22. November 2017

Klaudija Pičino Klaudija Pičino

OPA: Naša poetska arhiva

Poezija nije gubljenje emocija. Ovo je bilo podvučeno od jednog od najvećih engleskih pesnika svih vremena T.S. Eliota.

Da, sasvim smo saglasni sa njim. Verujemo da će se sa nama saglasiti većina pesnika i čitalaca sadašnjice. Pa ipak, istina je i da bez ikakvih emocija, reči i rečenice nikada ne mogu biti transformisane u poeziju. Dakle, emocionalno tumačenje vaših osećaja je, takođe, od vitalnog značaja za pisanje pesama. Ali, mora se kontrolisati oslobađanje emocija dok tumačite svoja osećanja   pišući poeziju. Poezija, zapravo, zahteva od stvaraoca da kontroliše lične emocije na takav način da reči i stihovi mogu predstavljati bezlično tumačenje osećaja sa pogledom na svet na platnu večnosti.


Tek tada čitaoci mogu da se povežu sa vašom poezijom. Inače, poezija ostaje lična beleška stvaraoca. Sada ako nastavimo sa ovakvim uverenjem ili stavom, utvrdićemo da je većina pisanih pesama zapravo preokrenula emocije njihovih stvaralaca. Zapravo, ovde je u pitanju  osnovni instikt ljudskih bića da žele da  predstave svoja osećanja pri pisanju pesama. Čak  su i čitaoci više naviknuti na ovu vrstu pisanja posebno u društvenim medijima i preko Interneta. Sa ovim pronalaskom interneta i sa revolucionizovanim komunikacionim sistemom sa početkom društvenih medija, znamo da ceo jedan cunami od pesama svakodnevno ispunjava naše ekrane. To je zato što svako može objaviti svoje pesme bilo gde preko neke mreže. Ne morate svoje pesme dostavljati renomiranim književnim časopisima i čekati mesecima za njihovo objavljivanje, ono što bi zavisilo od urednika. Možete da objavite svoje e-knjige ili čak štampane verzije putem e-trgovine.


Dakle, u ovom sadašnjem trenutku svako može da tvrdi da je pesnik. To zavisi samo od vaše želje i ekonomskih mogućnosti koje posedujete. I to se dešava svuda. To je sve omogućio Internet.
U suštini, ovo je vreme konfuzije. Ko je pravi pesnik ili  šta je u suštini poezija? Danas ljudi misle da je poezija jedina forma  u  kojoj se može sve lako reći. Dakle, gotovo svi pišu poeziju preko noći. Ako ih pitate koliko dugo pišete pesme? Ako dobijete iskren odgovor, videćete da većina njih piše pesme ne više od šest ili sedam godina. Da, ovaj izum informacijske tehnologije omogućio je svim takozvanim samoproklamovanim pesnicima i poetesama da se progalse  takvima. Čak i ako bi se posmatrao proces u društvenom medijskom džinovskom fajsebuk-u, lako se može konstatovati ova istina.


Pokažete li interesovanje za zidove svojih prijatelja, otkrićete da je većina zatrpana svakodnevnim pesmama. Pa se sada može tvrditi da je bolje isprobati se na poeziji  nego provesti vreme ne radeći ništa kreativno. Da, nadamo se da će se svi složiti sa ovim argumentom. Mi nemamo ništa protiv toga. Iako ovo nije loše za društvo kao celinu, ipak, ovaj trend nije nimalo dobar za samu književnost.
Šta, onda, da se radi? Ovo je poslednje pitanje koje se postavlja književnim krugovima sveta.  Da li smatramo da će ovaj trend, zapravo, doneti prosečnost u literaturi? Ili možemo da verujemo da će na kraju, vremenom, ovaj trend biti ukinut? Ovo su pitanja ovog vremena. Za njih nemamo jasne odgovore. Možemo pokušati samo da izradimo neke načine ili metode, da postavimo neke kontrole i ravnoteže za ove postupke.


Ponovo će se pojaviti još jedno pitanje. Kako to možemo? Čak i ako možemo videti neki izlaz, i dalje bi ostalo pitanje moralnosti, na koga/šta treba da stavimo naše presude na ovom nivou? Ne, ne samo mi niti neko drugi, niti neke druge institucije mogu postati moralna policija književnosti. Uprkos tome možemo samo ohrabriti druge da podignu svoj književni ukus u koriste literature u celini. Da to može da se uradi, pa čak i preko interneta. Naša Poezija Arhiva (OPA) pokušava to učiniti još od samog početka  u veb izdavaštvu.


Naši su čitaoci svesni ove činjenice, zbog toga stalno pokušavamo da predstavimo sve nove pesnike najvišeg književnog kalibra širom sveta. Verujemo da sa ovim kontinuiranim procesom neprekidnog nastojanja da se objave pesme najviših književnih dometa, čime bi se na kraju mogao podići i sam ukus čitalaca, pa i predstojećih pesnika. Bez namere da postanemo moralna inkvizicija književnosti, mislimo da je to izlaz iz ovog zbunjujućeg vremena o kome smo ranije razgovarali. I u našem domenu imamo ohrabrujuće blagoslove i podršku mnogih renomiranih pesnika i poetesa iz različitih delova sveta, kako bi Naša Pesnička Arhiva postala jedan od obrazaca književnih granica  današnjeg vremena.
Kao i sva naša redovna izdanja, ovog jula predstavljamo  više od stotinu pesama, četrdeset pesničkih zbirki pesnika i pesnikinja sveta. Ovog meseca smo, takođe, zadovoljni predstavljanjem poetese Klaudije Pičino,  pesnikinje Italije kao "pesnikinje meseca". Čitaoci će moći da pročitaju i intervju sa ovom pesnikinjom koji se odvijao trudom  našeg uredničkog tima Debore Langford i pesnikinje Stasia Reinolds. Veoma smo zahvalni pesnikinji za intervju i nadamo se da će naši čitaoci uživati u njenim pesmama i intervjuu.


Za naše čitaoce imamo dobre vesti: Ovo uopšteno izdanje uskoro će pratiti mnogo očekivano izdanje "OPA -  antologije savremene ženske poezije". Ova antologija će predstaviti blizu tri stotine pesnika iz celog sveta. Molim vas  da  malo sačekate na njeno objavljivanje. Obaveštavaćemo vas o  datumima objavljivanja na našoj FB stranici i grupi stranica.
Oni koji žele da učestvuju u našim predstojećim izdanjima, molimo da pošalju najmanje tri pesme i sliku profila, uz izričitu potvrdu svoje dozvole za objavljivanje poslatih materijala u OPA-u  pre 21. svakog meseca. Takođe, možete dodati i kratku biografiju napisanu u narativu u trećem licu, zajedno sa podneskom. Sa ovom beleškom bih želeo da vas sve pozovem na ovaj skup  Svetskih pesnika. Takođe bih želeo da se  u ime cele redakcije OPA zahvalim svim pesnicima koji su učestvovali u ovom broju sa svojim književnim prilozima.

Klaudija Pičino

KLAUDIJA PIČINO
Pesnikinja meseca

OPA: Koliko dugo pišete Poeziju? Želeli bismo da znamo najranija  sećanja o Vašem odrastanju kao pesnika ili pisca uopšte. Koji su Vaši omiljeni pesnici? Koji su Vaši omiljeni žanrovi za čitanje i pisanje? Da li su Vas mnogi od njih inspirisali i da li verujete u inspiraciju kao vodeći podsticaj za pisanje?

KLAUDIJA: Poeziju pišem od moje 15 godine, ali pre 2011. nikada nisam objavljivala svoje radove. Bila sam ljubomorna na moje intimne refleksije. Kada sam bila tinejdžer, volela sam pesme od Leopardija, a školski drugovi su me zadirkivali jer imam melanholičnu crtu, iako  sam i ja volela Dantea Aligierija i Montalea. Nakon studija na Univerzitetu, otkrila sam Šekspira, Vordsvorta, Kitsa, Remboa, Verlena, Malarmea. U poslednje vreme pročitala sam sva dela Šimborske koja su me inspirisala za moju prvu zbirku "Svinge i Piero„( „Le sfinghe e il pierrot”)" i  „Noseći eufobiju„ ("Portando l’euforbia "). Pročitala sam nešto od Ahmatove, Nerude, Puškina, Borhesa i shvatila u kolikoj je meri njihovo pisanje uticalo na moju dušu. Volim da  čitam grčke mitološke priče i istorijske romane. Na primer, Ana Karenjina, Tolstojeva heroina rata i mira,  inspirisala me je  za moju pesmu "Ostani tamo".


OPA:  Koja je najteža kritika upućena Vama  kao  piscu? Koji je bio najveći kompliment? Da li su se mišljenja promenila o tome kako ili šta pišete? Šta je najčudnija stvar koju Vam je jedan čitalac uputio?


KLAUDIJA:  Điorđo  Barberi Skuaroti (Giorgio Barberi Squarotti), poznati italijanski književni kritičar, napisao je o meni i upozorenje i kompliment:
 „Poezija Klaudie Pičino zamenjuje živahan i svetlosni lirski sadržaj refleksijama i mislima o životu sa efikasnim procenama o aktuelnosti bola u istoriji.  Ako postoji granica, u njenom pesničkm diskursu, ona je vrlo privatna sa rizikom od sentimentalne i romantične punoće.„
Predložio mi je da čitam Getea i Rilkea, umro je pre nekoliko meseci, ali uskoro ću ispoštovati njegovu sugestiju. Najčudnija stvar koju me je jedan čitalac pitao je, da li sam nakon “Plafona”  bila spremna pisati nešto o mom podrumu.


OPA: Koja je Vaša omiljena pesma koju ste ikada napisali? U poređenju sa vremenom kada ste počeli da pišete, da li ste primetili neke velike promene u svom stilu pisanja ili kako pišete u poređenju od tada do sada?


KLAUDIJA:  Mislim da je svaka pesma sakralna pesniku, ali nagrađena pesma "David je tvoje ime", gde govorim o deci pogođenoj autizmom, prevedena je na 20 jezika zahvaljujući piscima širom sveta i nadam se da će jednog dana prihodi od nje  pomoći svojim profitom nekim  udruženjima koja se bave decom sa posebnim potrebama. Mislim da se moj stil pisanja promenio u poređenju sa mojim književnim debijem, životom, učenjem i čitanjem.

OPA:  Biti pesnik ili autor? Šta najmanje volite?

KLAUDIJA: Ja volim da budem pesnik, pesnik može biti pesnik iako ne objavljuje svoj rad, pesniku je potreban i prostor za reči koje se ne mogu reći, potreban je ton i tišina istovremeno i jednako. Autor je ponekad rob tržišne logike, zbog čega je izgubio svoju nezavisnu procenu, dok pesnik ima moralnu dužnost: tražiti istinu.


OPA: Da li ste završili sa Vašim zvaničnim poslom kako bi postali pisac i autor ili još uvek radite dok Vam  pisanje ostaje nešto za zabavu? Ako još uvek radite, šta je to?

KLAUDIJA: Ja sam učiteljica od svoje 21. godine i uvek ću biti učenik. Stari latinski pesnik Oracio je rekao "Carmina non dant panem”, što znači da: Poezija pesniku ne daje hleb, pa moramo raditi kako bi zaradili za hleb. U svakom slučaju, volim svoj posao. Ponekad se umorim od birokratije i formalnosti, ali mi trebaju  mala deca u mojoj dnevnoj rutini. Ona mi pomažu da sačuvam svoju  radoznalost  i entuzijazam.


OPA: Osim pisanja i čitanja, koja je Vaša omiljena stvar? Kojem se  žanru najviše radujete u istraživanju tokom karijere pisanja? Zašto?

KLAUDIJA:  Volim da putujem i hodam, mislim bilo koje putovanje, čak i putovanje koje nas može  naučiti nečem novom. Volim mačke, verujem da je priroda naš prvi učitelj. Želela bih da postanem pisac priča, pošto imam puno usmenih uspomena u mom sećanju. Kada sam bila dete volela sam da sedim sa strijim ljudima i da slušam njihove priče. Ali mi treba mir i tišina, slobodno vreme i tišina da sednem i pišem.


OPA:  Da li mislite da je književnost ili poezija zaista važna u našem životu? Ako je tako, zašto? Kakav je njen značaj za opštu istoriju čovečanstva?

KLAUDIJA:  Literatura i poezija su, zapravo, terapija duše, to znate. U Italiji neka udruženja pokušavaju da izgrade književnu apoteku, da izdaju slobodne knjige klijentima, zavisnicima od droge, zavisnicima od alkohola, zatvorenicima. Neko drugi promoviše programe za čitanje u bolnicama, na primer. Da, mislim da je čitanje i pisanje od suštinskog značaja, osim toga i u ratnim vremenima smo imali dobre pesnike i pisce, razmišljam o Ungaretiju, Leviju Svevu, Ani Frank i mnogim drugima.

OPA:  Naši čitaoci žele da znaju Vaše lično iskustvo u pogledu značaja literature i poezije u Vašem životu.

KLAUDIJA:  Kada sam bila dete bila sam fascinirana ogromnom bibliotekom u  pradedinoj kući, pa sam stoga i postala rani čitalac. Knjige su oduvek bile moj verni prijatelj tokom celog života, moja krila napravljena od krpa da mogu da odem  i da sletim svuda. Pisanje je moje čarobna staklena lopta  sveta.

OPA: Da li mislite da se ljudi  stvarno bore za književnost uopšte? Da li mislite da ovaj potrošački svet odbija prosečnog  čoveka od ozbiljne literature?

KLAUDIJA: Da, bojim se da je tako, prosečan čovek često preferira da kupi poslednji model mobilnog telefona, a ne knjigu. U Italiji je nedavna anketa otrkila  da su najprodavaniji žanrovi ezoterične priče ili knjige za kuvanje.


OPA: Da li mislite da je društvo kao celina značajan  faktor u oblikovanju Vas kao  pesnika  ili Vaše poezije uopšte?

KLAUDIJA:  Neruda i Kvazimodo su me naučili da je uloga pesnika bila da uoči sumnje i pitanja, poezija može da stvori novog čoveka, kreativnost je osnovni sastojak za formiranje celog čoveka. Tako da nikada nisam bila ravnodušna prema ovom društvu.
Srpska kritičarka i pesnikinja Milica Lilić piše o mojim pesmama: "Ono što izlazi iz njenih  „sithovnih šina„ je značajan svet koji proizlazi iz odraza od logosa, od svesnog i kreativnog napora koji prevlada fragmentaciju stvorenja. Otuđenje nacija, moralno omalovažavanje, licemerje, usamljenost pojedinca ispred ekrana, strah od ove "civilizacije" koji ignoriše osećanja, bol, intimnu tragediju i građanska prava. Sam, bez ljubavi i saosećanja, čovek je bespomoćan i bezobziran, Klaudija poziva na novo vreme za razmenu, stvarni kontakt sa drugima i životom. U odsustvu autentičnosti, poetika se bavi mitom da preživi dramu urbanog haosa„. ".

OPA: Takođe želimo da znamo Kako povezujete sadašnje književne trendove sa književnim nasleđem u Vašoj zemlji?

KLAUDIJA:  Otac italijanske književnosti Dante Aligieri je  u 13. veku svojom knjigom "Božanstvena komedija" ustanovio jednu vrstu globalizacije jer niko pre njega nikad nije pokušavao da piše "vulgatom", jezikom koji govore sve društvene klase, i na kome  do tada nije bilo pisano. To je bilo izvanredno postignuće jer je ljudima omogućeno da mnogo lakše studiraju na svom narodnom jeziku. Danas globalizacija povećava dostupnost informacija, ali ponekad se to dešava na račun kvaliteta i dubine. Paradoksalno je da u Italiji, širenje što  većeg  broja  tekstova  ukazuje na vrlo mali procenat interesovanja od strane čitalaca.


OPA:  Da li mislite da je društvo kao celina značajan faktor u oblikovanju Vas kao pesnikinje, ili Vaše poezije uopšte? Da li ste feministkinja? Da li književnost uopšte igra odlučujuću ulogu u feminizmu?


KLAUDIJA:  Verujem da je neophodno obezbediti jednake mogućnosti među polovima, što bi značilo komplementarni put kada će biti  zabranjeno bilo kakvo zlostavljanje. Mislim da bi književnost mogla da odigra odlučujuću ulogu u bilo kom ekstremizmu.

OPA: Da li verujete da su svi pisci u velikoj meri proizvod njihove nacionalnosti? Da li je to podsticaj ili prepreka da se postane međunarodni pisac?

KLAUDIJA: Svi pisci su proizvod njihovih kulturnih ili intimnih doživljaja koji ne zavise uvek od nacionalnosti. Za mene je odličan podsticaj poređenja sa piscima iz celog sveta. Novembra 2016. godine imala sam čast da budem gost na pesničkom festivalu u Istanbulu gde sam upoznala pesnike iz Grčke,  Srbije, Iraka... mi  smo se odmah osećali kao  srodnici u poeziji,  i otkrili  afinitet jedni prema drugima.


OPA: Kojih 7 reči biste koristili da biste opisali sebe?

KLAUDIJA: Samostalna, impulsivna, društvena, ironična, ciganka, strastvena, vesela.

OPA: Ima li još nešto što želite da podelite ili kažete onima koji će čitati ovaj intervju?

KLAUDIJA: Naša arhiva pesništva, koja je za mene kao jedna ogromna kutija čuda, čini me srećnom. Zahvaljujem uredničkom odboru za ovu priliku da se  uči i da se raste.

******

KLAUDIJA PIČINO - biografija

Dobitnica je nagrada na velikim nacionalnim i međunarodnim takmičenjima poezije, uključujući i čast da se nađe na spisku  pariske Svetske literarne nagrade, treće nagrade u Luganu u Švajcarskoj, treće nagrade u Albaniji; Ona je prva italijanska pesnikinja koja je nagrađena  svetskom književnom  nagradom  u Istanbulu „Stelae of Rosetta„, u novembru 2016. godine. Biće joj  dodeljena i najprestižnija nagrada "Svetska ikona za mir" za Vip u gradu Ondo u Nigeriji, u aprilu 2017. Njena pesma "In Blu" izvedena je u majolici  postavljena na primorju u Santa Katerina di Nardo (Le). U toku juna 2016. godine bila je umetnički direktor na međunarodnoj izložbi umetnosti i poezije pod nazivom Jun u Italiji. Ona je italijanski urednik međunarodnog književnog časopisa Rosetta World Literatura u Turskoj,  i za Magazin Atunis u Albaniji. Takođe je napisala brojne kritike i kritičke eseje ili predgovore o drugim  knjigama poezije.  Sa engleskog na italijanski je prevela veći broj autora.

Objavila je sledeće knjige :“La sfinge e il pierrot”, Aletti Editore, 2011,“Potando l’euforbia” in Transiti Diversi, Rupe Mutevole Edizioni, 2012,“Il soffitto, cortometraggi d’altrove”, La Lettera Scarlatta„ Edizioni, 2013,With english version also “Il soffitto, cortometraggi d’altrove” La Lettera Scarlatta Edizioni maggio 2014, in serbian “Tabahnha” ed.Majdah luglio 2014.“Ragnatele Cremisi”- La Lettera Scarlatta Edizioni, settembre 2015,Tavan Baska Yerlerdeki Kisa Filmier, Artshop, Istanbul 2016

 

Izvor: OPA

Prevod sa engleskog jezika Biljana Biljanovska

Povezane teme

POETIKA NOKTURNA - osvrt na knjigu "Staza moje tišine"... (Stana Mojsilović- Nana, Staza moje tišine, KOS, 2015) Poezija postaje  utočište svih onih koji su dušom išli kroz život, a ...

Ljubinku Jeliću dodeljena nagrada za poeziju u italijanskom gradu Aprilija... Asocijacija za kulturu, L@ Nuov@ Musa iz Aprilije već sedamnaest godina organizuje festivale i  konkurse za poeziju na kojoj se promoviše knjiž...

Rusija Marinković: U književnosti je zavladala monotonija... Rusija Marinković rođena je 6. juna 1938. godine u Zebincu, opština Vladičin Han, od oca Cvetka i majke Rusande Milosavljević. Osnovno obrazovanje stekla...

Prepoznavanje i tretiranje paradontopatije... Parodontopatije predstavljaju najčešća oboljenja potpornog aparata zuba kod odraslih i dece. U potporni sistem zuba spadaju: desni, zubna kost, vlakna...

Čovek neolitа bio je više integrisаn u svet nego moderni čovek... TAČKA KOJA SAŽIMA UNIVERZUM Akаdemiku Ljubomiru Simoviću Nаgrаdu zа životno delo dodelilа Srpskа književnа zаrugа Akаdemik Ljubomir Simović je pesnik impres...

Postavljeni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Balkan In.

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

Korisni saveti - Uradi sam

DR MARKO JOVAŠEVIĆ Zdravlje kao način života

Foto

Janko Tipsarević