30. September 2020

Može li se protiv zimske depresije?

U ovim hladnim, sivim danima često se može čuti da svetlosna terapija pomaže protiv tipične zimske depresije. Da li je to zaista tako ili to sami sebe ubeđujemo? Izgleda da donekle pomaže – ali ne svima.


Još je starogrčki lekar Arete savetovao: „Letargične bi trebalo izložiti svetlosti i prepustiti ih njenom zračenju“. Jer večiti umor – iako se spava više nego inače – bezvoljnost i loše raspoloženje u hladnim zimskim danima, simptomi su koji su poznati i davno pre nego što je to dobilo svoj pomodni naziv sezonski afektivni poremećaj (Seasonal Affective Disorder).
Običnim rečnikom rečeno, to je zimska depresija. I nije malo ljudi koji bi se najradije, kao medvedi, zavukli negde i spavali do lepših dana.

A ne greše ni oni koji u ovim danima spontano posežu za (toplom?) čokoladom: u njoj se nalazi prilična količina aminokiseline triptofana, koji se u našem mozgu pretvara u serotonin, „hormon sreće“. Taj hormon i inače nastaje za sunčanih dana, zbog obilja svetla.
Henrik Oster sa Instituta za neurobiologiju univerziteta Libek ističe da je problem, između ostalog, i to što mi silom prilika zimi palimo svetlo i danju i noću – i tako narušavamo unutrašnji ritam svog tela. „Tada ne funkcioniše sinhronizacija našeg tela s dobom dana. To pokušavamo da korigujemo tim veštačkim svetlosnim signalom u terapiji svetlom“.

Ko još hoće napolje po ovakvom vremenu

Uobičajena rasveta koju imamo kod kuće ili u kancelariji neće postići taj efekat. Doduše, najbolje bi bilo i zimi dan provoditi na otvorenom, jer i po tmurnom, zimskom danu zapravo ima dovoljno svetlosti da bismo živnuli. Ali zima je, i ko još hoće da dan provede na hladnoći? Zato se pokazalo da svetlosna terapija pomaže. A reč je o svetlosti i od 10.000 luksa. Inače, ne bi trebalo preterivati: dovoljno je provesti pola sata pod takvom svetlošću i nipošto ne gledati u izvor svetla. Najbolje je takvu terapiju sprovesti ujutro, odmah nakon buđenja. Možda tek „usput“, na primer uz doručak.

Medicinska istraživanja potvrđuju da se naš unutrašnji sat u velikoj meri upravlja s dva hormona: prvi je kortizol i on je u stanju da naše telo „digne na noge“ – i onda kad smo uzbuđeni, ali i ujutro kad se budimo. Drugi je melatonin, „hormon spavanja“ – a on je već i hemijski osetljiv na svetlost. „Kad ustanemo tokom noći i upalimo svetlo, onda se i naš nivo melatonina veoma smanjuje, već za nekoliko sekundi“, objašnjava Oster. Zato je važno da nam noću ne smeta svetlo. A svetlosnom terapijom se na gotovo prirodan način upravlja i tim hormonima.


Iako „zimska depresija“ bez ikakve sumnje pogađa i mlade, istina je da ovi dani posebno teško padaju starijima. Često je njihov čitav „unutrašnji sat“ problematičan, a njihov noćni san često je isprekidan. „Fragmentiran“, kako kaže Oster. Rezultat je utisak da im nikada nije dovoljno sna, bez obzira koliko vremena proveli u krevetu.
Ne za sve, ali za većinu nas...

I tu svetlosna terapija može da pomogne: medicinari su postavili takve uređaje u više staračkih domova i mnogima je uspelo da poprave taj ritam, odnosno da telo zna kada je dan, a kada noć. Naravno, najgore što tom „unutrašnjem satu“ može da se uradi jeste da se stalno blenuli u ekran, bilo televizije ili računara. Terapeuti su se naslušali iskustava osoba koje tvrde da „uz televizor odmah zaspu“. To može da bude tačno s obzirom na televizijski program, ali to neće biti san koji će doneti odmor.


Naravno, terapija svetlom nije lek protiv svega, a za neke može da bude i štetna: na prvom mestu su to oni koji ionako imaju neke probleme s očima, a već po prirodi šećerne bolesti koja može da vodi i oštećenju vida, dobro je i da takvi bolesnici ipak malo prošetaju po prirodi, pa makar i po sivom, zimskom svetlu. I prilikom uzimanja antibiotika mogu se pojaviti neželjene posledice, a nije preporučljiva ni kod nekih ozbiljnih psihičkih oboljenja.

U svakom slučaju, topli zraci sunca - ili bar takvog veštačkog svetla kod depresije – trebalo bi da budu prvi izbor. To je mnogo bolje nego da se posegne za nekim antidepresivom. Naravno, s izuzetkom čokolade. Samo, setite se: sunce ne goji.

 

 

 

Izvor: DW

Foto: Pixabay

Povezane teme

Značaj mleka i mlečnih proizvoda za trudnice... U cilju optimalnog unosa hranljivih materija potrebnih za pravilan razvoj fetusa, dobro zdravlje buduće majke i kasnije, dobro zdravlje novorođenčeta, u svakodn...

Zahvalnost za početnike... Moderno, materijalističko društvo, nameće određene trendove i nastoji da potisne duhovne vrednosti zarad sticanja novca a mi se, kao ovčice, povodimo za ...

Popularna veganska ishrana štetna za mozak... Ishrana bez namirnica životinjskog porekla mogla bi da izazove manjak holina, hranljivog sastojka ključnog za razvoj mozga. Nutricionisti upozoravaju da sve ...

Vrste meditacije... Meditacija ima na desetine prednosti i nju mogu primenjivati  vernici i nevernici, poput zen meditacije. Postoji puno različitih meditacija, a ovde ćemo...

Zašto je važno verovati... „Vera tvoja spase te“ - Bibilija Istorija ljudskog roda od početka potvrđuje da jedna od najznačajnih odrednica samog ljudskog postojanja vera u ...

decembar 22 2016

Živeti svoju svrhu

Postoji urbana legenda koja kaže da negde tamo postoji zemlja u kojoj svi žive svoju…
septembar 14 2016

Dobitnik nagrade "Miroslav Dereta" književnica Branka Selaković

Nagrada „Miroslav Dereta” za 2016. godinu pripala je Branki Selaković, novinarki Prvog programa Radio Beograda,…
oktobar 28 2016

Najnovije istraživanje - brusnica ne deluje na urinarne infekcije

Delovanje još jednog narodnog leka opovrgnuto je nalazima studije koja je pokazala da kapsule brusnica…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Poezija: SAMO ZAPISANE MISLI, NIŠTA VIŠE - Miloš Denda

Slušam Vagnera, po preporuci. Trudim se da razumem.Čitam i roman Crnjanskog, ne znam zašto, ali naslov povezujem s očima jedne žene.Kap španske krvi, tako se roman zove. Zabluda je, nije…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević