekujem izdavanje još jedne knjige sa temom slobodnih misli, saveta i mudrih izreka. Pored toga radim na novom romanu i verujem da će to biti moj hit sledeće godine.

Da se ponovo rodite, kojim putem biste krenuli, ovim poznatim ili...

Zaboravila bih put iza sebe i nastavila putem budućnosti. Zato želim da ovaj život završim bez želja da bih mogla krenuti iz početka.

Razgovor vodila Dragana Lilić

Tweet

Tagovi gordana suvajac pisac duhovnost misao intervju dragana lilic

Povezane teme

Ljubav je jedino znanje koje važi u svim situacijama i svim vremenima... Na pitanje, ko bi trebalo da čita knjige Dare Radojević, pravi odgovor je dala Branka Kostadinov, i prenosimo ga u celosti: “Mladi, da shvate da je živ...

Spiritualni bulevar za uzvišene domašaje... Ilija Šaula već izvesno vreme posvećeno profiliše svoj literarni iskaz usmeren ka duhovnosti, ka spoznajama podstaknutim uvidima u srodna iskustva...

Dragocene pouke koje život znače... Pred čitocima je knjiga “ Rađanje novog sveta” koja ohrabruje, upućuje ka rešenjima dubokih duhovnih nepoznanica, tumači čovekov unutra&scaro...

OPA: Naša poetska arhiva... Poezija nije gubljenje emocija. Ovo je bilo podvučeno od jednog od najvećih engleskih pesnika svih vremena T.S. Eliota. Da, sasvim smo saglasni sa njim. Veru...

Tihovanje - približavanje Bogu i metod isceljenja... Jedan od osnovnih načina za isceljenje duše je isihija [tihovanje, bezmolvije] u punom značenju te reči. Verujemo da je to jasno iz onoga što j...