21. November 2017

Elvira Kujović Elvira Kujović

Ljubav i tolerancija kao aksiom življenja i pisanja

Elvira Kujović donosi poeziju koja jednim svojim delom govori o okrenutosti sopstvenom biću, intimi, ljubavi, a drugim delom potpuno je okrenuta drugima, svetu, tragičnim zbivanjima koja je ranjavaju.

Ima čvrstu arhitektoniku i formu na kojoj se ozbiljno radi, te je, zapravo, svaka pesma i oblikom i suštinom jedna amfora puna čistih životnih sokova. Duboka emocionalnost je glavna odlika pesama Elvire Kujović, kao i snažan antiratni angažman kroz krik za stradalnicima bilo gde da su, ne samo u njenom narodu, već i u svim drugim narodima. Ona se snagom jakih emocija suprotstavlja čovekovoj obezdušenosti, neljudskosti i odsustvu saosećanja sa drugima.

Elvira Kujović rođena je u Novom Pazaru 1961. godine. Majka je troje dece. Udata je za doktora Samira Kujovića.
Živi u Krefeldu, u Nemačkoj. U Berlinu 2016. godine objavila je prvu knjigu pesama na nemačkom jeziku pod nazivom “Jedna poema vrišti iz mojih grudi”.
Zastupljena je u Antologiji „ Die Welt der Geister “ (Frankfurter Bibliotek) 2014/ 2015,  gde  kasnije njena pesma proglašena za jednu od najboljih.  
 Zbirka  „Ljubav i strah,“ štampana u Beogradu na srpskom, njenom maternjem jeziku, je njena druga knjiga.
Elvira Kujović i danas živi sa porodicom u Nemačkoj, u gradu Krefeld i piše i piše...

Ovih dana je u Beogradu, u Izdavačkoj kući Alma, iz štampe  izašla Vaša nova knjiga pod nazivom “Ljubav i strah”. Iz  Vaše biografije vidimo da od 1991. godine živite u Nemačkoj. Koji su razlozi uticali na to da se opredelite za ovog izdavača u Beogradu?


Kao prvo, bilo  mi je važno da objavim knjigu na našem jeziku, za naše čitaoce.
Jer, iako od 1992. živim u Nemačkoj i prvu knjigu imam objavljenu na nemačkom jeziku, koja ima naziv “Ein Gedicht schreit auf aus meiner Brust”, što znači ( Jedna poema vrišti iz mojih grudi) smatram da mi je dužnost, a i moja je moralna obaveza kao pesnikinji da svoju poeziju predstavim i mom narodu, koji će od moje poezije, takođe, profitirati u smislu, da će se zamisliti, probuditi i  na probleme u društvu pogledati i iz mog ugla. Na ideju da knjigu objavim u Izdavačkoj kući “Alma”nisam došla sama, već je to predlog moje recenzentkinje Milice Lilic. U svakom slucaju,  jako sam  zadovoljna saradnjom.


Vaša prva knjiga pesama objavljena je u Nemačkoj na nemačkom jeziku. Kakva je mogućnost da se u  Nemačkoj postane pisac i na koju publiku može računati neko ko je sa strane?


Znate, mislim da je skoro ista situacija  kao i kod nas u Beogradu, s tom razlikom što Nemačka ima 80 miliona stanovnika, a puno ih piše. Većinom se pisci sami finansiraju, pogotovu ako je to njihova prva knjiga, pa ako se ispostavi da se to nekom svidi, postoji mogućnost da sledeće izdavanje jedne nove knjige preuzme na sebe neka od izdavačkih kuća. Osim toga, sigurno je jedno, a to je  da nemački državljani imaju prednost, makar to oni i ne priznavali. Ali, to znamo svi mi koji tamo radimo i koji tamo pišemo. To je opšte poznata stvar koju niko svojevoljno neće da prizna, ali koja je prisutna. Verovatno je to tako i kod nas u Srbiji. Prvo bismo se pobrinuli da naš pisac prije bude afirmiran, a posle stranac. Ja to tako vidim. To su naše ljudske osobine, koje čak ne mogu ni da osudim. Onda naravno dolazi u pitanje o čemu se piše.


Ako pišemo neke krimi romane, pune ubistava i krvi, pune izvitoperenosti ljudske psihe i mašte, sigurno ćemo brzo knjige rasprodati, jer ljudima kao da nije dovoljno ljudske surovosti u stvarnosti, nego moraju obavezno još pred spavanje da se utope u tom moru površnosti. Stvarno šteta, jer svet literature nudi i drugu lektiru koja obogaćuje duh i odmara ljudsko biće, podseća ga na dobrotu i pozitivitet  koji nam je danas neophodan kao voda što nam je svakog dana potrebna.


Poezija je nešto sasvim specijalno, a to znaju svi oni koji je čitaju. Mislim da bi se svako društvo moralo pobrinuti za to da se više čita poezija kod nas u Srbiji, jednako kao i u Nemačkoj. Nema tu velike razlike. Što znači, u poređenju sa čitaocima krimi romana, mi pisci poezije u celom svetu imamo lošije karte, ako mislimo na profit. Toga u poeziji nema. Koji je današnji pesnik prodao 300.000 primeraka ili više. A publika je uvek ista, to je mali broj onih  koji vole  poeziju.


Vi pišete i na nemačkom i na srpskom jeziku i u novoj knjizi imate pesama koje ste preveli sa nemačkog na srpski jezik. Šta Vam je bliskije, pisanje na maternjem, iz kojeg stranstvujete prilično dugo ili na stranom nemačkom  na kojem komunicirate svakodnevno?


Prvu knjigu sam napisala na nemačkom  jer mi je bio bliži, zato što ga koristim u svakodnevnom govoru. Znate, ja sam počela da pišem tek pre četiri godine, sad će peta, što znači da ja uopšte nisam imala vremena do tada da se bavim pisanjem. A i čitala sam samo na nemačkom jeziku jer mi je bio bitan za moj uspeh u životu u toj nemačkoj jezičkoj  sredini, tako da sam kroz sve ove godine, dosta od našeg jezika i zaboravila. Čak ponekad pravim i manje pravopisne greške, koje prije nikad nisam pravila a zbog toga što sam naviknuta na norme nemačkog jezika  koji je sasvim drugačiji.


Lagano se privikavam i na naš jezik, a za to je neophodno čitanje literature na našem srpskom jeziku, mada verujte da sa velikom familijom i pisanjem nemam toliko vremena da čitam koliko bih želela. No, ipak verujem da vreme radi za mene i sve će mi biti lakše, ponovo sam u konataktu sa ljudima iz naše zemlje, naročito sa piscima, pa se nadam i još boljem pisanju na našem jeziku.

Elvira KujovićElvira Kujović


Već sa prvom knjigom skrenuli ste pažnju nemačke javnosti na svoju poeziju. Jedna Vaša pesma proglašena je za jednu od najlepših u Antologiji objavljenoj u Berlinu pre dve godine. O kakvoj pesmi je reč?


Radi se o pesmi koju sam napisala inspirisana i pod utiskom strašnog rata u Siriji. Naziv pesme je “Svet duhova”. Tačno je to, ona je izabrana između skoro 4000 drugih pesama, za jednu od najboljih. A interesantno je kako se to dogodilo. Slučajno sam bila na jednoj stranici na kojoj su tražili pesme za konkurs i ja sam je samo onako poslala. Ali verujte mi, da sam od prvog momenta znala da će biti jako dobro primljena i bilo je tako. Naravno to me jako ohrabrilo.


5.U novoj knjizi apostrofirali ste dva snažna osećanja, ljubav i strah.  Koji su motivi za ovakav izbor naslova?


Naslov je došao nekako spontano, za vreme pisanja, jer su ta dva osećanja u mojim pesmama jako zastupljena, kad se radi o ljubavi prema svim ljudskim i uopšte živim bićima na našoj lepoj i ugroženoj planeti, isto kao i strah koji je u nama urođen kao zaštitni osećaj ili kao proizvod nas samih, jednih nad drugima. Ljubav i strah su dva osećaja koji sve pokreću, pa su zato i zastupljeni u mojim pesmama.


Vaš humanistički angažman je vrlo eksplicitan, pevate o nesrećama ljudi  širom sveta koji su pogođeni ratovima i žrtve su terora nad sobom.  Svedoci smo da ljudi sve manje imaju empatiju, da se uglavnom bave sobom. Gde su koreni Vašeg humanizma?


Ne znam, to je deo mene, oduvek. Oduvek su mi potlačeni,  poniženi i ugroženi bili bliski srcu. Mislim da se empatija rađa u familiji. Lepo se sećam reči moje majke koja me je uvek na dobrotu prema drugim ljudima upućivala, kao i na mog velikodušnog i tolerantnog oca koji je za svakoga imao razumevanje. Ako se empatija sa nama ne rađa, onda je mi donosimo sa naših ognjišta. I mislim da je upravo to  razlog, to naše vaspitanje da se bude samilostan sa drugim ljudima.


Ljubav je dominanto osećanje u Vašoj knjizi, od one prema voljenoj osobi, potom one  najuniverzalnije prema čoveku koji strada do uzvišene ljubavi prema stvoritelju. Kako vidite ljubav i šta je ona za Vas kao stvaraoca?


Vidim je kao razlog egzistencije ljudskog roda. Nema ni bića ni biljke, koja ljubav ne oseća, čak i cveće voli kad se voli i neguje. Ljubav je ljudsko biće samo po sebi  jer ga je Bog iz ljubavi stvorio. Ljubav je pokretač svega, jer ako nemate naklonosti i ljubavi prema istini, onda ćete da lažete, ako nemate ljubavi prema familiji, nećete moći sa njima da provodite vreme i da se za njih zauzimate i trošite svoju energiju i osećaje. Ako nemate ljubavi prema okolini, nećete se brinuti o njoj. Ako nemate ljubavi prema ljudskom rodu bez obzira na boju kože ili religiju, neće vas interesovati šta se sa njima događa i koliko oni pate.

Ako nemate ljubavi, nemate ništa, apsolutno ništa. Onda ni vi niste ništa. Šta je čovek bez ljubavi, robot ili šta već?
Ljubav je sve , ljubav je univerzum, ljubav je život, sve ostalo nije živo. Samo ljubav uvek živi, jer ona živi i kada čovek umre. Ljubav ostaje iza njega u srcima onih koje je voleo i koji su njega voleli. Eto to! Drugi odgovor i ne znam!Elvira KujovićElvira Kujović


Vi ste supruga i majka, posvetili ste se porodici a poezija je došla naknadno. Imate li Vi sada podršku od bližnjih?


Mnogo je teško kad ljude, pa bila to i sopstvena familija, naviknete da ste sto postotno i uvek samo za njih tu i da im svaku želju sa očiju čitate i da žurite da im je ispunite, a onda, odjednom, zavolite nešto drugo, čemu se, takođe, celim srcem posvetite. To je za familiju nešto kao mala izdaja. Za to im treba vremena da shvate koliko je to vama važno da biste vi bili srećni i da bi svi zajedno sa tom novootkrivenom strašću  mogli skupa da živite. To je jedan proces koji traje.

Planovi za predstojeći period, promocije, putovanja? Nove knjige?


Kao prvo, radujem se promociji u Beogradu, za koju još ne postoji tačan termin, ali koji će se uskoro objaviti. Volim taj grad, jedva čekam da dođem i šetam njegovim ulicama, a onda se takođe radujem mojim novim prijateljima iz Srbije  koje sam kroz pisanje upoznala i za koje želim da mi nikad više ne nedostaju. Na prvom mestu, među njima je moja recenzentkinja Milica Lilić, sa kojom sam,  kao i sa devedeset drugih pesnika iz celog sveta bila jedan od učesnika na velikom festivalu poezije u Rimu koji nosi naziv  ”Solo mare e la parola”  (Samo more i reč) od 27.04.2017. do 04.05.2017.
Tamo su mi se otvorile nove šanse, nova poznanstva sa piscima iz celog sveta i kroz to će biti i novih putovanja i manifestacija.

Elvira Kujović i Milica Lilić sa prijateljimaElvira Kujović i Milica Lilić sa prijateljima

Kakve utiske nosite iz Rima?

Kad u sebi nosite ljubav i delite je nesebično, ona vas uvek nagradi! Donese radost i lepotu.
Kad sam pisala pesme o sirijskim izbeglicama i iskreno i duboko saučestvolava u njihovom bolu, nisam mogla sanjati da će me baš te pesme preporučiti za boravak na tako važnoj književnoj manifestaciji. Blagodareći  još nekim srećnim okolnostima i moje pesme su prihvaćene za predstavljanje na smotri o izbeglicama koju je organizovao Grecam iz Rima okupivši pisece iz preko osamdeset zemalja sveta. Bila je, zaista, privilegija naći se u takvom društvu, uspostaviti kontakte sa njima, podeliti emocije i nadasve, sa njima obilaziti znamenitosti drevnog Rima.

Elvira Kujović Elvira Kujović

Čini mi se da sam po prvi put potpuno shvatila da je poezija moje drugo ja a pesnici moja nova porodica. Posebno mi je drag susret sa pesnikinjom Malak koja je priredila zbornik o izbeglickom isksutvu i sa kojom planiram neke slične skupove u Nemačkoj. Koristim priliku i da se zahvalim domaćinima iz kulturne asocijacije Grekam na sjajnom gostoprimstvu. A verujem da u meni već sazreva poezija u kojoj ću pokušati da ovekovečim lepotu doživljenu u susretu sa najfascinantnijim gradom koji sam do sad videla.

Vaš životni san?


Moj san je mir u svetu. I da ja njemu doprinesem. Da ja kao žitelj ove planete, ostavim iza sebe jedan lep trag. Trag kojim će i drugi ljudi ići. Trag ljubavi i tolerancije napisane mojim srcem u mojim pesmama.

Razgovor vodila Dragana Lilić

Povezane teme

Nova saznanja o misterioznoj izgradnji Keopsove piramide... Vekovima je bila jedna od najvećih svetskih misterija: Kako je društvo iz Bronzanog doba sagradilo Keopsovu piramidu u Gizi, najstarije i jedino preživel...

Svesno menjanje programa podsvesti... Često želimo promjenu. Doista želimo, hoćemo i odlučimo. Ali ne ide?! Kao da je nešto jače od nas. Počet ću meditirati, paziti na prehranu, počet vježba...

Rusija Marinković: U književnosti je zavladala monotonija... Rusija Marinković rođena je 6. juna 1938. godine u Zebincu, opština Vladičin Han, od oca Cvetka i majke Rusande Milosavljević. Osnovno obrazovanje stekla...

Zaveru umišljenih genija može pobediti samo istinoljublje i častoljublje... Za profesorku srpskog jezika i književnosti, Veru Cvetanović iz Babušnice, nema tabu teme. Ona neguje otvoren odnos sa svojim đacima u kojem nema mesta s...

“KNTD” – obratićemo se Ministarstvu prosvete zbog Paketa o seksualnom obrazovanju... Povodom uvođenja Paketa za učenje o temi seksualnog nasilja u škole i vrtiće, sa čime se srpska javnost ne slaže zbog manipulacije decom, Udruženje građa...

Postavljeni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Balkan In.

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

Korisni saveti - Uradi sam

DR MARKO JOVAŠEVIĆ Zdravlje kao način života

Foto

Janko Tipsarević