Poruke ljubavi

Stari isposnik i mudrac

Isak Siron reče:

„Pronađite u svom srcu
lestve ljubavi
i popećete se
na nebesa“

Iz oblaka ljubičastog, jednog si jutra, posle dugog očekivanja, u mom začudnom zagrljaju, osvanula i šapnula: „Svaki je tren dašak potpuno iznutra ozaren oboženim plamičkom, naše jedino zaveštanje ljubavi i svekoliko imanje u blagodarnim rukama“.

Iz oblaka ljubičastog, jednog si proletnjeg jutra, slična kiši svetlosnoj, pljusnula na moju gradinu, odveć ožednelu, i nalila radosnim kapima duševne nedoglede.

Iz oblaka ljubičastog, jednog si fantazmagoričnog jutra u meni prodisala i vazduhu opčinjavajućem darivala životodajnu zagonetku. Jednog si jutra postala moj maleni dan.

Ljubavi jedina,

U ovom času ispovednom nemam kome drugom reći, osim tebi, koliko je lomnog nespokoja prodrlo duboko do dna mog samotnog utočišta i da snežna vejavica, koliko stvarna, toliko nadrealna, danonoćno sa svih strana, sve nepoštednije zasipa moja kućna vrata i prozore okrenute ka nebu, a rušni vetar vitla i raznosi, iz ramova mladalačkih, slike obećane budućnosti, u neprozirne oblake iznad gore nesagledne. Ta košmarna mećava, u nepojavnim talasanjima svakako, zakasnelo kajanje, na ogrehovljenim usnama poništava i ne priznaje bedeme podignute.

Ljubavi moja,

Šta bih sve hteo, šta da zapalim u sebi više od ćutanja, od nemoći da kažem koliko te volim i zašto se uspinjem uz breg visok i zatamnjen, šta da ponesem bez cene na vrh i stavim, ispred naših senki, u posude oblikovane po meri čežnjivog pogleda i uzdaha…

Ljubavi moja,

Ti si moj prozor, otvoren ka danima osunčanim usred nepoštedne zime, i cvet koji poseduje spasonosno svitanje kada nema drugog zraka ni začudnije svetlosti u meni, odveć zamaklom niz polje neizvesno. Ti si moj prozor i vidik nezamenljiv tamo gde idem polako, očiju zatvorenih.

Ljubavi moja,

U meni noćas obitava naum tvojih usana, što pale sve što dotaknu. To je teskoban osećaj jer te nema, pa mi iluzija nudi spasenje. Kako je to tužno i očajnički! Želim da tvoja ljubav bude jača od mojih najboljih pokušaja, ljubav koja peva o mojoj najdubljoj želji i žudnji. Želim da tvoj oblik ljubavi pobedi sve, jer znam da će ova noć mirisati na tebe, na drhtaj tvoga tela, poput cveta na rosi jutarnjoj. Hvala ti što razumeš moje navike i što me uprkos njima voliš! Pusti da život teče, utišaj glasove u sebi! Obrni godine osuđivanja! Ja se trudim da budem dobar i želim ono što je najbolje za oboje, a to se ne može samo ljubavlju. Okružen sam tvojom naklonošću i toplinom što me greje. I zato želim još jednu kap sa tvojih usana, da me ozari zatajena sunčevina. Dotakni moje oči, pre no što mi se reči umore.
Ljubim te i volim te.

Ljubavi moja,

Pred naletima nepoštedne zime šapućem molitvu da te zadržim, bez obzira na sve jače talase nevidljivog mora i glasnike iz onosanih predela. Gospode, na tvom širokom dlanu moja je ljubav oplođena. Ljubavi,
Gospode, oprosti nam nerazumnim što se više ne predajemo jedno drugom, verujući da su Tvoje reči, jasne i potpuno čudne, oplodile zauvek ljubavno seme u našem dahu i rukama spremnim da se iz zagrljaja ne rastajemo ni posle buđenja!

Ljubavi,

Pun čežnje nepojavne, moj život ima oblik tvoga vatrenog tela što čuva milovnu tajnu za trenutke kad te ne bude u noći spasonosnoj pre svitanja, iznad cvetnog raja u kom smo spleli niti tajanstvenog plama. Mi smo dva leptira ustreptala i strasna, preblizu kobne sveće što spaljuje snenost zagonetnu u ljubavnoj osami.
Ljubim te i volim.

Ljubavi moja,

Gde to naši životi obitavaju? Ponekad imam osećaj da živim u prošlosti, a sve vreme razmišljam o sadašnjosti koja je surova i zahteva našu posvećenost. A kakva nam je slika budućnosti? Šta je ispunjava -strah ili nada? Šta želimo i o čemu sanjamo? Ako živimo u strahu, nećemo naći ljubav i slobodu. A bez toga naš je život potpuno besmislen. Hvala Gospodu što je na nas izlio svoj duh i naučio nas da volimo sebe i druge.
Oduvek i zauvek,
u istini zabranjenoj,
samo tvoja.

BIOGRAFIJA

Ljubinko Jelić rođen je 1932. u Šaranima kod Gornjeg Milanovca.
Nakon srednje škole došao u Beograd i uhvatio se goloruk s aživotom velegrada. Iškolovao se na ekonomskkom fakultetu, uočio stege socijalističkog sistema i otišao u Nemačku.Tamo je počeo da se bavi građevinarstvom za koje je ispoljio neobičan dar. Potom je završio i građevinski fakultet i uspešno obavljao ovaj posao. Bio na radu i u Iraku, gde je nagrađivan za svoj rad.
Pesnik i graditelj. Živeo je i radio u Nemačkoj i mnogim gradovima sveta. Diplomirani je ekonomista i građevinski inženjer. Bavio se i izdavaštvom.
Bio je član je Udruženja književnika Srbije i Evropske akademije, specijalni savetnik za kulturu u ICDJ, u Italiji pri Ujedinjenim nacijama, zatim, stručni savetnik u italijanskoj asocijaciji za diplomatiju i pravo ICDJ (International council for diplomacy and justice) pri UNESKU-u sa sedištem u Rimu.
Autor je više od 20 zbirki pesma, bilingvalano ima više objavljenjih knjiga, na italijanskom, turskom, španskom, arapskom, grčkom, nemačkom, ruskom, francuskom, makedonskom i srpskom.
Dobitnik je nagrade na Festivalu u Apriliji u Italiji, Moravske povelje, Cultural bridge between turkish and serbian literature u Istanbulu, Nagrade Fondacije Munir Mezied, Nagrada Fondacije pisaca Indije i drugih.
Objavio je još i sledeće knjige poezije: Na rubu pepeljastog polja, Bliže ledeniku, Uziđivanje, Čaj za suseda, Okolo gnezda snenog, Na nebu drugom, Gradnja i opsene, Blagodatno samoglasje, Čežnja za blagošću, Magični prsten, Anđeo u stakleniku, Sabrane pesme u četiri knjige i najnoviju zbirku ljubvane poezije, Pismo mojoj ljubavi...

Tweet

Tagovi ljubinko jelic secanje pesnik graditelj humanista poruke ljubavi

Povezane teme

Dragocene pouke koje život znače... Pred čitocima je knjiga “ Rađanje novog sveta” koja ohrabruje, upućuje ka rešenjima dubokih duhovnih nepoznanica, tumači čovekov unutra&scaro...

Ako jednog dana pesma umre, više neće biti ljudi već samo robota... Jolanda Roberta Positano je ličnost posebnog kova, intelektualno radoznala, komunikativna, a nadasve humana i darovita. Po obrazovanju advokat a po vokaciji ...

Odgovorno proživljavam datu mi ljudskost... Vjera Garović (rođena u Crnoj Gori, Rožaje 1953) diplomirala je na Veterinarskom fakultetu u Beogradu gde je završila i postdiplomske studije. Ceo radni...

Azerbejdžan se seća žrtava genocida u Hodžaliju... Istorija čovečanstva bila je svedok užasnih zločina nad nedužnim civilima posle 1900-ih godina. Masovno i namerno ubijanje Jevreja od strane nacističke Nemač...

Priče o ljubavi, životu kosmetskih Srba i ukradenom detinjstvu... Milica Jeftimijević Lilić pripada grupi pisaca koji su u središte pesničkog izraza postavili temu ugroženosti, tragike Srba na Kosovu i Metohiji svedočeć...