Odštampajte ovu stranicu

Hronični umor zbog smene godišnjih doba

Smenu godišnjih doba mnogi neće osetiti samo po promeni temperature, već i po manjku energije. Procenjuje se da svaka druga osoba u tom periodu ima simptome hroničnog umora.

Hronični umor se, između ostalog, manifestuje time što se ljudi bude isrpljeni i bezvoljni, ostaju bez radnog elana, zbog umora, glavobolje i vrtoglavice, nisu spremni za novi radni dan.
„Količina svetlosti se smanjuje, dani postaju kraći, noći duže, svi smo došli iz jedne opuštene atmosfere godišnjih odmora, ponovo u radne obaveze i očekivanja i od sebe i od okoline. Kreće depresivni pomak, kreće suočavanje sa zahtevima, i finansijskim, i neke druge prirode, tako da se brzo iscrpljuju kapaciteti adaptivni, a samim tim, kreću i neki simpomi koji mogu ličiti na simptome depresije“, objasnila je doc. dr Ivana Stašević Karličić iz Klinike „Laza Lazarević“.

Simptomi su četiri puta su češći su kod žene, nego kod muškaraca. Češći su i kod onih u četrdesetim godinama.

„Hronični umor može biti nespecifični simptom mnogih stanja, pa i duševnih. Predstavlja rezultat i hroničnog stresa, rezultat izlaganjima iz spoljašnje sredine“, dodala je dr Stašević Karličić.

Kada umor traje duže od šest meseci i ne može da se izleči ni odmorom, potražite pomoć lekara.

„Nekad kod hroničnog umora nemamo poremećaj spavanja, naš san nas ne odmara, arhitektonika zna da bude poremećena i taj san nas ne sprema za novi radni dan. Osnovni simptomi su pad životne energije, pad motivacije, neraspoloženje... Kada se simptomi jave i prodube, zdravstveni sistem je tu da vam pomogne. Profesionalci – psihijatri, psiholozi, defektilozi.
Profesionalci – psihijatri, psiholozi, defektilozi. Ne zaboravite na nadleži dom zdravlja“, podsetila je doktorka.
Pokušajte da sprečite umor, za početak, jednim dobrim snom, a onda napuštanjem nekih loših životnih navika.

„Šetnje, relaksacije, odmor nakon radnih dana, mnogo je bitno da ljudi rade ono što im prija i što ih i aktivno odmara“, savetuje dr Stašević Karličić.

Birajte i šta jedete. Umereno, a raznovrsno, vodite se tom devizom.

„Zeleno povrće, šargarepa, svež kupus, krastavac... Preporučuju se zato što obiluju mineralnim materijama, a potkrepljuju organizam. Ono što treba da se izbegava, to su veće količine kofeina, alkohol, brza hrana, proizvodi iz pekara“, poručuje nutricionistkinja Ana Todorović.

 

 

Izvor: Rts

Foto: Pixabay

Povezane teme

Poboljšajte kvalitet života... Sve više istraživanja ukazuje da je velika verovatnoća da se najteže bolesti današnjice – srčana oboljenja i rak – mogu izbeći promeno...

Šta je bolje, trčanje ili brzo hodanje?... I trčanje i brzi hod su dobri za gubitak težine, podizanje raspoloženja, nivoa energije, smanjenja krvnog pritiska, rizika od raka, bolesti srca itd. I jedno i ...

Čaj od đumbira protiv mučnine, bolova, stresa i još mnogo toga... Đumbir je jedan od najrasprostranjenijih začina u svetu. Ima neobičnu aromu, ali ju svi gotovo odmah prepoznajemo.Đumbir ima odlična lekovita svojstva, zbog čeg...

Napitak za dan pune energije... Prirodni energetski napitak, zeleni smuti,  treba konzumirati svakog jutra na prazan želudac. Prepun je antioksidanasa što pomaže u borbi sa razn...

Meditacija... Dostizanje harmonije uma, tela i duha Meditacija je smireno stanje organizma, naročito uma, jer se ima za cilj postizanje stanja bez misli. Naš mozak ...