21. October 2018

Vjera Garović Vjera Garović

Odgovorno proživljavam datu mi ljudskost

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Vjera Garović (rođena u Crnoj Gori, Rožaje 1953) diplomirala je na Veterinarskom fakultetu u Beogradu gde je završila i postdiplomske studije.

Ceo radni vek  provela je u PKB-u gde je bila i na rukovodećim mestima. Od malena je bila naklonjena knjizi što joj je pomoglo da izgradi književni ukus i da teži što kvalitetnijem izrazu. Recenzent  njene  knjige Azbučnik duše, književnik Petar Milatović zapaža da:  “U ovom vremenu posuvraćenih vrednosti pesnikinja svojim poetskim životopisom duše potvrdjuje zlatno pravilo  da je istinskim pesnicima poezija  osnovno izvorište i konačno utočište (...) jer je poezija svojevrsna šifrovana mapa koja pomaže da dopremo do sebe ...”

Pripremate promociju zbirke pesama ,Azbučnik duše", otkud vi među pesnicima?

Odlaskom u penziju posle par meseci odmora suočila sam se sa viškom vremena. Na društvenim mrežama sam pročitala dosta lepih stihova anonimnih autora. I ne znam kako, tek ja napisah jednu pesmu prvog aprila 2014. godine. Da nastavim sa pisanjem presudna je bila podrška prijatelja.


Poezija je nova faza u vašem životu ili nešto što je bilo potisnuto?

Dobro ste rekli, potisnuto. Porasla sam u porodici gde su mama učiteljica i tata pravnik negovali lepu reč i sami puno čitali. Od malih nogu sam se družila sa knjigom. Mislila sam da ću studirati književnost. Spletom okolnosti otišla sam na veterinu, posle na postdiplomske studije, odradila pun radni staž i vratila se svojoj prvoj ljubavi.


Poznavaoci vaše poezije tvrde da u njoj nema ništa početničko, naprotiv, sudeći po ostvarenom reklo bi se da ste pesnički zanat dobro savladali?

I to je sigurno rezultat pročitanog štiva i izgrađenog odnosa prema pisanoj reči. Ja poeziju nikad nisam učila napamet da bi mi se desilo da ponovim tuđ stih. Svaki je moj, duboko proživljen. Napisan tako da zadovolji moj kriterijum.


Naslov zbirke, "Azbučnik duše"  sugeriše intimu, govor duše. Koja ste sve značenja uneli u njega? Ukratko, koja je najbitnija odlika vaših pesama?

Moja knjiga ima 123 pesme na nešto preko 160 strana. U njoj je predstavljen značajan deo mog iskonskog osećanja ljubavi prema voljenom, porodici, prirodi, narodu kome pripadam, ljudima, koji nas okružuje. Saosećanje sa ugroženima i vera u Boga, lepotu, dobrotu. Ono što se oseća dušom.  


Vaši soneti pokazuju visok nivo artificijelnosti. Kako ste sticali tu vrstu znanja s obzirom na to da ste po struci nešto sa čim poezija nema dodirnih tačaka?

Kada sam poželela da se oprobam u toj zahtevnoj formi pesničkog izražavanja, malo sam o tome znala. Ali je lepota tog stiha bila izazov i uticala da pokušam. U početku stidljivo i retko. Imala sam sreću da poznajem Petra Milatovića Ostroškog koji je kad pogrešim ukazivao na grešku i pružao mi korisne savete. Za to sam mu beskrajno zahvalna. I dalje volim lep sonet i smatram ga biserom poezije.

Duhovnost, ljubav i rodoljublje su temelji vaše knjige. Čemu dajete primat kad pišete?

Verujte da o tome ne razmišljam. To se suština mog bića. Svesna sam da smo svi mi mali i trudim se da ne preuzmem na sebe teret "voćstva" već da odgovorno proživim datu mi ljudskost. U tom izrazu ja vidim sve nabrojano.

Inspiracija ili planirano pisanje, kakvo je vaše iskustvo?

Pomešano. Inspiracija je pokretačka, nephodna i najčešće dovoljna. Ali je plansko pisanje sa posvećenošću preduslov za velika dela. Ja sebe vidim u ovim inspirativnim kojima pokušavam sa dodam zrno smisla.


Ko su vaši favoriti u poeziji i literaturi uopšte?

Mogu li to pesmom da kažem? Evo kako sam ja to pre dve godine videla.

TAJ SAN

Neću da budem ono što nisam.
Meni su u pesmi potrebne rime.
Poštujem i divim se i onim drugim,
Čijim pesmama ovladaše plime.
Porastoh sa stihom u epskim pesmama.
Mladost s Jasenjinom, nisam bila sama.
LJubih i gubih uz Prevera i Peru Zupca.
Sad sam stara a olovka u meni piše od srca.
Život je kratak koliko god da traje.
I ja ne stigoh da naučim da se skijam.
Niti da slepo kucam na tastaturi.
Ostaće mi nedosanjani snovi mnogi.
Da napišem još nešto sad mi se žuri.
A kraj NJegoša, Dučića, uz Eminu i Lenku
sa Brankom, Vitom, Mikom i Livadom,
kraj drage Desanke, Milana i Đure,
Pabla, Marine i Tagore, kad napišemo stih,
biće nam dobro, radosno i sa nadom,
da će se i nas setiti, neko, daleko posle njih.

Uz njih sa pesmicom nekom i mi ćemo se sviti.
I postaćemo deo velike pesme!
Koja se život zove i možda se ovo reći ne sme,
Snovima sve satkasmo i taj san ćemo biti.

Da li ste u mladosti sanjali događaje za koje se sada pripremate, promocije, sustrete sa
publikom?

Ne. Nisam nikad razmišljala. Trebaće mi vremena da se naviknem.


Šta je vaša filozofija života?

Radi tako da možeš da spavaš snom pravednika. Teško je ali nema cenu.

 

Razgovor vodila Dragana Lilić

Povezane teme

Pozivamo vas na promociju nove zbirke pesama Milice Jeftimijević Lilić... Istaknuta srpska pesnikinja Milica Jeftimijević Lilić, svom velikom stvaralačkom opusu dodala je još jednu zbirku pesama „Poslanice Odiseju“....

Ljubav i tolerancija kao aksiom življenja i pisanja... Elvira Kujović donosi poeziju koja jednim svojim delom govori o okrenutosti sopstvenom biću, intimi, ljubavi, a drugim delom potpuno je okrenuta drugima, svetu,...

Svetski dan poezije obeležen u Istanbulu u znaku multikulturalnosti i prijateljstva... Poezija živi i tiho i nenametljivo zauzima svoje mesto u svetu, iako joj on nije naročito naklonjen. Ipak, budući da joj i formalno pripada jedan dan u život...

Strast kao agens stvaralaštva... Mina Radović (1988) završila je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Konzervacija i restauracija slike, kod profesora Stanka Zečevića. ...

Ljubinko Jelić - pesnik, graditelj, humanista... Kada se sagleda život jednog ostvarenog čoveka, možda bi se trebalo zapitati, šta ga je to vodilo svim tim putevima i  učinilo ga drugačijim od ...

Pročitano 984 puta
jul 29 2018

Mi i taj nepravedni svet - zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari?

Često se u životu pitamo zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari.
oktobar 08 2016

Toda Matić Medić, pesnikinja koja spaja meridijane

Život nas često odnese daleko od svih, a na tim beskarajnim rastojanjima, nužno je slediti…
april 06 2017

Napitak za dan pune energije

Prirodni energetski napitak, zeleni smuti,  treba konzumirati svakog jutra na prazan želudac.

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo4.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Johann Lavundi, spona između nemačke i srpske kulture

Antologija Johanna Lavundija „Od A do Š: Osam vekova srpske poezije / Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie„ na srpskom i nemačkom jeziku u izdanju Banatskog kulturnog centra…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević