„Ponekad se osećam, zaista, usamljenim dok spavam sa tobom",
Haruki Murakami

Kada se pomene tema kao što je seks, obično svi imamo neke emocije. Malo ko je ravnodušan. Kod nekih ova tema izaziva ushićenje, uzbudjenost, neko se stidi, neko smejulji, ali uglavnom većina ljudi ima intenzivne emocije vezane za seks i seksualnost uopšte. Iako razgovor o seksualnosti nije više tabu, kao u ranijim vremenima, ipak i danas ljudi imaju problem kada bi trebalo da razgovaraju o seksu, seksualnim disfunkcijama, fantazijama, perverzijama, itd.

S druge stane smo preplavljeni seksualnim sadržajima u medijima. Seksualne aluzije su prisutne u velikom broju reklama i uopšteno se seks u medijima povezuje sa najčudnijim sadržajima. Prodajete gume za kola? Nema problema, reklamiraće ih mlada, poluodevena devojka. Odavno su markentiški stručnjaci shvatili da seks prodaje skoro sve. Verovatno zbog činjenice da se u ljudskom umu seks povezuje sa intenzivnim uživanjem, a to uživanje se onda povezuje sa proizvodom koji se prodaje. Pametno izvedeno. Ali i dalje ne opravdava talas vulgarne seksuallizacije prisutne u medijima, kojoj su nažalost i deca izložena. Zašto je, sa jedne strane seks toliko prisutan, a sa druge je i dalje tabu tema? Otkud toliko protivrečnosti za nešto čime se ljudi bave otkad je sveta i veka? Pa i pesma kaže „da nije ljubavi,ne bi svita bilo...“ Seks je odgovoran i za naš nastanak. Znači, vredi pričati o tome. Nego, da krenemo redom.

Seks kroz istoriju ili klatno koje se ljulja

Naši davni preci, pećinski ljudi, mora da su upražnjavali ovu aktivnost, jer da nisu ne bismo ni mi sada bili ovde. U najranijim, primitivnim zajednicama se nije mnogo filozofiralo o seksu, već se seks upražnjavao i rađala su se deca. Upravo zahvaljujući moćima vezanim za sopstvenu seksualnost su žene i bile privilegovane u vreme matrijarhata, jer muškarci nisu umeli da objasne pojave kao što su radjanje dece i menstruacija, pa su smatrali da su žene tajanstveno povezane sa nekim višim silama, i nda su im prepustili vlast. Žensko telo je odavno simbol plodnosti koja se povezuje sa seksualnošću. Kasnije su muškarci otkrili da žene nisu neka misteriozna božanska bića, pa se odnos moći promenio i od tada imamo partijarhat, gde je muškarac pater familias. Svaki oblik vladavine se zasniva na moći, ali to je već druga tema.

U staroj Grčkoj i Rimu se seksualnost dosta slobodno ispoljavala, u Grčkoj posebno među muškarcima, jer se žene nisu cenile previše, a Rimsko Carstvo je bilo poznato po dvorskim orgijanjima i prostituciji. Grčki i rimski bogovi su prikazivani kao božanstva sa osobinama ljudi koji su često spopadali nedužne smrtnice, pa je iz tih veza proizaslo dosta znamenitih epskih junaka. Dakle, mitovima su ljudi izražavali način na koji vide bogove, a videli su ih u poprilično slobodnim ponašanjima. Građanski brak je u starom Rimu, naravno, imao svoje moralne aspekte, ali je,  npr.,  za vreme Oktavijana Avgusta prostitucija cvetala na ulicama, čak su prostitutke morale da se uredno registruju kod vlasti. U staroj Grčkoj u kojoj se blagonaklono gledalo na prostituciju su na posebnoj ceni bile hetere - neka vrsta visoko obrazovanih prostitutki koje su imale posebnu klijentelu i uživale visok ugled u društvu. Na homoseksualnost se takodje gledalo blagonaklono, pa su mnogi znameniti Grci imali ljubavnike i pored zakonitih žena.

Rimsko carstvo je bilo poznato po razvratu posebno u vreme Nerona i Kaligule. Što je imperija bila veća i bogatija to je razvrat u svim oblicima bivao rašireniji. Ovakva vrsta odnosa prema seksualnosti se često naziva pan - seksualizam ili sve - seksualizam, što se odnosi na osobe koje seks upražnjavaju sa svima, uključujući heteroseksualce, homoseksualce, biseksualce , itd. Naziv je nastao po grčkom bogu Panu, koji je prikazan kao polu čovek polu koza, izuzetno pohotljiv i prevrtljiv.
Nakon propasti Rimskog Carstva, promenio se i odnos prema seksualnosti. Hrišćanski odnos prema seksu je pomerio klatno oštro na suprotnu stranu, pa su određeni hrišćanski krugovi bili čak i protiv seksa u braku, smatrajući da veza muža i žene „mora da bude duhovna u potpunosti“ (osim kada je rađanje dece u pitanju).

Poznata je borba određenih crkvenih krugova sa ljudskom požudom i seksualnošću koja je povezivana sa uticajem đavola. Oštro proterivanje svakog vida seksualnosti i veličanje celibata je imalo svoje korene u što lakšem kontrolisanju običnih ljudi mehanizmima kao što su strah i krivica. Pošto ne može ispuniti ova očekivanja o „čistoti tela i duha“, običan čovek je osudjen na osećaj krivice od kojeg se oslobađa kroz verske i crkvene rituale ili će goreti u paklu. Sličan mehanizam kontrole svojih sledbenika imaju i mnoge sekte. Upravljajući seksualnim i svakodnevnim životom čoveka, može se ostvariti najefikasnija kontrola. Naravno, bilo je hriščanskih mislolaca koji su na seksualnost gledali kao na način izražavanja ljubavi u bračnoj zajednici, tako da se danas crkveni stav prema seksualnosti ublažio, što zbog uticaja modernih vremena, što zbog slabljenja uticaja crkve i većeg poverenja u nauku.

Moderno vreme u kome živimo je donelo mnoge seksualne slobode, od izmišljanja pilule za kontracepciju, do fememinističkog pokreta i prava na izražavanje seksualnog opredeljenja. Seksualna revolucija 60-ih godina je ličila na balon pod pritiskom koji je jedva čekao da se rasprsne i oslobodi od surovih, a često i licemernih moralnih stega, s time što je zaljuljao klatno na drugu stranu pa su hipici bili poprilično slobodnog ponašanja i protivili su se svakom obliku strukture i reda.
Današnje vreme sa svojim panseksualnim okvirom i sadržajem pomalo zna da podseti na Stari Rim. Svedoci smo raznih vrsta seksualnih sloboda, što je dobro, ali se, takođe, srećemo sa pritiskom da se bude seksualan (ovome su najčešće izloženi mladi ljudi), srećemo se sa seksualnom apatijom i seksualnom agresivnošću u medijima, u vidu raznih vrsta pornografskih sadržaja. Tinejdzeri su pod pritiskom ulaska u svet seksualnosti na sličan način na koji je srednjevekovni čovek bio da bude neseksualan. Na koji način onda poštovati i živeti svoju seksualnost ne ulazeći u ekstreme?

Cveće i pčelice

Kada su nam roditelji davno pričali o cveću i pčelicama, kao način da nam predstave prokreaciju kod ljudi, nismo ni mogli da slutimo da je stvar dosta komplikovana. Kao što rekosmo na početku, seks izaziva intenzivne emocije kod većine ljudi. A zašto je to tako?
Inače, pojam seks potiče od latinske reči sekare, što znači seći ili poloviti. Na ovaj način se želi reći da kroz seks dolazi do spajanja ljudi koji su inače dve polovine dok se ne spoje, a onda čine celinu. Setimo se samo  Platonovog mita o tome da su u najranijim vremenima muškarac i žena bili jedna celina, zvana pračovek i da su  bili toliko moćni da su se bogovi uplašili i razdvojili ih. Zato se u i mitu ukazuje na spajajuću funkciju seksa.

Razlog što su razogovori o seksu uglavnoom neprijatni, kako između parova, tako i između dece i roditelja, je to što seks izaziva snažne emocije. Da nije bilo seksa ne bismo ni mi postojali, pa onda možemo zaključiti da je seks veoma važan i za našu egzistenciju.Takodje, to je jedno od najintezvnijih i najprijatnijih ljudskih iskustava, koje zahteva prepuštanje i privremeni gubitak kontrole što mnogim ljudima nije prijatno. Na kraju, za zdravu seksualnost potrebna je i intima, a intima često podrazumeva sopstvenu ranjivost, što opet nije prijatno ljudima koji nisu navikli na otvaranje drugima. Možemo zaključiti da za zdrav seksualni život je često potrebno da ostvarimo neke preduslove kao što su sposobnost za prepuštanje, otvorenost, intimnost, ranjvost...

Često za ljude koji nisu spremni da prihvate emcionalno i zbližavajuće označenje seksa, je alternativni izbor pornografija ili seksualne perverzije. Pornografija potiče od latinske reči pornea i označava nešto što je jeftino, bez vrednosti. Verovatan razlog što smo preplavljeni pornografskim sadržajima je licemeran odnos prema seksu. O tome ne razgovaramo, ne dobijamo prave informacije tokom odrastanja, nailazimo na osećaj neprijatnosti, zabrane i stida kada želimo da saznamo nešto o tome. A poznato je da svaki tabu dovodi do potiskivanja neprijatnog osećaja koji onda izbija negde drugo, na drugi način, često u vidu opsednutosti pornografskim sadržajima, seksualnim vezama za jednu noć  i drugim slabo ispunjavajućim sadržajima vezanim za seks.

Drugi  mogući razlog je što pornografija ne zahteva angažovanost same osobe, ne zahteva bliskost, otvorenost, brigu o željama i potrebama druge osobe. Ona svodi drugu osobu na objekat puke seksualne želje, što na druge staze osiromašuje unutrašnji svet pojedinca. Ljudi koji pate od zavisnosti od seksa, obično imaju problem sa pronalaženjem prave intime i ljubavi, koji zamenjuju sa upražnjavanjem seksa, što ne može na duge staze da ispuni osobu, pa se stvara zavisnost i tako u krug.

Iskrivljen, tabuiziran odnos prema seksu kao i previše seksualna, zavodnička atmosfera u primarnoj porodici može u kasnijem dobu da dovede do različitih seksualnih disfunkcija kod odraslih ljudi, kao što su frigidnost, impotencija, prevremena ejakulacija, itd. Obično ljudi imaju iracionalna uverenja kada je seksualnost u pitanju koju nisu bili u stanju da razvijaju na pravi način tokom odrastanja. Ljudska seksualnost i polni identitet su složeni pojmovi, koji se u razvoju deteta javljaju veoma rano, tako da sama seksualnost nije samo usko vezana za seksualni čin ili praksu već za celoživotni identitet osobe koji se, prema roditeljskim modelima razvija od najranijeg doba.

Postoje objašnjenja da razne vrste seksualnih perverzija kao što su: mazohizam, sadizam, voajerizam, egzibicionizam,  pornografija nastaju jer osobe koje imaju ove probleme ne mogu da tolerišu emocionalnu uključenost tokom seksualnog čina ili veze, što znači da ne mogu da spoje seks i ljubav, pa su seksualne perverzije jedini način da se osoba seksualno izrazi bez straha da će se emocionalno uključiti u odnos i biti povredjena. Obično se iza ovih problema kriju traumatična iskustva odrastanja gde su osobe često i bile zlostavljane na razne načine od stane onih koji bi trebalo da ih vole na roditeljski način. Naravno, često su potrebne godine terapije da osoba ponovo izgradi kapacitet za bliskost koji je neće ugroziti. Kao što možemo da vidimo izgleda da najbolje efekte po samu seksualnost osobe ima njena ujedninjenost sa ljubavlju i intimom.

Ljubav i seks

Kada govorimo o seksualnosti i rodnom identitetu možemo reći da se on razvija od najranijeg detinjstva. Ukoliko dete ima roditelje koji su dobri uzori i koji se prijatno osećaju u svojim rodnim ulogama, ono neće imati problema da se identifikuje sa roditeljem suprotnog pola i da razvije stabilan rodni i seksualni identitet. Sa četiri godine će dečak možda reći da će biti “tata kad poraste“, a sa 5 ili 6 da dečaći igraju igre sa pištoljima i tenkovima, a devojčice sa lutkama - čime utvrđuju svoje polne uloge. Svaka konfuzija polne uloge, bilo da se radi o distanciranosti, nezainteresovanosti roditelja i nemogućnosti učenja i oponašanja, bilo da roditelj previše čvrsto drži dete uz sebe, može dovesti do problema u odraslom dobu.

Kao što smo rekli, problemi sa seksualnošću su usko povezani sa problemima bliskosti, otvaranja, odrastanja i separacije od roditelja. Nekada roditeljima nije prijatno kada utvrde da njihova, do juče mala deca, postaju tinejdžeri a onda i odrasli ljudi. Razvoj seksualnosti u mladalačkom dobu podseća roditelje na neminovnost odrastanja njihove dece i odvajanja što može da bude bolno, pa roditelji odlažu i izbegavaju razgovor na temu seksa.

U svakom slučaju, možemo zaključiti da poricanje seksualnog bića čovekovog nije dobro. Prema seksualnosti se treba odnositi kao prema jednom od darova koji smo dobili da bismo i na taj način mogli da izrazimo bliskost i pripadnost. Za razliku od bratske i roditeljske ljubavi, erotska ljubav je ekskluzivna - jer se obično radi o monogamnim vezama, kako smatra From. Dakle, težimo integraciji ljubavi i seksualnosti što onda predstavlja najbolji način za razvoj obe komponente kod čoveka. Poricanje, odcepljivanje, iskrivljavanje i bezosećajna upotreba ovog dara može voditi u dalju izolaciju i bol. Na kraju, valja istaći da je greh bluda zapravo greh jer bludničiti znači u prevodu lutati. Bludnik je onaj koji luta i ne nalazi mir. Kada tako gledamo na stvari možemo reći da svaka seksualna želja nalazi svoje najbolje i najvernije ishodište u ljubavi.

Adriana Pejaković, psiholog

Tweet

Tagovi seksualnost odnosi intima ljubav sex porodica vaspitanje psiha adriana pejakovic

Povezane teme

Ne opirite se napadima panike, to ih znatno otežava... Napad panike je jedan od najsnažnijih doživljaja koje čovek može da podnese. Dešava se da intenzitet napada nekad bude slabiji, a nekad toliko jak da ...

Da li „zabrinutost“ znači „voleti“!?... Za mnoge ljude, briga je jedan od pokazatelja da mi vodimo računa o nekome. Ako volite nekoga, onda treba i da budete zabrinuti za njega. Ako ste zabrinuti o...

Da li sam dobra majka?... Možda će vam zvučati nevjerovatno, ali ja se nikada nisam pitala “Da li sam dobra majka?” Prvo, znam koliko volim svoju djecu, a što je kr...

Bensedin etika... Čitam jutros objavu koju je postavila Dragana Mitrić Aćimović pa se setih jednog članka koji sam objavio 2014 godine odmah nakon poplava i svih strašnih ...

Vaspitanje - izbori i posledice... U odgoju istinska uloga roditelja jest pripremiti dijete na novu razinu života. Što to znači? To znači da mu roditelj treba predstavljati i sve one "ulog...