Napad panike je jedan od najsnažnijih doživljaja koje čovek može da podnese.

Dešava se da intenzitet napada nekad bude slabiji, a nekad toliko jak da jedino što možemo pomisliti jeste da umiremo. On ima početak, kulminaciju i, naravno, kraj, posle čega sledi iscrpljenost celog organizma. Uzbuna kreće sa otežanim disanjem, ubrzanim radom srca, bolovima u grudima, osećajem da su noge i ruke oduzete, zatim se javljaju mučna, gušenje, trnjenje celog tela, nesvestica, strah, vrućina i osećaj da ćemo svakog trena izgubiti svest, nakon toga se sve stišava i prolazi.

Napadi se mogu javljati jedan za drugim u kratkim razmacima ili periodično. Onda se rađa novi "strah od straha" da se sve ovo ne ponovi. Dobra i utešna vest je da, zapravo, niko nije umro od napada panike iako, bez pogovora, to doživljavamo kao da nam se umiranje sasvim približilo. Najbitniji od svega je prepoznati ga i znati da nam se u određenom trenutku dešava panika a ne nešto drugo na šta se, obično, pomisli, kao što je infarkt. Kad to znamo, onda nas svest o tome da nismo životno ugroženi opušta i smiruje. Tada posebnu pažnju treba obratiti na disanje, jer će umiriti srce i uspostaviti kontrolu. Najbolje je malo zabaciti glavu ako sedite ili stojite, i trbušno, duboko, udisati vazduh na nos a izdisati kroz usta dok se pluća ne isprazne.

Fokusiranje na disanje je ključno

Dakle, kad znamo šta nam se dešava i prihvatimo to uz činjenicu da će brzo proći, jer ne može drugačije, napadi panike će biti manjeg intenziteta. Naprosto, osećamo ih kao bilo šta neprijatno, bol, recimo, ali nećemo klonuti duhom zbog mogućnosti da će nam se ponoviti. Meditacija nas udaljava od ovakvih stanja jer služi za opuštanje duha i tela, oslobađanje od misli koje nas dovode do ovakvih stanja, i za podizanje svesti o nama samima, pored ostalog.

Sva ova nevolja pogađa izuzetno senzibilne ljude a ne “lude”  i ne predstavlja nikakvu sramotu. Mnoge bi iznenadio podatak o tome koliki broj ljudi je suočen sa napadima panike ali o tome ne govore jer se odnos okoline prema njima, često, promeni zbog toga. Istini za volju, najčešće se nailazi na nerazumevanje i to treba ignorisati. Nekada sam zbog napada panike jurila u Urgenti centar, sada niko i ne primeti da mi se događa, čak ni osoba koja je u tom trenutku sa mnom.

Dozvolim panici da me savlada jer kad se prepustim, znam, za par minuta će sve biti u redu. Sa takvim odnosom, napadi su se znatno proredili, jedva da se nekad i dogode. Verujem da na ovaj način svako može sebi da pomogne, a u međuvremenu, pronađite izvor straha i onoga što vas destabilizuje, zapitajte se zašto vas to remeti, posvetite više vremena onome što vas raduje i daje osećaj sigurnosti. Potreba za uspostavljanjem kontrole nad svim situacijama, uglavnom, dovodi do ovakvih stanja. Stvarajte lepe misli, a ako mislite da ih ne možete imati, onda oživljavajte lepa sećanja. Važno je prebaciti težište na stranu pozitivnih vibracija. Srećno!

Dragana Lilić

Foto: Mišo Govorčin

Tweet

Tagovi napad panike samopomoc psiha disanje misli strah

Povezane teme

Neuroza... Za razliku od organskih oboljenja, uslovljenih poremećajem jednog ili više organa, neuroze spadaju u takozvana funkcionalna oboljenja. Ovaj naziv ukaz...

Varičele napadaju zimi... Varičele ili ovčije boginje šire se vrtićima i školama u Srbiji, a broj zaražene dece je za čak 70 odsto veći nego u istom periodu prošle g...

Neplodnost je i psihološki problem – otvoreno besplatno savetovalište... Stručnjaci iz oblasti lečenja steriliteta, kao i mnogobrojna istraživanja, pokazali su da je uloga psihologa veoma važna u lečenju neplodnosti. Suočavanje sa...

"U početku beše Reč.. "... Koliko vodite računa o Vašim mislima, o njihovoj verbalizaciji?! Kako počinju, koliko tolerancije ima u njima, koliko imate  realnu sliku moći izgov...

Dva najveća uzroka anksioznosti i patnje... Anksioznost predstavlja nejasnu strepnju, strah bez očiglednog povoda iz spoljašnje sredine (koji uobičajeno prate strah proizašao iz spoljne pret...