20. April 2018

Odlomci iz knjige POSLANICE LJUBAVI, Ljubinka Jelića

Stari isposnik i mudrac
Isak Sirin reče:


„Pronađite u svom srcu
lestve ljubavi
i popećete se
na nebesa“


Ljubavi


Iz oblaka ljubičastog, jednog si jutra, posle dugog očekivanja, u mom začudnom zagrljaju, osvanula i šapnula: „Svaki je tren dašak potpuno iznutra ozaren oboženim plamičkom, naše jedino zaveštanje ljubavi i svekoliko imanje u blagodarnim rukama“.
Iz oblaka ljubičastog, jednog si proletnjeg jutra, slična kiši svetlosnoj, pljusnula na moju gradinu, odveć ožednelu, i nalila radosnim kapima duševne nedoglede.
Iz oblaka ljubičastog, jednog si fantazmagoričnog jutra u meni prodisala i vazduhu opčinjavajućem darivala životodajnu zagonetku. Jednog si jutra postala moj maleni dan.

Ljubavi jedina,


U ovom času ispovednom nemam kome drugom reći, osim tebi, koliko je lomnog nespokoja prodrlo duboko do dna mog samotnog utočišta i da snežna vejavica, koliko stvarna, toliko nadrealna, danonoćno sa svih strana, sve nepoštednije zasipa moja kućna vrata i prozore okrenute ka nebu, a rušni vetar vitla i raznosi, iz ramova mladalačkih, slike obećane budućnosti, u neprozirne oblake iznad gore nesagledne. Ta košmarna mećava, u nepojavnim talasanjima svakako, zakasnelo kajanje, na ogrehovljenim usnama poništava i ne priznaje bedeme podignute.

Ljubavi moja,


Šta bih sve hteo, šta da zapalim u sebi više od ćutanja, od nemoći da kažem koliko te volim i zašto se uspinjem uz breg visok i zatamnjen, šta da ponesem bez cene na vrh i stavim, ispred naših senki, u posude oblikovane po meri čežnjivog pogleda i uzdaha...


Ljubavi moja,


Ti si moj prozor, otvoren ka danima osunčanim usred nepoštedne zime, i cvet koji poseduje spasonosno svitanje kada nema drugog zraka ni začudnije svetlosti u meni, odveć zamaklom niz polje neizvesno. Ti si moj prozor i vidik nezamenljiv tamo gde idem polako, očiju zatvorenih.

 


Ljubavi moja,


U meni noćas obitava naum tvojih usana, što pale sve što dotaknu. To je teskoban osećaj jer te nema, pa mi iluzija nudi spasenje. Kako je to tužno i očajnički! Želim da tvoja ljubav bude jača od mojih najboljih pokušaja, ljubav koja peva o mojoj najdubljoj želji i žudnji. Želim da tvoj oblik ljubavi pobedi sve, jer znam da će ova noć mirisati na tebe, na drhtaj tvoga tela, poput cveta na rosi jutarnjoj. Hvala ti što razumeš moje navike i što me uprkos njima voliš! Pusti da život teče, utišaj glasove u sebi! Obrni godine osuđivanja! Ja se trudim da budem dobar i želim ono što je najbolje za oboje, a to se ne može samo ljubavlju. Okružen sam tvojom naklonošću i toplinom što me greje. I zato želim još jednu kap sa tvojih usana, da me ozari zatajena sunčevina. Dotakni moje oči, pre no što mi se reči umore.
Ljubim te i volim te.


Ljubavi moja,


Pred naletima nepoštedne zime šapućem molitvu da te zadržim, bez obzira na sve jače talase nevidljivog mora i glasnike iz onosanih predela. Gospode, na tvom širokom dlanu moja je ljubav oplođena.


Ljubavi,


Gospode, oprosti nam nerazumnim što se više ne predajemo jedno drugom, verujući da su Tvoje reči, jasne i potpuno čudne, oplodile zauvek ljubavno seme u našem dahu i rukama spremnim da se iz zagrljaja ne rastajemo ni posle buđenja!

Ljubavi,


Pun čežnje nepojavne, moj život ima oblik tvoga vatrenog tela što čuva milovnu tajnu za trenutke kad te ne bude u noći spasonosnoj pre svitanja, iznad cvetnog raja u kom smo spleli niti tajanstvenog plama. Mi smo dva leptira ustreptala i strasna, preblizu kobne sveće što spaljuje snenost zagonetnu u ljubavnoj osami.
Ljubim te i volim.

 
Ljubavi moja,


Gde to naši životi obitavaju? Ponekad imam osećaj da živim u prošlosti, a sve vreme razmišljam o sadašnjosti koja je surova i zahteva našu posvećenost. A kakva nam je slika budućnosti? Šta je ispunjava - strah ili nada? Šta želimo i o čemu sanjamo? Ako živimo u strahu, nećemo naći ljubav i slobodu. A bez toga naš je život potpuno besmislen. Hvala, Gospodu, što je na nas izlio svoj duh i naučio nas da volimo sebe i druge.
Oduvek i zauvek,
u istini zabranjenoj,
samo tvoja.

Moja zračna ljubavi,


Da li odlazim samo za tren ili zauvek? Mnoga pitanja bez odgovora gone nas da lutamo, bez nade u nepogodi tamnoj. Pre svitanja skupljamo uzdahe i svoje snove rasute iznad tamnih ponora. U razgovoru bez nade, oluj pustošnik, taknu našu sreću koja sanja svetlost u našoj duši.
Ljubim te i volim bezmerno.
Tvoj zagrljaj čekam na pragu osame.

 

Ljubinko Jelić

Povezane teme

Ljubinko Jelić - pesnik, graditelj, humanista... Kada se sagleda život jednog ostvarenog čoveka, možda bi se trebalo zapitati, šta ga je to vodilo svim tim putevima i  učinilo ga drugačijim od ...

Živeti po prirodnim principima i zakonu ljubavi... Brano Nešković, pesnik, romanopisac, suprug roditelj, Semberijac, Teksašanin... Iako je već tri decenije izvan svog zavičaja vaskrsva ga u napisan...

Pozivamo vas na promociju nove zbirke pesama Milice Jeftimijević Lilić... Istaknuta srpska pesnikinja Milica Jeftimijević Lilić, svom velikom stvaralačkom opusu dodala je još jednu zbirku pesama „Poslanice Odiseju“....

Ljubinku Jeliću dodeljena nagrada za poeziju u italijanskom gradu Aprilija... Asocijacija za kulturu, L@ Nuov@ Musa iz Aprilije već sedamnaest godina organizuje festivale i  konkurse za poeziju na kojoj se promoviše knjiž...

Pomogao sam sudbini da kreira moj život... Retki su primeri velike radne i stvralačke energije u devetoj deceniji života, što je iskustvo pesnika i graditelja Ljubinka Jelića kojem je, nedavno, u ...

Postavljeni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Balkan In.

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

Korisni saveti - Uradi sam

DR MARKO JOVAŠEVIĆ Zdravlje kao način života

Foto

Janko Tipsarević