Kada se radni vek okonča, pred čovekom se otvaraju novi oblici postojanja ili tavorenje u koje zapadaju mnogi izglobljeni iz višedecenijskog utabanog puta. Za one koji su radoznali i kreativni, to postaje doba novostečene slobode i novih izazova.

Srbislav Srba Gajović spada u ovu drugu kategoriju i njemu je dan kratak za sve aktivnosti u koje, pored porodičnih,  spadaju i one druge aktivnosti koje život znače. U njegovom slučaju to je nastavljanje sa vajarskim radom kojem je bio posvećen još dok je kao vrstan stručnjak, mašinski inženjer u Energoprojektu, bio maksimalno zaokupljen poslom. Iz potrebe da se ispuni i osmisli slobodno vreme, Srbislav Gajović je stvarao umetnost, u početku praveći male predmete, odnosno, minijature koji su ga podstakli da istraži sopstvene kapacitete i sa ozbiljnošću nastavi da osvaja svet vajarstva.

Srbislav Gajović

Njegova prva izložba bila je upriličena u Likovnom klubu Energoprojekta davne 1997. godine i zahvaljujući odličnim kritikama koje je tada dobio, usudio se da širem auditorijumu predstavi svoj rad iz sfere primenjene umetnosti. Tako su nastajali predmeti za kućnu upotrebu koji, osim što služe svrsi, jednako i krase dom Gajovića.

A sve je počelo u osnovnoj školi kada je na času tehničkog crtanja dobio zadatak da ukrasi jedan lenjir koji i danas čuva, iako je i pre toga voleo da crta na papiru kojeg je, u to vreme, bilo veoma teško nabaviti.
Nikada ga nije obeshrabrila činjenica da nema zvanje akademskog umetnika iako su, ponekad, društveni standardi od njega to zahtevali. Srbislav Gajović dokazuje da umetnost potvrđuje samu sebe i da je nije nužno verifikovati formalnim putem. Svestan važnosti bavljenja onim što voli, pokazivao je drugima kako se živi svoja suština i nastavio da stvara. Došla je na red i izložba „Vraćanje Bogu“ na kojoj je izlagalo više umetnika, a uvaženi istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac rekao je da se radi o čoveku koji od drveta može sve da uradi!

„...to su oni ljudi zlatnih ruku...  znate, mi, Srbi, nažalost... nisu nam dali da imamo mnogo škola i da se školujemo pa s te strane nemamo tradiciju... ali kako kod kog našeg umetnika da začeprkate, u drugom ili prvom kolenu, naićićete na nekog pretka ili pretkinju zlatnih ruku koji će objasniti otkud se u našeg umetnika, odjednom, pojavi taj umetnički dar koji izbije napolje. Eto, Srbislav je tipičan primer tih zlatnih ruku. Zagledao se u neka kandila, videćete i sa kojim majstorstvom ih radi...“, nastavio je Kusovac.

Najteži trenutak mu je, kaže, razdvajanje sa svojim delima kad dođe vreme da ih proda. Ikone, kandila, držači za police i ostale stvari iz njegove bogate kolekcije ljudi su kupovali i u vreme devedesetih godina a Srba ne krije da mu je to pomoglo da prebrodi tešku finansijsku krizu 1993. Posebnu emotivnu vezu ima sa figurom Majke Jugovića koju je umeo čak i da zagrli dok ju je izrađivao.

Inspiriše ga sam život, sve što živi i postoji. I oluja i lepo vreme jednako mu prijaju jer shvata da je sve na svetu povezano i jednako važno a užasavaju ga nesreće koje čovek sam sebi nameće.
Inače, u njegovom domu, uz suprugu Branku koja je svoje ime potvrdila romaneskno ovekovečivši rodni Zemun, vlada prava  umetnička atmosfera. Okruženi  knjigama i njegovim umetničkim delima od drveta, žive harmoničnim životom u kojem umetnost od davnih mladalačkih dana ima posebno mesto. Zbližila ih je ljubav prema folkloru kojem su poklonili najlepše godine, ali i duboka međusobna posvećenost usvaršavanju i uzajamnoj podršci.

Kao roditelji dve kćerke, Milene i Ivane, danas su potpuno podređeni svojim unucima, ali preostaje dovoljno vremena za atelje i finu izradu najrazličiitjih eksponata među kojima se posebno izdvajaju originalna kandila koja će biti  darovana manastiru Hilandar.

Čovek vedrog duha,  Srbislav,  uvek okružen prijatljima, nadomak ruku drži gitaru i njome upotpunjuje atmosferu u ateljeu koji je pun  raznovrsnih artefakata koji čekaju trenutak da zablistaju na nekoj novoj izložbi.

Dragana Lilić

Tweet

Tagovi srbislav srba gajovic umetnost vajar drvo ikone kandila reportaza

Povezane teme

Milica Jeftimijević Lilić: Čovek je traganje na zemaljskom putu... Milica Jeftimijević Lilić rođena je u Lovcu kod Banjske, na Kosovu i Metohiji. Magistar je filoloških nauka. Do nedavno bila je urednik u Radio televizij...

Zaveru umišljenih genija može pobediti samo istinoljublje i častoljublje... Za profesorku srpskog jezika i književnosti, Veru Cvetanović iz Babušnice, nema tabu teme. Ona neguje otvoren odnos sa svojim đacima u kojem nema mesta s...

Služenje čovečanstvu - to je moja želja i moj cilj... Elvira Kujović je ime koje se sve češće viđa na stranicama književnih  časopisa u svetu. Pesnikinja je koja je svojom empatijom pridobila poš...

Strast kao agens stvaralaštva... Mina Radović (1988) završila je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Konzervacija i restauracija slike, kod profesora Stanka Zečevića. ...

Ako jednog dana pesma umre, više neće biti ljudi već samo robota... Jolanda Roberta Positano je ličnost posebnog kova, intelektualno radoznala, komunikativna, a nadasve humana i darovita. Po obrazovanju advokat a po vokaciji ...