Elvira Kujović, pesnikinja
Služenje čovečanstvu - to je moja želja i moj cilj
Elvira Kujović je ime koje se sve češće viđa na stranicama književnih časopisa u svetu. Pesnikinja je koja je svojom empatijom pridobila poštovaoce poezije.
Kada je devedesetih godina, krajem proteklog veka, napustila svoju zemlju i otišla u Nemačku, odričući se rata, nije ni slutila kako će mnogo kasnije rat snažno odjeknuti u njenim stihovima, koliko će saosećati sa ljudima koji nedužno stradaju širom sveta. Konkretno, koliko će u mislima biti sa onima koji su proterani sa sirijskih ognjišta, kao i iz drugih sredina širom sveta. I potom, koliko će joj to doneti simpatija i uvažavanja u književnim krugovima u mnogim zemljama.
Elvira Kujović je pesnik koji gaji duboko sapatništvo sa žrtvama kojih je, nažalost, previše. Ali ona je i neko ko aktivno ide u susret novim izazovima i tako razvija svoju urođenu kreativnost, svoje dinamično i osećajno biće.
U Nemačkoj ste više decenija, a posredstvom poezije sve ste prisutniji u svetu. Podsetite nas ukratko kako ste uspeli da nađete svoje mesto na savremenoj svetskoj književnoj sceni?
Poslednje tri godine su mi protekle tako brzo i tako puno sam uspela da ostvarim na polju literatutre, da ponekad sama sebi postavljam isto pitanje. Znam sa sigurnošću da je moj uspeh u isto vreme i uspeh mnogih drugih umetnika i pesnika koji su me na tom putu podržali, inspirisali i pratili i jako sam im zahvalana. Nemoguće je postići uspeh kao jedinka, bez potpore drugih u tome, a to u literaturi pogotovu nije moguće.
2017. sam bila ucesnik Festivala poezije na svetskom nivou u Rimu, za koji sam bila predložena od Milice Jeftimijević Lilić. Tu sam imala priliku da upoznam mnoge svetske pesnike, kao i oni mene i moju poezju. Posle toga je sve išlo jako spontano i brzo, a mislim da mi je u tome pomogla i moja neposredna, komunikativna i otvorena ličnost.
Moje pesme imaju jak emotivni karakter i posvećene su čovečanstvu koje trenutno jako pati. Na svim meridijanima ljudi gladuju i ginu iz više razloga. Iz ekoloških, ekonomskih, političkih, nacionalističkih, religioznih, neoliberalističkih. Potpuno je svejedno ko su oni, kojim jezikom govore i kom božanstvu se oni mole ili ne mole. Jedino što je za mene važno je to, da su oni ljudska bića sa osećajima. Da osećaju bol kako telesnu, tako i duhovnu bol. Upravo to je bio razlog da u svetu literature budem prihvaćena i priznata od vrhunskih pesnika i umetnika kojima su te vrednosti u istoj meri važne kao i meni i koje oni, takođe, tematiziraju. Verovatno je i moj stil pisanja bio razlog za to.
U Vašoj poeziji je prisutna i izvesna doza angažovanosti. Vi ste pesnik koji se angažuje na ukazivanju na patnje naroda u Siriji. Kažite nam nešto o zajedničkom projektu sa poznatim sirijskim vajarom Akramom Saffanom.
Naš zajednicki rad je jako specifican, iz tog razloga što se vrlo dobro dopunjavamo i uzajamno inspirišemo. Akram Saffan ima izvanrednu moć ekspresije osjećanja u svojim skulpturama. Njegove skulpture govore same za sebe, makar ih ja mogu čuti. Baš kao što i sam umetnik Akram Saffan kaže: ” Ti mojim skulpturama daješ moć govora”.
Njegova izvanredna umetnost je dokument i svedok, ona je opomena čovečanstvu, podsetnik na zlodela koja je doživio on i njegov narod, a moje pesme posvećene istom cilju su podrška i saosećaj, koji su potrebni žrtvama da bi lakše podneli svoj gubitak i bol.
Naša zajednička knjiga “Black Silk Veil” koja je ilustrirana slikama njegovih skulptura i u kojoj su moje pesme posvećene umetniku, njegovom narodu i njegovom umetničkom radu, je do sada prevedana na četiri jezika, trenutno je prevodim na srpski i želim je uskoro objaviti i u Beogradu. Moj cilj je da našu zajedničku knjigu prevedem na što više jezika, kako bi je što više ljubitelja literature moglo čitati, razumeti i saosećati sa žrtvama neoliberalizma, fašizma i religioznog radikalizma, razmišljajući o posledicama okrutnosti koje su ljudi u velikoj meri spremni jedni drugima nanositi.
Možete li nam predstaviti vajara Akrama Saffana? Kakva je njegova životna i umetnička priča?
Akram Saffan potice iz jedne jako ugledne familije umetnika. Svi su mu u familiji slikari i pesnici, a on je i vajar i slikar. Akram je izgubio sve u ratu, kompletnu egsistenciju, većinu svojih bliskih prijatelja i familije, nekoliko kuća, svoj atelje u kojem je već 30 godina radio kao slobodni umetnik. Akram je bio uhvaćen od strane ISIS-a i mučen na razne načine, čak je bio pripremljen za ubistvo od strane ISIS-a, ali se igrom slučaja spasio u momentu bombardovanja sirijskih aviona, jer su se krvnici svi razbežali i izginuli, a on nekim čudom spasio glavu.
Sve svoje skulpture i slike, a bilo ih je više stotina, sakupljenih i čuvanih kroz njegov tridesetogodišnji umetnički rad, su iskopane iz Akramovog skrovišta i uništene od ISiS-a.
2015. je konačno napustio Siriju i prebegao u Tursku, gde sada živi u gradu Sanli Urfa. Ratne traume su ga inspirisale i učvrstile kao jednog izuzetnog umetnika koji stvara viđeno i doživljeno na jedan autentičan i grandiozan način, koji do sada u svetu vajarstva još nije vidjen. Njegove izuzetno ekspresivne skulpture ne ostavljaju nikoga ravnodušnim, a pogotovu ne umetnike, pa samim tim ni mene.
Kakva je Vaša književna pozicija u Nemačkoj gde ste i započeli književnu karijeru?
Moj bilans od 2016. je devet mojih knjiga, prevedenih na 9 jezika i objavljenih u Nemačkoj, Srbiji, USA, Italiji, Meksiku,Turskoj, Tajvanu, Vietnamu, Makedoniji, Holandiji.
Osim toga, 8 knjiga koje sam prevela na srpski i nemački jezik i koje ja sada, jednu po jednu, objavjujem u Nemačkoj. To je bilo puno rada, pored svih putovanja koje sam imala u vezi sa mojim literarnim radom u smislu ostvarivanja kontakata sa izuzetnim i odabranim pesnicima u svetu, kao i organizacije prevoda moje literature na svetske jezike. Iz tog razloga mi nije ostalo vremena da se posvetim nemačkoj literarnoj sceni i kontaktima sa nemačkim piscima, što ne znači da to neću uskoro učiniti. Upravo to je sada moj sledeći cilj i moj plan. Pojaviti se na nemačkoj literarnoj sceni. Sada, u svakom slučaju, imam nešto što će ih zainteresovati, a to je moj internationalni uspeh. Sigurna sam da ću uskro i u Nemačkoj biti uspešna kao i u svetu.
Pišete i na srpskom i nemačkom. Da li se posle toliko godina življenja tamo, pomalo osećate strancem u svom jeziku?
Sada samo još pomalo, pre dve godine sam bila nesigurnija, ali se sada vraćam u moj jezički zavičaj.
Kako birate knjige koje ćete prevoditi?
Knjige biram onako kao ih i pišem. Srecem !!! Ne znam da li se to može nazvati sreća, ali ja imam kontakt sa najboljim piscima današnjice i zato mi je velijko zadovoljstvo prevoditi ih. Teme su nam iste, inspiracije su nam jako slične ili iste, kao bi se reklo (duše su nam iste), pa mi prevođenje ne predstavlja nikakvu teškoću nego pravo zadovoljstvo, pogotovu kada znam koji kulturni, etički i ljudski faktor u tome leži. Ništa lepše i veličanstvenije ne postoji nego spajati nepoznate kulture i zbližavati hiljadama kilometara , religijama i tradicijama jedne od drugih udaljene ljude. To je služenje čovečanstvu i to je moja želja i moj cilj.
Kad ćete se konačno predstaviti srpskim čitaocima?
Što pre to bolje, nadam se već na proleće sa mojom i Akramovom knjigom, BLACK SILK VEIL!
Razgovor vodila Dragana Lilić
elvira kujovic Povezane teme
Najnovije od Balkan IN
- Natalija Parezanović: "Snovi su naš paralelni život"
- Dr Dejan V. Pavlović nastavlja borbu sa karcinomom grlića materice u Istočnoj Srbiji
- Ljubav je jedino znanje koje važi u svim situacijama i svim vremenima
- Dr Dejan V. Pavlović nastavlja izvođenje laparoskopskih operacija u Novom Pazaru
- Elvira Kujović: U slikarstvu nema kraja mogućnostima
