Usmerio sam se na one misli koje su meni pomogle u duhovnom razvoju, dodirujući sopstvena naslućivanja i verovanja. (Vladeta Jerotić)

Lu Andreas - Salome o Ničeu:

Te oči su gledale u ono unutrašnje i u isti mah – daleko preko najbližih predmeta – u daljinu, ili bolje rečeno: u unutrašnje kao u neku daljinu. Jer u osnovi, čitavo njegovo misaono istraživanje nije bilo ništa drugo do traganje čovekove duše za neotkrivenim svetovima, za „njihovim još neiscrpenim mogućnostima“ (Sa one strane dobra i zla, 45), koje je on sebi neprestano oblikovao i preoblikovao. Kad bi se, takav kakav je bio, upustio u neki  razgovor koji bi sam potakao, u njegovim očima je moglo da se pojavi i iščezne neko dirljivo svetlucanje, a onda bi iz njih tmurno, gotovo preteći progovorila usamljenost, kao iz zastrašujućih dubina – iz onih dubina u kojima je on uvek ostajao sam, koje ni sa kim nije mogao da podeli, od kojih ga je i samoga hvatao užas – i u koje je na kraju potonuo njegov duh.

Između ova dva iskaza postoji nešto što ih dovodi u vezu a od suštinske je važnosti za razumevanje knjige Izazovi i odgovori, akademika Vladete Jerotića. U njegovom je akcenat na veri, u ovome o Ničeu na samoći, sledstveno tome poimamo da vera uobručuje, spasava od užasa nepripadanja. Stoga iskustvo akademika Jerotića svedoči o putovanju ka veri kroz usavršavanje, vedrinu sapripadanja veri i duhovnu snagu njegovog bića prožetog njome.
Naslov  novog dela  akademika Vladete Jerotića, tog   velikog poznavaoca ljudske duše, duha i sveta, Izavovi i odgovori   pokazuje da je  delo nastalo u   interaktivnom odnosu između  onoga što je čitao  i što ga je navodilo na idejna ishodišta iz sopstvenog duhovnog lavirinta.

Akademik  Jerotić, na početku knjige, citira stav engleskog istoričara Tojnbija o interakivnom dejstvu događaja i čoveka, ali  on ide dalje i prezentuje razvoj interaktivnog odnosa dva duha, duha stvaralaca  čija dela ( ili misli  ) ima pred sobom i duha čitaoca ( tumača ) koji tvore novi entitet, novu tekstualnu celinu u kojoj su sjedinjeni ali čija polazišta ( ni ishodišta ) ne moraju  nužno biti ista. Ponekad, ili najčešće,  rezultiraju saglasnošću, nekad negiranjem ili dopunom. U svakom slučaju, početna misao iz uzetog teksta  se proširuje, nadograđuje ili se računa na njeno pojačano dejstvo  nakon argumentovane eksplikacije. Budući da je akademik, prof. Vladeta Jerotić,  “čitalac „ posebnog kova, dakle izuzetno lucidni i iskusni tumač duhovnih sadržaja i raznovrsnih fenomena   sveta, estetskih dometa najumnijih stvaralaca i mislilaca, to je onda dubinsko sagledavanje ne samo teksta i njegovog autora, već prevashodno i neka vrsta samoanalize; provera sopstvenih stavova, iznošenih kroz njegov impozantan opus, javne nastupe na tribinama  već poznatih javnosti. I  nadasve „uputstvo“ za one koji  tragaju  za sobom ili Bogom, pa konačno i  za samim duhovnim profilom autora, a takvih je ne malo a  vremenom će  bivati  sve više.

Od vere do sumnje, koje se potkrepljuju stavovima drugih,  od sumnje do nepokolebive vere u Božju promisao,   posredstvom uvida u razne    spise, ne samo hrišćanstva već i drugih konfesija, u najstarije i najuputnije misaono nasleđe sveta, autor ipak daje smernice za duhovno sapasenje čoveka ogrezlog u materijalnom, a sa sve  većim psihičkim ( psihijatrijskim ) nevoljama.
„Ko naukom i umetnošću raspolaže/  ima i religiju/ ko njima dvema ne  raspolaže/ nek ima religiju „ .Ova Geteova misao  poslužila je akademiku Jerotiću da ukaže na modelativno  ljudsko misaono i duhovno  iskustvo, da podseti da su nauka i umetnost, mehanizmi za društveno kanalisanje svesti i emocija, a da je religija kao  sveukupnost duhovnog, utočište i ishodište za čoveka prepuštenog uslovnostima kakvi su vreme i prostor. Razapet u toj sprezi  nužnosti ili  sabijen u bezdan sebe čovek u religiji nalazi pribežište iz negostoljubivog sveta, smer i smisao.

U jednom od fragmenata  od kojih je knjiga Izazovi i odgovori sastavljena, a koji su, zapravo,  mini eseji, (a cela knjiga je neka vrsta sinteze onoga o čemu je autor stručno raspravljao  u pojedinim knjigama)  akademik Jerotić, skreće pažnju na odnos polova, potkrepljujući to stavovima Junga, Solovjova ( i drugih) čime  pokazuje da iako okrenut unutršnjem svetu čoveka i te kako prati pojave i promene oko sebe, a više je nego očigledno da je u novije vreme došlo od poremećaja odnosa između polova, s jedne strane dolazi do  udaljavanja  muškaraca od žena, straha od njih, povlačenja i očekivanja da žene preuzmu inicijativu. I po spoljnim karakteistikama se vidi taj nesklad, muškarci su sve feminiziraniji, žene sve „muškije“,  sve im  je svojstveniji borbeniji  stav, muškarcu pasivniji. Posledice  toga su sve veći broj neoženjenih i neudatih, usamljenost, frustracije. Svesno proklmaovani uniseks svakako ne vodi sintezi različitih polova već u prvi plan izvlači ideju da svako treba da ostane na svojoj obali, što nužno vodi razlazu, odsustvu progresa i obnove.

Shodno tome, pitanja,  a pitanja su u ovoj knjizi ono što je  temelj jer je izraz zabrinutosti jednog dubokog uma  koji je u velikoj službi čoveka, njegovog napretka i spasenja.  Od životne važnosti  je, možda i najznačajnije, ono: kuda ide ovaj svet, kroz koje se provlače i stavovi o pojedincu i naciji. Shodno tome pojašnjava se da nacija nije sama po sebi vrednost, već njeni kulturni ideali ( književnost, filozofija, religija i umetnost ), ono što vodi prosvećivanju nacije  kroz stvaranje kulturnog identiteta koji je izraz jedinstva religioznog i nacionalnog identiteta. A do identiteta nacije, kao što vidimo, vode stabilni identiteti pojedinaca, a do njih opet vodi prosvećivanje, osvešćivanje, spoznaja  Boga i saobražavanje postupanja u skladu sa moralnim, to jest, božanskim principima.Upravo tome poučava ovaj neumorni  lekar  ljuskih duša, usmerivač ljudskog uma i tumač života kao poprišta na kojem se najčešće borimo i sa sobom. Iz nepozvanja sebe, iz straha od Boga, sveta i sebe, nastaju veliki nesporazumi, lutanja, patnje. Stoga nas  akademik  Jerotić, preko svog iskustva, iskustava izabranih mislilaca, ili verskih postulata, upućuje ka spoznaji Boga i sebe kroz njega. Misao Dostojevskog o čoveku kao nesvršenom biću se   nalazi ne samo u tom citatu koji je elaboriran već je to jedno od poetičkih načela koje autor realizuje svojim životnim i stručnim iskustvom.

Vladeta Jerotić i Milica Jeftimijević Lilić

Zanimljiva je i opaska o umerenosti, koja često manjka. Stav DŽ.D.Selindžera o  tome da je čovek „pohlepno i gramazivo biće“, čak i kada teži uvećavanju znanja, ako mu to ne služi za moralni rast, tumači se odsustvom vere i nužnošću spoznaje vere. Ono što pomalo ostaje nedorečeno u knjizi, Izazovi i odgovori , uprkos nepokolebivoj veri, jesu  eshatološka pitanja, i izvesna sumnja u neporeciv nastavak  života s one strane, ili se bar to pitanje ostavlja otvorenim uprkos navedenim  stavovima velikih autoriteta. I to se, dakle, prepušta ličnoj veri u onoj meri  koja će svakom doneti mir ili ga uvući u rezignaciju.U svakom slučaju, ko je umno rastao, radovao se spoznajama, ukazivao  na smisao umnih pregnuća, već je sjedinjen s Bogom, već je ispunio svoju svrhu podelivši svoja ozarenja sa drugima, pokazujući im put ka Bogu i samima sebi, pomažući im da u sebi nađu smirenje.

Nesumnjiv doprinos ove knjige je u zagovaranju moralnog integriteta proisteklog iz vere, sudeći po užasu praznine koju nalazimo u napred navedenom citatu o Ničeu, no čovek savremenog doba je u ozbiljnom iskušenju da izgubi veru jer je doba bezvreja ostavilo duboke posledice, jer se više niko ne boji greha i kazne od njega, i konačno, jer oni  koji je  propagiraju  izneveravaju njene postulate. Dovoljno je samo pogledati u vozni park oko crkava i manastira.
No, ako načelo vere  na jedan ovako sofisticiran    način  afirmiše vernik koji je ceo svoj život proveo u traganju za modelima ponašnja koji vode unapređenju čovekovog duhovnog života , u otkrivanju smisla postojanja koji se ogleda u duhovnom rastu, kao mogućnosti da se kroz takav put stigne do oboženja, do stapanja sa večnim, onda bi se mnogi pre mogli prikloniti propovedi ove vrste.

Duhovna svežina i vitalnost koju akademik Jerotić ispoljava u volji za rastom, radom i službom čoveku i  Bogu,  svakako  je veliki izazov za one koji imaju potrebu za razvojem i spoznajom viših suština života.
Komentarišući  tehnološko preuzimanje čovekovih funkcija, to jest,obezduhovljavanje  (obezdušenje), on citira stav ruskog pesnika Andreja Voznesenskog da kompjuteri samo neće moći da pišu poeziju.
Ovome bi svakako trebalo dodati, i neće moći da osećaju, da to svojstvo čovekove ličnosti, ostaje još neispražnjeno. Zapažajući da Voznesenski svojom izjavom seže do arhetipske osnove čoveka, akademik Jerotić primećuje da će pesnici verovatno biti poslednji glasnici religoznog čovkovog bića, dodali bismo i emocionalnog, a iz njega svakako kreće i potreba za obožavanjem Boga, nužnog pounutarnjenja višim smislom postojanja i spasenja  kroz večno jedinstvo s Bogom, jer :
Kada čovek ima ljubavi, nema straha. Osijino spominjanje „poznanja Boga” upućuje čoveka da nam je Bog ostavio, ne samo srce da Ga doživimo, već i um da Ga „poznamo”.

 „U srce svoje zatvorio sam riječ tvoju, da ti ne griješim” – Psalam 119.

Stoga ,ovaj brevijar mudrosti i sabesedništva sa Bogom, sobom i drugima, akademika Vladete Jerotića, dolazi kao novi i dragoceni dar  onima koji su uvek žedni žive vode njegovih reči, blagih ali i upozoravajućih.Onih koje spiraju zamor čoveka osiromašenog duha a uznemirenog, zbunjenog jer iza svih doživljaja, uspeha ili padova, stoje izazovi za novim potvrđivanjem, osvajanjem nepoznatih dometa ili strah pred neminovnom i neprozirnom istinom čovekove smrtnosti. Ovakve knjige, naročito ako dolaze od čoveka velikog životnog i naučnog iskustva, su više nego dobrodošle uplašenom i deprimiranom čoveku  apokaliptične savremene civilizacije.

Milica Jeftimijević Lilić

Foto: Novosti

Tweet

Tagovi kniga izazovi odgovori akademik vladeta jerotic milica jeftimijevic lilic

Povezane teme

Muzika Balkana je univerzalni jezik koji nas spaja... Da  i najgora vremena mogu iznedriti vrhunsku lepotu, potvrđuje veliki kulturni zamah Aleksandra Sanje Ilića koji je krajem teških devedesetih godin...

Angelina Petrović: Odgovornost pisca je ogromna... Angelina Petrović, spisateljica koja po ozbiljnosti kojom pristupa stvaranju svojih dela, junaka, njihovih specifičnih ličnosti, poznavanju geografskih okvira u...

Istinski trenuci bivanja - Sofija Veljković Nikolić (Lice kože)... "Posmatraj svetlost i razmatraj njenu lepotu. Trepni očima i gledaj je. Ono što vidiš, nije bilo na početku, a ono što je bilo - nije vi&sc...

Ispovedanje kolektivne tragike... Srpska književnost obogaćena je novim  delom još  jednog letopisca  Mostara i hercegovačkog podneblja koje je u svom izvanrednom  pro...

U susret koncertu Milice Milisavljević Dugalić na Kolarcu... Dugo očekivani solistički koncert  poznate interpretatorke etno muzike Balkana Milice Milisavljević Dugalić pod nazivom "Filigrani s juga" održaće se 24.09...