23. October 2017

Firenca Firenca

Neodoljiv šarm Firence

Objavljeno u Traveling septembar 08 2016 veličina teksta Smanji veličinu teksta Povećaj veličinu teksta 0

Često me je put navodio u Toskanu i njenu prestonicu Firencu, pa je pamtim još iz nekih prošlih vremena kad turizam gotovo da i nije postojao, kada su plaže, danas čuvenog Vijaređa bile puste, pansioni u Firenci mogli da se iznajme za male pare, a blistava, tek izgrađena “Autostrada del Sole” tek trebalo da dobije ulogu žile kucavice Apeninskog poluostrva i kada su turisti mnogo ležernije nego danas mogli da se napajaju lepotama ovog grada na Arnu.

Iako blista onim istim sjajem, Firenca je danas drugačiji grad. Sada je za njen obilazak potrebno beskrajno mnogo strpljenja. Pomama turista sa svih meridijana dostigla je takve razmere, da je šetnja po kulturnom jezgru zapravo probijanje kroz mase. Redovi ispred galerije “Uffizi”, Akademije i katedrale Duomo iziskuju i po više sati stajanja. Kompleksnosti Mikelanđelovog genija sad se dive neki novi klinci koji stojeći, sedeći i ležeći po pločnicima firentinskih ulica satima čekaju da dožive onih pet minuta koje će pamtiti celog života.

Mostom Ponte Vekio gotovo da ne može da se prođe. Italijani su izmenili svoje stare navike, ukinuli “siestu” između 13 i 16 i otvorili radnje nedeljom. No, i pored za mene, ovih novih okolnosti, Firenca i dalje mami neodoljivim šarmom. Smeštena u srcu Toskane, sva okružena brežuljcima pod vinogradima, maslinjacima i načičkanim čempresima, prostire se sa obe strane reke Arno u obliku cveta ljiljana koji je od vajkada simbol ovog grada.

Kao šestogodišnja devojčica, bacivši novčić u fontanu kod „Porćelina“ poželela sam, ne kao ostala deca neku novu ogračku sa firentinskih letnjih pijaca, već samo da se ponovo vratim u ovaj grad, koji me je, iako sad ne umem da objasnim zašto, na neki poseban način još tada potpuno osvojio. Od tog trenutka, veliki bronzani vepar je redovno ispunjavao moju želju a Firenca postala grad kome se vraćam.

Za procvat grada zaslužne su, pre svega, bogate bankarske porodice Stroci, Rućelai i Piti koje su zdušno ulagale svoj kapital u izgradnju velelepnih građevina.  Ali, po bogatstvu i moći ubedljivo se istakla porodica Mediči, koja će vladati gradom u neprekidnom nizu od 300 godina, direktno utičući na buđenje renesanse.

 

 

Po nacrtu dvorskog slikara Đorđa Vazarija, Medičijevi započinju izgradnju velelepne palate Uffizi za potrebe administracije i sudstva vojvodstva Toskane,  kao niz skladno raspoređeninh fasada koje obuhvataju šetalište omeđeno zdanjima Palaco Vekio i Lodja dei Lanci. Kozimov sin Frančesko, koji je posedovao pozamašnu kolekciju slika i vrednih predmeta, iniciraće nedugo potom ideju za osnivanjem galerije na gornjem spratu palate. Sama građevina je remek delo za sebe, koja je svojim oblikom dala gotovo pozorišni smisao lepim predmetima koji je ispunjavaju. Vazarijevo ostvarenje Firenci je dalo novi lik, pomaljajući se iznad starih krovova, zelenih brežuljaka i reke koja teče prema prostranoj dolini. Ono što je čovek stvorio u oblasti umetnosti dobilo je u galeriji svoj pravi ambijent i nije izloženo samo radi divljenja, već i radi sticanja znanja.

Istovremeno, Lorenco Veličanstveni otvara riznicu Medičijevih zbirki mladim umetnicima među kojima su bili i Leonardo i Mikelanđelo. Vrsni poeta, učenjak i humanista, Lorenco okuplja na svom dvoru najistaknutije umetnike i umove Evrope svog vremena, i upravo će se na tom dvoru petnaestogodišnji Mikelanđelo upoznati sa osnovnim principima klasične forme.

Medičijevi su kroz vekove nastavili da sakupljaju umetnička dela, pa je tako Kozimo III kupovao strane slikare, posebno flamanske, među kojima dva velika Rubensova platna. Kada se dinastija Mediči ugasila i vlast preuzela kuća Loren, poslednja pripadnica Medičijevih – Ana Marija Luiza, koja je ostala bez naslednika, proglasila je Ufizzi “javnom i neotuđivom imovinom”, a celokupno blago koje je njena porodica posedovala, testamentom je ostavila “građanima Firence”, obezbeđujići tako da sva umetnička dela zauvek ostanu tu gde i pripadaju.

Pored firentinske i italijanske umetnosti, Uffizi izlaže i dela flamanskog, holandskog i francuskog slikarstva, ne prelazeći prag 18. veka. Tokom 19. i 20. veka Galerija dobija obeležja pinakoteke, tj. zbirke slikarskih dela, dok su ostali umetnički predmeti raspoređeni u posebne muzeje.

Firenca je najistaknutiji rasadnik renesanse, i po kreativnosti i originalnosti u oblastima slikarstva, vajarstva, graditeljstva, zanatstva i književnosti, potpuno prevazilazi Rim i Veneciju. Glavni zamah za početak novog pokreta potiče od Đota, koji se smatra ocem renesanse. Gde god da krenete Firencom, naićićete na Đotova dela - slike, freske, skulpture i poduhvate vrhunskog graditeljstva. Gotovo svi genijalni stvaraoci ovog perioda, koji su se po pravilu bavili raznim vidovima stvaralaštva, potiču upravo iz firentinske regije: preko Mazača, Botičelija, Rafaela, Verokia, pa do samih divova – Leonarda i Mikelanđela.

 


Najugledniji građanin Firence onog vremena, Dante, koji je čitav srednjovekovni period obuhvatio svojom umetničkom univerzalnošću, zbog političkih nesuglasica bio je primoran da napusti Firencu i ostatak života provede u Raveni. Uzalud su posle Danteove smrti firentinske vlasti tražile da preuzmu telo i sahrane ga u grobnici crkve Santa Croce. Ravena je odbila zahtev i do dana današnjeg pesnikov grob u Santa Croce je ostao prazan.

Među čuvenim građanima Firence nižu se i druga poznata imena. Sjajan moreplovac u službi španskog kralja, koji je za razliku od Kolumba shvatio da je otkrio novi svet – Amerigo Vespuči, rođen je u Firenci. Danas po njemu nosi ime firentinski aerodrom; Nikolo Makijaveli, Galilej, skulptor Benvenuto Čelini, Đovani Bokačo, i tvorac Pinokija Karlo Lorencini. Ali u društvu firentinskih velikana nalazi se još jedno ime, možda ne tako često pominjano.

Na uzvišici iznad Arna je terasa “Piazzale Michelangelo” sa koje se pruža najčuveniji pogled na ovaj božanstven grad u prepoznatljivom oker koloritu, a pažnju odmah privlači najlepša od svih, kupola katerdale “Santa Maria del Fiore”, jednostavno nazvana Duomo, najčuvenije obeležje grada. Katedralu u neogotskom stilu su gradili mnogi značajni umetnici u rasponu od 160 godina, s tim što je prvobitna fasada potpuno porušena a nova izgrađena tek u 19. veku, za koju je korišćen isti mermer kao i za samu građevinu: beli iz Karare, zeleni iz Prata i ružičasti iz Mareme. Izgradnja zvonika poverena je Đotu. Ali glavna gradska katedrala je 140 godina bila bez kupole, dok na istorijsku scenu nije stupio čovek po imenu Filipo Bruneleski. Iako impozantnih razmera, građevina je neupadljivog enterijera i sva njena privlačnost leži u lepoti trobojne mermerne fasade i veličanstvenoj kupoli koju je projektovao i podigao Bruneleski a koja tako ponosno dominira nebom ovog grada već više od pet vekova.

 


Među prvim renesansnim umetnicima otkrio je zakone naučne perspektive. Prvi je veliki eksponent arhitekture bazirane na matematičkim proračunima, proporciji i perspektivi, što ga čini ključnom figurom u prelasku iz Srednjeg veka u moderno doba, dok njegova svestranost na različitim poljima samo pokazuje kakav je briljantan talenat posedovao kao i istančan osećaj za estetiku.

Perfekcionista po prirodi, najpre je u Rimu proučavao arhitekturu, kao i projekte svojih prethodnika, da bi konačno izradio projekat kupole koja će postati simbol grada Firence i jedan od najvažnijih poduhvata čitave italijanske renesanse. Bruneleski zapravo uopšte nije bio arhitekta, već umetnik zlatarskog zanata i kujundžija. Za arhitekturu se slučajno opredelio pošto je izgubio na konkursu za idejno rešenje bronzane kapije na firentinskoj baptisteriji. Prva velika prilika bila je izgradnja kupole na nedovršenoj gotskoj katedrali. Kupola je po zamisli Bruneleskija predstavljala inovaciju i u umetničkom i u tehničkom smislu. Kako je za izgradnju koristio metode do tada potpuno nepoznate, mnogi su tvrdili da će se Bruneleskijeva kupola srušiti u roku od 24 sata. To se nije dogodilo, i svet se već više od 500 godina divi njenoj blistavoj lepoti.

Bruneleski je ostavio svoj pečat i na crkvi “Santo Spirito” kao i na projektu za baziliku “San Lorenzo”, a pretpostavlja se da je projektovao i palatu Piti.

 


Tik uz katedralu, na Piazza Duomo nalazi se osmougaona baptisterija (krstionica) čija je fasada rađena dvobojnim mermerom i na kojoj posebnu pažnju privlače kapije – južna, rad Andrea Pizana, i istočna – poznata pod imenom “Vrata raja”, remek delo Gibertija.

Sa ovog trga, ulicom Via del Martelli brzo se stiže do Trga San Lorenzo, velikog kompleksa sa istoimenom crkvom, kapelom prinčeva i kapelom porodice Mediči, koja je među najposećenijim destinacijama grada jer je nadgrobne spomenike za dve grobnice radio Mikelanđelo. Grobnice su postavljene jedna nasuprot drugoj i na svakoj se nalazi po jedan par figura muškarca i žene, koje predstavljaju alegorije dana i noći na jednom sarkofagu i zore i sumraka, na drugom. U pročelju grobnice postavljene su figure madone sa detetom u društvu svetaca Kozime i Damjana.

Kad je skulptura „Noć“ bila prvi put izložena, obožavaoci su na njenom postolju ostavljali uobičajene pohvalne pesme. U jednoj od njih se kaže da ova figura, koju je jedan „anđeo“ pretvorio u mermer, izgleda kao da spava: „Ako ne verujete, probudite je – ona će vam reći“.

Mikelanđelo je na ovo odgovorio sledećim stihovima:

„Volim san, al kamen biti volim više

Sve dok beščašće i jad svuda vlada;

Sreća je ne osećati sada;

Ne budite me, govorite tiše!“

U predvečerje, kad purpurno sunce baci crvenkasti odsjaj na tradicionalni oker firentinskih fasada, grad poprimi izgled koji podseća na kadrove iz filmova Franka Zefirelija. Firenca pulsira 24 sata i kada dnevnu vrelinu smene tople ali prijatne večeri, na svim većim trgovima odvija se muzički program. Tako me je na prepunom Trgu Sinjorija iznenadilo uživo izvođenje operskih arija a pod arkadama Uffizi-ja gitarista sa zanimljivim repertoarom. Svake večeri, može se prisustvovati nekom interesantnom koncertu u pojedinim gradskim crkvama. U prolazu sam dobila flajer za gostovanje simfonijskog orkestra u bazilici Sv. Marka sa odličnim programom i izvrsnim izvođenjem.

Muzičke i književne večeri održavaju se i na tako atraktivnim mestima kao što su Piazzale Michelangelo i “Teatro Romano” na brdu Fiesole. U periodu maj-juli odvija se jedan od vodećih gradskih muzičkih festivala “Maggio Musicale Fiorentino”, sa tradicijom od preko 60 godina, koji je svetsko priznanje stekao zahvaljujući dirigentu Zubinu Mehti.


A kad se boravak približi kraju, shvatite da je Firenca, svojevrsna i neponovljiva pustolovina duha, kovčeg sa blagom koji možete uvek iznova da otvorite i otkrijete nešto novo, kad god vas put ponovo navede u prestonicu Toskane i da impresije koje ponesete sa sobom, ostaju zabeležene za sva vremena.

Mirjana Stanojlović

Povezane teme

Grad ruža - Nova Gorica... Kada je posle Dugog svetskog rata postavljena granica između Jugoslavije i Italije, grad Gorica je, po Pariskom mirovnom ugovoru, pripao Italiji. Time je sev...

Srebrno jezero... Srebrno jezero nalazi se u Braničevskom okrugu, na dva kilometra od Velikog Gradišta. Smešteno je na desnoj obali reke Dunav, u blizini granice Sr...

Zaovine - planina Tara... Zaovine na Tari su pravo planinsko selo na planini, čiju teritoriju čine brojna brda, visovi, reke i potoci. Selo Zaovine pripada Račanskom kraju, sada Bajin...

Seoski turizam na srpskim planinama... Netaknuta priroda, svež planinski vazduh i čuveni specijaliteti srpske kuhinje neki su od elemenata koji čine seoski turizam u Srbiji sve privlačnijim kako za d...

Brestovačka banja - jedna od sedam kraljevskih banja Srbije... Srbija je zemlja poznata po mnogo čemu i turisti u nju rado dolalaze. Doduše, najčešće u prestonicu, možda zato što nisu dovoljno upoznati ...

Postavljeni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Balkan In.

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

Korisni saveti - Uradi sam

DR MARKO JOVAŠEVIĆ Zdravlje kao način života

Foto

Janko Tipsarević