Odštampajte ovu stranicu

Azerbejdžan se priseća masovnih civilnih žrtava u gradu Hodžali

Zbog stradanja nevinih stanovnika grada Hodžali, u noći između 25. i 26. februara 1992. godine, Azerbejdžan je proglasio 26. februar datumom od velike državne važnosti, te ga obeležava i ove godine.


Narod Azerbejdžana je mnogo propatio, kako u dalekoj, tako i u nedavnoj prošlosti u borbi za sticanje i očuvanje nezavisnosti svoje države. Razlozi su dobro poznati – Azerbejdžan je jedna od najbogatijih zemalja na južnom Kavkazu i od strateškog je značaja u ovom regionu.


Azerbejdžan je tokom svoje istorije bio pod vlašću velikih imperija, koje su se smenjivale, a u XIX veku, teritorija današnjeg Azerbejdžana bila je u sklopu Ruskog carstva. Težnja azerbejdžanskog naroda ka nezavisnosti ostvarena je 1918. godine, kada je osnovana Demokratska Republika Azerbejdžan, tako postavši prva demokratska i sekularna država u islamskom svetu. To nije odgovaralo mnogim zemljama u regionu i šire, tako da je nezavisnost Azerbejdžana  trajala manje od dve godine.


Već  1920. godine odlukama uticajnih ljudi koji su se vodili sopstvenim interesima i ciljevima umesto slobodnom voljom azerbejdžanskog naroda, Azerbejdžan je bio uključen u novu svetsku velesilu, ovog puta kao deo SSSR-a. Nakon 71 godine u SSSR-u, Azerbejdžan je 1991. godine ponovo stekao svoju nezavisnost, ali se ubrzo suočio sa pretnjom po teritorijalni integritet. U pokrajini Nagorno-Karabah izbio je rat, a jermenska većina je jednostrano proglasila otcepljenje od Azerbejdžana, koje nije priznato na međunarodnom nivou.

Međutim, ono najtragičnije u sukobu u Nagorno-Karabahu, koji je deo teritorije Azerbejdžana, i uopšte, u međunarodnim okvirima, istoriji ratova i vojnih akcija, jeste masovni  genocid koji su počinile oružane snage Jermenije, usmeren, uglavnom, protiv dece, žena i starijih osoba. Ovaj pogrom se dogodio 25. i 26. februara 1992. godine u azerbejdžanskom gradu Hodžali, koji se nalazi u regionu Nagorno-Karabah. Zbog toga narod Azerbejdžana obeležava 26. februar kao Dan genocida i nacionalne žalosti, jer je to jedan od najsurovijih zločina počinjenih nad azerbejdžanskim narodom.
Izvršenjem genocida u Hodžaliju, jermenske oružane snage želele su da uteraju strah u kosti azerbejdžanskom stanovništvu  Nagorno-Karabaha, u cilju ubrzanja etničkog čišćenja Azerbejdžanaca u regionu i  započinjanja osvajačkog rata i potpune invazije na Azerbejdžan. Nije slučajnost što je nakon strahota u Hodžaliju okupacija azerbejdžanske teritorije poprimila veće razmere – od maja 1992. do oktobra 1993. godine, osam regiona je okupirano, od kojih se sedam nalazi van Nagorno-Karabaha. Kao rezultat svega toga, 20% teritorije Azerbejdžana i dan-danas se nalazi pod okupacijom Jermenije.


Pre početka sukoba u Nagorno-Karabahu, trećinu stanovništva pokrajine (oko 160 000 ljudi) činili su Azerbejdžanci. Hodžali je bio drugo najveće (posle Šušija) azerbejdžansko gradsko naselje u Nagorno-Karabahu. U jesen 1991. godine, u gradu je bilo 7 hiljada ljudi. Jermenski separatisti su 2. septembra 1991. proglasili stvaranje takozvane ,,Republike Nagorno-Karabah”, nakon čega su usledili još žešći napadi jermenskih snaga na azerbejdžanska naselja u regionu.
Stravičnost zločina ogleda se i u činjenici da je među masovnim žrtvama bilo 613 ljudi, među kojima je bilo 63 dece, 106 žena, 70 starijih osoba.
8 porodica je potpuno istrebljeno, 1275 ljudi postal su taoci, dok je 150 ljudi nestalo bez traga, njihova sudbina je još uvek nepoznata. Tela ubijene dece, starih i žena su unakažena, a tek dva dana nakon tragedije je bilo moguće probiti se do mesta zločina. Ovaj genocide počinjen je, ne samo protiv nevinih stanovnika grada Hodžali, već i protiv čovečnosti, civilizacije i međunarodne zajednice uopšte. Osim toga, imao je za cilj da demonstrira snagu pojedinih zemalja koje podržavaju Jermeniju u sukobu u Nagorno-Karabahu protiv Azerbejdžana, koji je neposredno pre toga povratio svoju nezavisnost.

 

 

Foto: Trend News Agency

Povezane teme

Hasanov: Nijedna država ne treba da prizna legalnom situaciju koja je nastala kao rezultat okupacije... Eldar Hasanov, ambasador Azerbejdžana - intervju U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), ambasador Jermenije u Češkoj Ašot Ovakimjan, komenta...

Napuštanje stada - pokajanje... Priča o ovcama i pastiru bila mi je smešna. Vredjala me je pa sam rešila da napustim stado. Blažene li slobode, mislila sam! Išla sam li...

Nagrada Zlatna antena glumici Jelisaveti Seki Sablić i scenaristi Gordanu Mihiću... Glumica Jelisaveta Seka Sablić i scenarista Gordan Mihić ovogodišnji su dobitnici nagrade Zlatna antena za sveukupan doprinos domaćoj televizijskoj produ...

Hasanov: Sistemi međunarodnog prava i međunarodnih odnosa nazaduju... Rezolucija o takozvanom „genocidu nad Jermenima“ koju je usvojio Predstavnički dom SAD 28. oktobra 2019. godine ne uklapa se ni u kakve okvire sa po...

Tragični januar u Azerbejdžanu... Dvadesetog januara, pre 27 godina, u Azerbejdžanu su se odigrali tragični događaji koji su postali prekretnica u istoriji ove, za Srbiju, prijateljske zemlje. ...