8. April 2020

Može li se protiv zimske depresije?

U ovim hladnim, sivim danima često se može čuti da svetlosna terapija pomaže protiv tipične zimske depresije. Da li je to zaista tako ili to sami sebe ubeđujemo? Izgleda da donekle pomaže – ali ne svima.


Još je starogrčki lekar Arete savetovao: „Letargične bi trebalo izložiti svetlosti i prepustiti ih njenom zračenju“. Jer večiti umor – iako se spava više nego inače – bezvoljnost i loše raspoloženje u hladnim zimskim danima, simptomi su koji su poznati i davno pre nego što je to dobilo svoj pomodni naziv sezonski afektivni poremećaj (Seasonal Affective Disorder).
Običnim rečnikom rečeno, to je zimska depresija. I nije malo ljudi koji bi se najradije, kao medvedi, zavukli negde i spavali do lepših dana.

A ne greše ni oni koji u ovim danima spontano posežu za (toplom?) čokoladom: u njoj se nalazi prilična količina aminokiseline triptofana, koji se u našem mozgu pretvara u serotonin, „hormon sreće“. Taj hormon i inače nastaje za sunčanih dana, zbog obilja svetla.
Henrik Oster sa Instituta za neurobiologiju univerziteta Libek ističe da je problem, između ostalog, i to što mi silom prilika zimi palimo svetlo i danju i noću – i tako narušavamo unutrašnji ritam svog tela. „Tada ne funkcioniše sinhronizacija našeg tela s dobom dana. To pokušavamo da korigujemo tim veštačkim svetlosnim signalom u terapiji svetlom“.

Ko još hoće napolje po ovakvom vremenu

Uobičajena rasveta koju imamo kod kuće ili u kancelariji neće postići taj efekat. Doduše, najbolje bi bilo i zimi dan provoditi na otvorenom, jer i po tmurnom, zimskom danu zapravo ima dovoljno svetlosti da bismo živnuli. Ali zima je, i ko još hoće da dan provede na hladnoći? Zato se pokazalo da svetlosna terapija pomaže. A reč je o svetlosti i od 10.000 luksa. Inače, ne bi trebalo preterivati: dovoljno je provesti pola sata pod takvom svetlošću i nipošto ne gledati u izvor svetla. Najbolje je takvu terapiju sprovesti ujutro, odmah nakon buđenja. Možda tek „usput“, na primer uz doručak.

Medicinska istraživanja potvrđuju da se naš unutrašnji sat u velikoj meri upravlja s dva hormona: prvi je kortizol i on je u stanju da naše telo „digne na noge“ – i onda kad smo uzbuđeni, ali i ujutro kad se budimo. Drugi je melatonin, „hormon spavanja“ – a on je već i hemijski osetljiv na svetlost. „Kad ustanemo tokom noći i upalimo svetlo, onda se i naš nivo melatonina veoma smanjuje, već za nekoliko sekundi“, objašnjava Oster. Zato je važno da nam noću ne smeta svetlo. A svetlosnom terapijom se na gotovo prirodan način upravlja i tim hormonima.


Iako „zimska depresija“ bez ikakve sumnje pogađa i mlade, istina je da ovi dani posebno teško padaju starijima. Često je njihov čitav „unutrašnji sat“ problematičan, a njihov noćni san često je isprekidan. „Fragmentiran“, kako kaže Oster. Rezultat je utisak da im nikada nije dovoljno sna, bez obzira koliko vremena proveli u krevetu.
Ne za sve, ali za većinu nas...

I tu svetlosna terapija može da pomogne: medicinari su postavili takve uređaje u više staračkih domova i mnogima je uspelo da poprave taj ritam, odnosno da telo zna kada je dan, a kada noć. Naravno, najgore što tom „unutrašnjem satu“ može da se uradi jeste da se stalno blenuli u ekran, bilo televizije ili računara. Terapeuti su se naslušali iskustava osoba koje tvrde da „uz televizor odmah zaspu“. To može da bude tačno s obzirom na televizijski program, ali to neće biti san koji će doneti odmor.


Naravno, terapija svetlom nije lek protiv svega, a za neke može da bude i štetna: na prvom mestu su to oni koji ionako imaju neke probleme s očima, a već po prirodi šećerne bolesti koja može da vodi i oštećenju vida, dobro je i da takvi bolesnici ipak malo prošetaju po prirodi, pa makar i po sivom, zimskom svetlu. I prilikom uzimanja antibiotika mogu se pojaviti neželjene posledice, a nije preporučljiva ni kod nekih ozbiljnih psihičkih oboljenja.

U svakom slučaju, topli zraci sunca - ili bar takvog veštačkog svetla kod depresije – trebalo bi da budu prvi izbor. To je mnogo bolje nego da se posegne za nekim antidepresivom. Naravno, s izuzetkom čokolade. Samo, setite se: sunce ne goji.

 

 

 

Izvor: DW

Foto: Pixabay

Povezane teme

Zeleni čaj za tretiranje gubitka pamćenja... Uvek se govorilo da je zeleni čaj najzdraviji topli napitak, a istraživanja potvrđuje da je dobar i za mozak. Naučnici tvrde da zeleni čaj poboljšava ...

Šta se sve krije u kupinama... Kupine su veoma korisne za zdravlje jer regulišu probavu, jačaju imuni sistem, omogućavaju zdravo funkcionisanje srca, sprečavaju rak i endotelnu disfunk...

Hodajte bosi... Čak i ako leto provodite u gradu, iskoristite lepo vreme, pronađite tek pokošen travnjak u obližnjem parku, stazu posutu šljunkom ili deo pe&scaro...

Psihologija - Žena, svetlost i snaga... „O, ženo! Velika je vera tvoja. Neka ti bude kako želiš!“Isus Hrist (Matej, 15,28) Biblija Ženska snaga, simbol i značaj su već vekovima t...

Razlozi zbog kojih vam opada kosa... Ako i vas muči kosa koja opada bez obzira na svu negu, smenu godišnjih doba i ostale moguće razloge poput genetike ili starenja, verovatno će vas iznenad...

septembar 14 2019

Strah nas čuva, fobije predstavljaju problem

Gotovo da ne postoji osoba koja nema neki strah, bilo da je reč o visini,…
septembar 20 2016

Jedan od najvažnijih poslova je očuvanje kulturnog i etničkog blaga

Otvaranjem izložbe "Pismo i tradicija" i dodelom nagrade za životno delo profesoru Nikoli Pavkoviću, Etnografski…
avgust 10 2016

Meditacija

Dostizanje harmonije uma, tela i duha

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Obraćanje javnosti Zarife Alizade povodom izjave Sulejmana Ugljanina

Obraćanje Zarife Alizade, direktorke kulturnog centra Azerbejdžana u Beogradu, povodom izjave Sulejmana Ugljanina: „Ne znam, kada kažete predsednik, čiji je on predsednik? On moj predsednik nije. Niti je bošnjački predsednik.…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević