Zarifa Ali-zade, Azerbejdžanka koja je veći deo svog života provela u Beogradu, jedan je od autora knjige Znamenite žene Azerbejdžana / Srpske znamenite žene. Diplomirala je na konzervatiorijumu u Bakuu, a magistrirala na Moskovskom konzervatorijumu „Čajkovski“.

Od 1989 g. živi i radi u Srbiji. Svirala je kao solista i kao član kamernih sastava u Rusiji, Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Češkoj, Poljskoj, Italiji i Francuskoj.
Ostvarila je snimke za televizijske i radio stanice u Jugoslaviji, Moskvi i Bakuu.
Za PGP-RTS napravila je sa violinistom Markom Josifoskim integralni snimak sonata za klavir i violinu Ludviga van Betovena.(2001)
Zarifa Ali-zade je redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i predsednik Azerbejdžanskog kulturnog centra u Beogradu.

Poštova gospođo Ali-zade, dugo ste stanovnik Beograda, svojim ukupnim radom  doprinosite kulturi svog grada. Pred nama ja knjiga Znamenite žene Azerbejdžana /Srpske znamenite žene. Koja je ciljna grupa čitalaca na koju računate?

U pravu ste, živim u Beogradu bezmalo 28 godina. Vremenski, više sam živela u Beogradu, nego u Bakuu, gde sam rođena.
Knjigu  Znamenite žene Azerbejdžana / Srpske znamenite žene, sam na inicitijativu ambasadora Azerbejdžana u Srbiji, g-na Eldara Hasanova, zajednički napisala sa Lalom Madžidovom, filologom, docentom na Univerzitetu stranih jezika u Baku. Nismo mislile na određenu ciljnu grupu pripremajući knjigu. Htele smo da upoznamo široku publiku u Srbiji i Azerbejdžanu sa delom istorije naših naroda kroz sudbinu žena, koje su ostavile svoj  nezaboravni trag. Hoću da napomenem da je knjiga napisana na oba jezika: o ženama Azerbejdžana na srpskom, a o ženama u Srbiji na azerbejdžanskom.

Kulturna istorija Vaše zemlje je nedovoljno poznata ovdašnjem svetu. Isto važi i za našu kulturu koju, takođe, treba prezentovati u Azerbejdžanu. Da li se planiraju promocije knjige u obema zemljama?

Činjenica nedovoljnog  poznavanje kulture i istorije naših zemalja i navela nas je da napišemo ovu knjigu. Ovo je ne veliki, ali, nadam se, važan korak ka upoznovanju i približavanju naših naroda.
Promociju u Srbiji održaćemo u decembru, u okviru “Okruglog stola” na temu multikulturalizma, koju planiramo da sprovedemo.

Uloga žene danas u našim zemljama, kako je Vi vidite?

Mislim da raste uloga žene u politici, biznisu i rukovodećim poslovima u obe zemlje. Pogotovu, mogu da kažem, da je patrijarhalni mentalitet prisutan i tu, i tamo. Ali sve je više žena koje su uspešne u svojim poslovima. Htela bih još da napomenem  da su pravo glasa azerbejdžanke dobile 1919. godine, u vreme Azebejdžanske Demokratske republike, prvo u islamskom svetu, ali i pre nekih evropskih zemalja, recimo, Francuske, Mađarske, Italije, Španije, Jugoslaviji i SAD.

Iz biografija znamenitih žena Azerbejdžana vidimo da su žene najčešće uspevale da pobede običaje, zabrane i ostvare svoj umetnički potencijal. Čija sudbina od predstavljenih žena Vas najviše impresionira?

Sudbina tih žena je veoma zanjimljiva, svaka na svoj način. Morale su da idu protiv običaja, ukorenjenih tradicija i verskih zabrana. Mene su lično impresionirale  žene koja su se bavile umetnošću – balerina Gamar Almaszade i operska pevačica Šovket Mamedova. Njima je bilo najteže.

Po kom principu ste birali žene iz srpske kulture i istorije?

Žene iz srpske kulture i istorije birala je koleginica  dr Lala Madžidova, koja je pisala o njima. Mislim da se i ona fokusirala na to kakav su uticaj te istorijske ličnosti imale na istoriju i kulturu Srbije.

Koliko kultura može doprineti čvršćem povezivanju sveta, i konkretno Srbije i Azerbejdžana?

Kultura uvek  prva doprinosi upoznavanju, razumevanju  i čvrsčem povezivanju različitih naroda, pa i Srbije i Azerbejdžana. Naravno, ne možemo da poredimo prepoznavanje Azerbejdžana  kao države kod prosečnog građanina Srbije pre 6 godina i sada. Ali uvek imam osećaj da ima  prostora da se više uradi na polju prezentacije Azerbejdžana, ne samo u Srbiji, nego i u regionu.

Vi se pored muzike, koja je Vaša osnovna delatnost, bavite i prevođenjem. Šta možemo očekivati u tom smislu?

Prevođenjem sam počela da se bavim sasvim slučajno i to na inicijativu gospodina ambasadora. Doduše, uvek sam imala neki poseban odnos prema prevodilaštvu, neku vrstu ljubavi, uvek  me je privlačilo,  možda i zbog toga što je moj deda bio prevodilac. Prevela sam na srpski jezik roman našeg poznatog pisca, političkog detektiva, Čingiza Abdulajeva “ Protivnici Evrope”. Njegovi romani prevedeni su na 28 jezika sveta i ima višemilionske tiraže. Imamo i neke nove planove, ali o tom potom.

U okviru Kulturnog centra imate biblioteku. Jedan broj pisaca iz Vaše zemlje preveden je na srpski jezik. Da li posoji interesovanje za njihove knjige?

Do sada, za ovih 6 godina, na srpski jezik prevedeno je petnaestak naslova. Tu su i klasici azerbejdžanske kniževnosti, i savremeni pisci i pesnici, biografije značajnih ličnosti i naučni radovi iz istorije i politike. Mi ne prodajemo te knjige, ali ih poklanjamo našim prijateljima  i, naravno, šaljemo u biblioteke širom regiona.

Postoje li neki planovi za zajedničke nastupe srpskih i azerbejdžanskih umetnika?

Radimo na projektu koncerta klasične azerbejdžanske muzike u izvođenju orkestra sa srpskim muzičarima i sa solistima iz Bakua. Nadam se da ćemo uspeti u realizaciji.

Sličnosti i razlike izmedju naših zemalja?

Slicnosti ima više nego razlika. U mentalitetu, odnosu prema strancima, gostoljubivosti, srdačnosti, temperamentu, kulturi  hrane... Nije ni čudo što se Srbi koji žive i rade u Azerbejdžanu, i Azerbejdžanci koji žive u Srbiji osećaju  veoma dobro, kao kod kuće.

Razgovor vodila Dragana Lilić

Tweet

Tagovi zarifa ali zade azerbejdzan srbija zene kultura istorija

Povezane teme

Azerbejdžanska diplomatija obeležava stogodišnjicu postojanja... Diplomatija je, verovatno, jedna od najjednostavnijih i ujedno najkomplikovanijih koncepcija u oblasti međunarodnih odnosa. Diplomatija se, po pravilu, smatr...

Diskriminaciji danas pribegavaju programeri kontrolisanog haosa i njihovi izvršioci... Emigracija kao sudbina puna (književnih ) ostvarenja   Petar Milatović, rođen je 2. novembra 1949. godine u Veleti, kod Slapa na Zeti, u Crnoj Gori. &S...

Kosmet ili Beogradski pašaluk... Dočekasmo da i "Glas Amerike" progovori u prilog Srba a na uštrb "činjenica" koje iznosi, verovali ili ne, predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić....

Razlika između religije i duhovnosti... Pre nego što ispitamo razlike između religije i duhovnosti, treba da definišemo ova dva termina. Religiju možemo definisati kao “veru u Boga...

Doniranje organa - najvažniji poziv u životu... Više od stotinu članova Nemačko-srpske privredne komore jednoglasno je dalo snažnu podršku nacionalnoj kampanji „Najvažniji poziv u životu" ...