19. April 2024

Aleksandra Botić Aleksandra Botić

Poezija sećanja i žudnje za nedoživljenim

Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Poezija je odraz čovekovog suštastva i suštastva života uopšte.

Reči su esencija našeg bića i najbliže nas određuju, iskazuju naš utrašnji svet, misli, želje, snove i pogled na svet. Stoga se mnogi bave poezijom i kad su u drugim sferama. Potreba da se rečima osvetli biće je večna i nepresušna.
Aleksandra Botić, kao iskusan i vrlo uspešan slikar, posegnula je, takođe, za poezijom, da njome osvetli onaj deo svog postojanja koje ostaje izvan njene likovne umetnosti, mada i ona, itekako, odražava njeno bujno i radoznalo biće.
Kao i na njenim slikama, i u poeziji koju piše prisutan je bujan kolorit njene duše i okrenutost svetu oko sebe, slikama podneblja iz kojeg je ponikla i u kojem danas boravi. U njoj dominiraju slike zavičaja, sa slikom majke, rodne kuće, rekama, zvukovima i mirisima koji evociraju na minule lepote i radosti mladih godina i susreta sa njima kroz zapisane reminiscencije.

Aleksandra Botić


Figura majke je dominantna kao stub sećanja i preispitivanja jer tek naknadno stižu do svesti pouke ljubavi primane u mladima godinama od najdražih i sameravanje sopstvenih postignuća ili zabluda uprkos pravovremenim upozorenjima. To se naročito, kako vidimo u pesmama Aleksandre Botić, jasno sagleda kad i sami, kao roditelji, počnemo da dajemo slična upozorenja, ili se suočimo sa nužnim napuštanjem od strane svoje dece koja, takođe, kao i mi krenu putem svojih snova.


A snovi su u ovoj poeziji ono što osvetljava  biće lirskog subjekta, oni snovi koji  vode napred, ka zvezdama koje se „broje“. Ta potreba za zvezdama kao inkarnacijom metafizičke lepote života, umetničkog bića koje teži samoiskazu, daje poseban ton ovom rukopisu. I to „brojanje zvezda“, odnosno  drugovanje sa kosmičkim zracima koji se čas pojavljuju kao iluminacije telesne sreće, čas kao žudnja za nedostižnim, nastaviće se i kad sve drugo prođe, kao suštinska odlika pesnikinjinog duhovnog bića, biće ono što oličava kontinuitet i identitesko svojstvo umetnice.
Poezija često indirektno preko slika razotkriva dušu svog tvorca.

 

Aleksandra Botić

 

Zvezdano biće pesnikinje, oslikano  je i u njenim pesmama kao i na slikama jarkim bojama sna i čežnje, tamnim bojama sećanja na propušteno i nedoživljeno a sve je zaodenuto diskretnim tonovima muzike uzvišenih slutnji lepote za kojom se večno traga a koja bi se samo u ljubavi mogla utažiti. Ali, ta ljubav najčešće izmiče. No, umetnost se pojavljuje kao zamena za roditeljski dom, zavičaj, iako se ta ljubav ostvaruje u gradu u kojem autorka živi, ali njen svet je svet umetničkog dela i taj sjaj je spasava od melanholija i samoće koju život neminovno donosi u nekom periodu života.


Ovaj lirski dnevnik Aleksandre Botić, pisan spontano i bez velikih pretenzija sem da se ispiše istina srca, istina jedne sudbinske predanosti lepoti, živi je izvor nepatvorenog života sa ushićenjima i patnjama. No, novi život donese i nove spoznaje, nove susrete i radosti, ali ono što je u prvim godinama mladosti dotaklo mladu dušu ostaje da tinja i pojavljuje se s vremena na vreme, kao neugasla svetiljka koja na čas zaustavi život da bi se čovek zapitao, da li je izbor bio ispravan ili ne. Sve te dileme nalazimo u jednostavnim ali sugestivnim stihovima Aleksandre Botić, punim životnih istina i emocija koji će svakako biti značajna dopuna njenog vrlo impresivnog umetničkog opusa.


Milica Lilić

Povezane teme

POEZIJA: Agron Šele - MOJA MUZA... Muzo moja! U kojoj lepoti sutona se kriješ?U kakvom gaju snom mi rasteš?Čijim pesmama šetaš dubokim usecima?Kakvom me svetlo&scar...

Toda Matić Medić, pesnikinja koja spaja meridijane... Život nas često odnese daleko od svih, a na tim beskarajnim rastojanjima, nužno je slediti sebe, ne izgubiti se i ne otudjiti od onoga što  čini&nbs...

Rusija Marinković: U književnosti je zavladala monotonija... Rusija Marinković rođena je 6. juna 1938. godine u Zebincu, opština Vladičin Han, od oca Cvetka i majke Rusande Milosavljević. Osnovno obrazovanje stekla...

Muzika Balkana je univerzalni jezik koji nas spaja... Da  i najgora vremena mogu iznedriti vrhunsku lepotu, potvrđuje veliki kulturni zamah Aleksandra Sanje Ilića koji je krajem teških devedesetih godin...

POEZIJA: MILOŠ DENDA - Koren u kamenu... „Tle je jače od svega“ - Isidora Sekulić - Još te ne videh postojbino,ali čujem, nalik si mom zavičaju.Rekoše mi da nam se tu ...

Pročitano 9457 puta Poslednji put izmenjeno mart 29 2018
maj 24 2018

Imam problem, blago meni!

Često se desi da je problem i neuspeh korisniji od uspeha.
decembar 08 2016

Znamenite žene Azerbejdžana i Srbije u fokusu Zarife Ali-zade

Zarifa Ali-zade, Azerbejdžanka koja je veći deo svog života provela u Beogradu, jedan je od…
oktobar 24 2016

Peršun je izuzetno lekovita biljka

Peršun je mediteranska začinska biljka, koja zbog jarko zelenih listova često igra glavnu ulogu u…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo4.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Zeleni čaj za tretiranje gubitka pamćenja

Uvek se govorilo da je zeleni čaj najzdraviji topli napitak, a istraživanja potvrđuje da je dobar i za mozak.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević