Koliko lica ima umetnik, koliko je načina da saopšti svoje damare? Sigurno onoliko koliko mu je talenata dato, ali na primeru svestrane Elvire Kujović uviđamo da mnogo toga zavisi i od slobode koju sebi da i, svakako, od truda, danonoćnog rada, a pre svega od ličnih potreba i traganja.

Elviru Kujović, kao darovitu pesnikinju, spoznali smo kroz snažne stihove, a sada je upoznajemo i kao slikarku, kroz dinamične pokrete kad izlije nutrinu bojom po platnu i zagrli ceo svet dobrom namerom i srcem koje ljubi istinu veću od svih, da je ljubav iznad i ispred svega. 

“Moja umetnost je, zapravo, napor da izrazim istinu sopstvenog bića gestom i pokretom. Bile su mi potrebne mnoge godine za iznalaženje tek jednog jedinog istinitog pokreta. Reči, pak, imaju drugačije značenje. Pred publikom, koja je hrlila na moje predstave, nisam nikada bila neodlučna. Otkrivala sam im i najtajnije drhtaje svoje duše. Od samoga početka ja sam igrala isključivo svoj sopstveni život”, rekla je davno balerina Isidora Dankan.

Gledajući Vaše raskošne likovne kreacije na kojima ”plešete” na samo Vama čujne note u Vašoj duši, stičemo utisak da se i sa Vama odvija nešto slično. Kako ste iz plastičnih pesničkih slika iskoračili u stvarne slike koje Vas, kao umetnika, prikazuju u sasvim novom svetlu?

Kreativnost je ljudska osobina, svi je posedujemo, manje ili više, zavisi od toga da li joj dajemo šansu da se ostvari u našem realnom svetu, kao slika ili kao pesma, kao skulptura, kao ples, pesmu i muziciranje. Svi ti oblici ispoljavanja emocija su nam svima svojstveni, ali mislim da što je ljudsko biće osećajnije, to mu je lakše da stvara umetnost, jer ona jednostavno hoće da se rodi, da izađe iz umetničke duše, na bilo koji način.

Kroz pesme sam proživljavala ličnu i svetsku bol, koju nisam mogla zadržati u sebi, a sa slikama se sada lečim od ranjenog srca i od razočarenja u svet i stvarnost. Početak mog umetničkog rada na slikama nije slučajan. Bio mi je potreban omot za knjigu koju sam prevela i koju sam upravo u to vreme objavljivala, pitala sam neke prijatelje slikare da li oni imaju za mene neki predlog ili da li oni mogu za mene nešto da naslikaju, ali na svu sreću niko od njih nije imao vremena, tako da sam ja odlučila da to uradim sama. I eto moje prve slike.

Možete li nam otkriti poreklo Vaše slikarske orijentacije, da li ste u ranoj mladosti nešto radili na tom planu pa je ovo došlo kao realizacija nečeg nedovršenog u Vama ili se nešto ključno pokrenulo u Vašoj snažnoj imaginaciji o šta se niste mogli oglušiti?

U mladosti, bolje reći u detinjstvu, volela sam da slikam, ali sa okončanjem školovanja je i slikanje prešlo u zaborav. Nisam stvarno o tome ni razmisljala i to mi je kasnije izgledalo jako komplikovano, da bih ja moj živahni temperament ukrotila i provodila vreme pred platnom. To mi je izgledalo nemoguce! Ja sam se, naravno, divila slikarima i uživala u njihovim kreacijama, svejedno da li je to bio Raffael, Francisco de Goya, Leonardo, Michelangelo, Picasso, ili su to bili slikari moderne umetnosti, kao i manje poznati i anonimni slikari. Umetnici inspirišu jedni druge pa je tako i moje pesništvo bilo jedan od razloga za to što sam počela slikati.

Jedan vrlo dobar prijatelj i akademski slikar iz Alžira veoma voli moje pesme, a ja sam ih pisala inspirisana njegovim slikama, koje su me oduševljavale. To je bio Saddek Amine Khodja, slikar i profesor umetnosti, divan prijatelj, koji me je praktično primorao da slikam govoreći mi da obavezno treba da počnem sa tim zbog izrazitog senzibiliteta koji posedujem. Vrlo se trudio i razgovarao sa mnom o slikanju i o tome šta je važno, a šta ne i na šta treba da obratim pažnju. Jako sam mu zahvalna na podršci koju mi je dao, jer mi je svojom podrškom otvorio vrata nekog drugog sveta, sveta koji me nikad ne unesrećuje, štaviše, otvorio mi je vrata u svet lepote i mira.

Ono što kao neko ko nije iz te sfere možemo na prvi pogled da uočimo jeste fascinantni kolorit, dominacija vedrih tonova, raznovrsnost motiva i veliku simboliku pojedinih slika. Koliko to što gledalac vidi na Vašim platnima odaje nešto neotkriveno u Vama, to jest, koliko ste i sami sebi novi u onome što ispoljavate a niste ga preneli u poeziju?

Da bi bili autentični umetnici moramo biti iskren prema sebi i prema svemu oko sebe, naravno i prema ljudima kojima smo okruženi ili koji uživaju u našoj umetnosti. Ja sam jako temperamentna osoba i vodim se emocijama, što u praktičnom životu može često biti pogrešno, ali u umetnosti je upravo ta sloboda važna. Važna je jer samo tada, ako damo sebi oduška i radimo intuitivno, otkrivamo to što je skriveno u nama, borimo se protiv tabua i predrasuda koje imamo, koje sva živa bića imaju. I samo ako smo iskreni moći ćemo od njih da se izlečimo. Ja volim svet boja, to je život!

Kada sam bila vrlo mala devojčica, možda sam imala četiri godine, živeli smo u jednoj staroj kućici koja nije posedovala mnogo boja, niti na zidovima niti u pokućstvu i to me jako čudilo i boje su mi falile, pitala sam se gde su boje, zar je svet samo tako sivkast?!
Mislim da su moje najlepše slike upravo te, koje su naslikane u momentu, intuitivno, apstraktne slike, one koje slikam sa lakoćom, jer se ne sputavam ni u čemu već samo radim onako kako mi taj unutrašnji poriv dozvoljava. Ja jednostavno ne mogu da radim po planu, to mi je skoro nemoguće, moja kreativnost upravlja mnome, a ne ja njom.

Slikarstvo je vrlo široka grana umetnosti i dozvoljava umetnicima da se ostvare na više načina. Ja eksperimentišem i učim, pokušavam da se disciplinujem, da bih postigla i ostvarila ono što želim u umetnosti. To mi jako teško pada, ali se trudim, jer volim slikarstvo. Mislim da ću slikati dok god budem živa.

Činjenica je da se za slikanje, ipak, mora poznavati i neki zanat, šta vodi Vašu ruku koja uspeva da uprkos tome kreira veoma upečatljive i dopadljive umetničke celine?

Slikarstvo je u svakom slučaju vrsta zanata. Ako počnete kao kalfa da učite zanat od početka, sigurno će vam biti lakše da dođete do željenog cilja, jer ste od majstora naučili sve o bojama i materijalima, sve o stilovima i mogućnostima prenošenja svojih vizija na platno. Međutim, pored vrednog zanatskog rada, vrlo je važan talenat, svakodnevni rad i sticanje iskustva. Što se mene tiče, ja sam potpuno samouka. Svo znanje sakupljeno do sada zasniva se na mojoj velikoj ljubavi prema slikanju i vrednom radu sa kojim nastavljam.

U poeziji ste ne samo emotivno i misaono angažovani već i sa sociološkog stanovišta, bavite se i nekim aktuelnim temama iz sfere politike i ljudske ugroženosti u pojedinim delovima sveta čime pokazujete duboku zabrinutost za savremenog čoveka uopšte. Iskazujete li nešto od toga i na likovni način ili ste za sad u sferi ličnog doživljaja sa unverzalnim porukama?

Svakako, ljudske sudbine me jako dotiču, to moram raditi, to je u meni, to su teme koje me zaokupljaju i to je jedan od razloga zašto slikam. Vrlo mi je važan feminizam, jer sam svesna kroz šta žene u svetu prolaze. Žene su majke čovečanstva, i one treba da budu zaštićene od svih problema, njihova uloga u društvu mora biti jasna, transparentna i cenjena, što, nažalost, u realnosti nije uvek tako. One treba da odgajaju decu bez straha za egzistenciju i njihov život. Radila sam na tome i radiću i dalje.

Gledajući Vaše, u svakom smislu veoma inspirativne i sasvim različite slike, čak i u tehnici, zapažamo da ste istraživač koji se ozbiljno igra postižući i ozbiljne rezultate. Koji je put od ideje do nove slike koja krasi Vaš dom?

Da, ja istražujem i to mi je zadovoljstvo, jer u slikarstvu nema kraja mogućnostima, u izražavanju emocija i u iznalaženju novih tehnika. Vrlo često sam iznenađena rezulatatom koji postignem, ponekad su to slučajnosti koje me dovedu do nekakvog meni do tada nepoznatog cilja ili osećaja.
U svakom slučaju, slike koje ja volim, vole svi. Zašto je to tako? Verovatno jer se iskrene emocije uvek prenose na posmatrača.


Oriana Falači je zapazila da je, "Biti žena toliko fascinantno, to je avantura koja traži takvu hrabrost, izazov koji nikada ne prestaje”. Vi ste vrlo hrabra žena koja izaziva divljenje, podigli ste troje dece, bili zapolseni na mestu koje traži celo biće, a opet ste u vrlo kartkom vremenskom periodu postigli sjajne rezultate na planu svestke književnosti, i sada to dopunjavate slikama koje očaravaju.

Kako me Vi lepo opisujete. Zahvalna sam Vam lično i u ime svih vrednih žena, jer znam šta znači postići sve te rezultate.

Koliko to života živi Elvira Kujović i odakle crpi takvu neponovljiu energiju?

Ljubav, ljubav je pokretačka snaga za sve. Ljubav daje, ona samo daje, ona je najvažnija, ljubav je važnija od hleba i vode, ljubavlju postižete sve. Ljubav je vidljiva, ona obogaćuje, ona oslobađa, ona motiviše, inspiriše. Život bez ljubavi nije moguć. Kad kažem ljubav ne mislim samo na ljubav između žene i muškarca, ja mislim na univerzalnu ljubav, Bogom datu ljubav, da nam bude lek i da nas ona vodi, da sa ljubavlju u srcu donosimo odluke i presude.

Razgovor vodila Dragana Lilić

Tweet

Tagovi elvira kujovic pesnikinja slikarka umetnost kultura slikarstvo

Povezane teme

KULTURAN SVET – novi projekat kojem ćemo se svi obradovati... Lični razvoj i kultura ne mogu jedno bez drugog. KULTURAN SVET je novi projekat kome ćemo se svi obradovati. Projekat KULTURAN SVET donosi jedan sasvim druga...

Koliko znamo o muzici iz doba antičke civilizacije... Od svih područja delatnosti i filozofije iz perioda antičke civilizacije, o muzici znamo najmanje. Nematerijalan u svojoj biti i time zagonetniji, taj dar bogov...

Ništa nije propalo, kad propalo sve je... U vreme kada se polemiše da li ima slobode izražavanja u medijima, koliko, uopšte, razmišljamo o moći medija dok smo okruženi svakodnevnim ...

Epistole sa Heuteranije, zvezde koja se rađa u umetnosti... (Vladimir Kirda Bolhorves, Putovanje vetrom i vatrom, Novi Sad, 2012) Duh, teran  željom da stvara, rađa prostor. Iz razvoja tog etra rodio se vatar...(Re...

Roman srpskog pisca о svetoj Anastasiji preveden na azerbejdžanski jezik... Kultura je najpouzdaniji most između naroda i država. Rekla bih da je najistančanija ona politika koja je izražena jezikom kulture. Činjenica je da Srbija i ...