20. September 2017

Zašto duva vetar?

Zemlju, kao i druge planete Sunčevog sistema, obavija sloj gasa, koji se zove atmosfera.

Zemljina atmosfera uglavnom je sačinjena od azota i kiseonika u gasovitom stanju. Pojedinačni molekuli gasa sve vreme šibaju na sve strane, ali im Zemljina gravitacija ne dozvoljava da odlete. Vetrovi su ogromne skupine ovih molekula koje se zajedno kreću u istom pravcu. Malo vazduha može da ubrza, stušti se iza ugla i skine nekome šešir.

S druge strane, neizmerna reka vazduha, široka nekoliko hiljada kilometara, može da teče oko planete. U kući, gde je vazduh gotovo nepomičan, nije teško zaboraviti na njega. Ali svako ko je pružio ruku kroz prozor automobila u pokretu zna da vazduh, mada je nevidljiv, može veoma snažno da pritiska. U stvari, cela Zemlja je sve vreme izložena pritisku vazduha. Vazduh je naizgled bez težine, kao da ga uopšte nema. Ali atmosfera, koja se iznad Zemlje pruža stotinama kilometara prema svemiru, ima masu od preko pet triliona tona (u bilo kojoj prosečnoj tački Zemljine površine, vazduh pritiska svaki kvadratni centimetar silom od približno jednog kilograma).

Vetrove izazivaju razlike u pritiscima na različitim mestima u atmosferi. Kako? Zamislite branu sa čije je jedne strane voda duboka šest metara, a sa druge tri metra. Ako se brana podigne, voda će se velikom brzinom izlivati u plići deo dok se nivoi ne izjednače. Nešto slično dešava se i sa vazduhom. Zbog razlike u temperaturi, pritisci na različitim mestima nisu jednaki. Topliji vazduh se širi i razređuje, jer se razmak između njegovih molekula povećava. Zato on postaje lakši, a njegov pritisak je manji. U hladnijem vazduhu, molekuli se zbijaju, zbog čega su teži i vrše veći pritisak. Kao i voda, vazduh teče iz oblasti visokog u oblast niskog pritiska, pošto molekuli vazduha jure da popune svaki prostor u kojem je vazduh ređi. Ova jurnjava naziva se vetar.

 

Izvor: Opšte obrazovanje

Povezane teme

Niš dobija Ogranak SANU... Niš će 16. septembra dobiti svoj Ogranak Srpske akademije nauka, a na svečanosti u velikoj sali niškog Univerziteta o tome će govoriti i predsedni...

Etar je Teslina prava domovina... Odlučivši da otpočne gradnju emisione stanice na long Ajlendu, Tesla se obratio za pomoć čuvenom industrijalcu Morganu koji je bio član mnogih mističnih ...

Kako su naši stari lečili prehladu toplom kupkom i čajevima... Naši stari su se lečili od prehlada i virusa prirodnije, mnogo drugačije nego mi danas.     Prvenstveno su se fokusirali na detoksikaciju ...

Osobine kreativnih ličnosti... Kreativnost je jedna od najvažnijih ljudskih osobina koja doprinosi napretku i razvoju društva. To je mogućnost razmišljanja izvan uobičajenih okv...

Nauka - Pronađen molekul za sagorevanje masti... ezultat istraživanja američkih naučnika možda je još jedan korak do čarobne formule za sagorevanje viška masnoće. Ko se tome ne bi obradovao? I...

Postavljeni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Balkan In.

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

Korisni saveti - Uradi sam

DR MARKO JOVAŠEVIĆ Zdravlje kao način života

Foto

Janko Tipsarević