20. September 2017

Toda Matić Medić Toda Matić Medić

Toda Matić Medić, pesnikinja koja spaja meridijane

Život nas često odnese daleko od svih, a na tim beskarajnim rastojanjima, nužno je slediti sebe, ne izgubiti se i ne otudjiti od onoga što  čini  naš identitet.


Pesnikinja i novinar, dugogodišnji  dopisnik  Radio Beograda iz Australije, sledila je tu nit iskonske veze sa zavičajem, povezivala našu zemlju sa svetom i nastojala da kulturu našeg naroda učini dostupnom ljudima celog sveta. Njeno rodoljubivo i  nacionalno svesno  biće, bogatilo se susretima sa ljudima sa svih meridijana, ali je izvorno ostajalo ono što jeste, pravi predstavnik svog roda koji u genima ima poriv za pomaganjem i deljenjem ljubavi prema bližnjima.


Poezija je bila njena nužnost, i oglašavala se kad god  bi je nostalgija za svojom domovinom gonila na osamu. Tada bi sve slike zavičaja i voljene zemlje koje je nosila u srcu, nadolazile i slagale se u stihove, neponovljive i žive.
U pesmi Otadžbnina, iz nove zbirke pod nazivom Venčanje mojih slova (Prosveta, Beograd, 2016), pesnikinja oživljava san da se posredstvom reči i slova stopi sa otadžbinom koja joj je daleko jer tamo su izvori njenog bića, sve ono što je činilo njen identitet, snagu,  sve ono što je deo njenog bića, lik oca i majke, rodna kuća koja joj trepti pred očima u časovima nostalgije: Da li me vidiš/ medj slovima / krijem se... S perom razgovaram/ dok čekam  da moja slova ožive./


Iz pesme Procveta lotos : „U stihovima izraste poema/Satkana mislima iz otadžbine/Sećanje na moje pretke/I moje detinjstvo/ /dobih snagu – krila/ka mojoj otadžbini „, vidimo da Otadžbina postaje sinonim za dom, za roditelje koji je više ne mogu sačekati po povratku da na njihovim rukama predahne premorena od teških iskustava u borbi za opstanak medju tuđinima, da njima poveri razočarenja otuđenim ljudima, promenama koje je donelo novo vreme bez tople roditeljske i prijateljske ruke: „Zemlja je postala zver/ gde nas iz dana u dan vrebaju nemani /i samo smo stada/gde nas polako spiraju / kamene kiše/ ostade svet isprane pameti/ izvan razuma i misli/ Hoće li vaskrsnuti! „

Da pesnička reč koja traje ima smisla i da je  svetlopis u vremenu, potvrdjuju pesme u drugom delu knjige koje su pesnici pisali podstaknuti poezijom i ličnošću Tode Matić Medić po  nazivom Avalska vila. Bilo da su nastajale kao poruke ljubavi, dobrodošlice, izrazi zahvalnosti, one sve  nose nešto zajedničko, a to je sagledavanje njenog bića iz najpozitivnijeg ugla.Vilinske  čari, kažu pesnici, odlikovale su tu, nekada, usplamtelu devojku koja je kao dobra vila spajala kontinente i ljude afirmišući srpsku kulturu u dalekoj Australiji, otvarajući književne podružnice da bi se reč srpskog jezika čula što dalje i da oni koji su tako daleko ne bi zaboravili maternji srpski jezik. A ovakva vrsta posvećenosti pesnkinji ukazuje i na značaj  onih  kulturnih  pomaka koje čine pojedinci.


Kompletiranju utiska o poeziji Tode Matić Medić doprinosi njena haiku poezija koja ju je proslavila u svetu i donela joj brojne nagrade i priznanja i koja je zastupljena u preko 120 antologija i zbornika.
Knjiga njehih haiku pesama jednostavnog naziva Bol, nadovezuje se tematsko- motivski na prethodnu zbirku, s tim što je u ovoj, pored pesama o ljubavi prema voljenom čoveku, težište na zavičajnim slikama gde centralno mesto pripada rodnoj kući koja se doživljava kao centar izgubljenog središta. Prethodni život u toj kući,  punoće i radosti, prenosi se na nebeski plan i na komunikaciju sa bližnjima koji su  s one strane sveta: Uživala sam /u gorostasnoj šumi/ mojih predaka/ Ugledah majku/ ona u nevid zadje!


Kao i u prethodnoj knjizi i medju haiku pesmama ima onih koji se bave pesnikinjinim poimanjem poetike, rečima i slovima: Slova su mi /sva od krvi/ al ipak preživela su.
Ili ovaj haiku : Maštovit čovek / I na pustom ostrvu/ sagradi svoj Dom.//
U ovim rečima sadržano je vjeruju pesnikinje Tode Matić Medić, da je čovekova untrašnja realnost sve, njegovo biće opstaće uprkos svim okolnostima ako je tvoračka iskra živa, ako ima sebe u sebi, popuniće i svoj spoljašnji svet. Shodno tome i dom koji je negde daleko izvan domašaja oka, tu je  u pesmi kojom ga stvara i približava, potvrdjujući tako čovekovu neprekidnu potrebu za pribežištem u jeziku  kao čuvaru  lepote i smisla koji su u njemu.

Milica Lilić

Povezane teme

Poezija: SAMO ZAPISANE MISLI, NIŠTA VIŠE - Miloš Denda... Slušam Vagnera, po preporuci. Trudim se da razumem.Čitam i roman Crnjanskog, ne znam zašto, ali naslov povezujem s očima jedne žene.Kap špa...

Samo zapisane misli, ništa više... Slušam Vagnera, po preporuci. Trudim se da razumem.Čitam i roman Crnjanskog, ne znam zašto, ali naslov povezujem s očima jedne žene.Kap špa...

Poezija: AKO - Radjard Kipling... Ako možeš da sačuvaš razumkada ga oko tebe svi gube i osuđuju te; Ako sačuvaš poverenje u sebe kada svi drugi sumnjaju u tebe,ali ne gub...

Narodu je ponekad zabranjena istina - dobiće „istinitu“ kaznu... Pesnik Aleksandar Milošević, doktor medicinskih nauka, rođen je u Ohridu 1940. godine. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1960. godine. Se...

Violeta Pačevski: Pustiti volju - neka uđe... Violeta Pačevski piše poeziju i prozu koju je do sada objavljivala je u raznim listovima i časopisima. Zastupnjena je u pesničkim zbornicima, almanasima ...

Postavljeni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Balkan In.

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

Korisni saveti - Uradi sam

DR MARKO JOVAŠEVIĆ Zdravlje kao način života

Foto

Janko Tipsarević