13. December 2018

Olga Janjić Bikar Olga Janjić Bikar

Ispovedanje kolektivne tragike

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Srpska književnost obogaćena je novim  delom još  jednog letopisca  Mostara i hercegovačkog podneblja koje je u svom izvanrednom  proznom opusu ovekovečio Radoslav Bratić, a pesnički podigao na pijedestal neprolaznog, rođeni  Mostarac, Aleksa Šantić uz Dučića i druge.


Olga (Janjić) Bikar (rođena u Raškoj Gori kod Mostara a živela i u Sarajevu i Mostaru)  dolaskom u Beograd donosi i svoja prozna ostvarenja od kojih najnovije zbirka priča  Zanovijet, nepretencioznog naslova,  oživljava ne samo neophodni sentiment spram zavičaja, već popunjava i izvesne istoriografske praznine  pokazujući da je literatura mnogo više od autorske imaginativne stvralačke avanture.
Naime, životna empirija koja uglavnom bude okosnica fikcije, onome ko svesno živi i ume da prepozna sopstveni zadatak u vremenu, da mogućnost da povremeno učini ono što institucije inače nisu. Zanimljivo je da neki krupni tragični dogadjaji, čudnim spletom okolnosti ostanu prećutani te da se osvetljavanjem ličnih i porodičnih istina (radi se o srodnicima Olge (Janjić ) Bikar), literaturi koja se stvara može dati  uloga nacionalnog čina, a u ovom slučaju, i nužni omaž žrtvama ustaškog zločinačkog terora koje su verski ostrašćeni meštani izveli nad srpskim življem u Drugom svetskom ratu.


Moto  u vidu citata koji prethodi pripovednim celinama: Ako istinu duboko zakopamo u zemlju, istina će sopstvenom snagom izbiti napolje (Emil Zola).  pravi je uvod za piče iz Porododičnog albuma, posvećene bolnim uspomenama na  prećutanu istoriju pogroma jednog dela hercegovačkih Srba iz plemena Janjić, ali i za istinu druge vrste utkanu u stranice druge pripovedne celine pod naslovom Sa sunčane strane prijateljstva, koja, takođe, donosi istinu o bliskim odnosima i zajedničkom životu  ljudi iz različitih nacionalnih i verskih zajednica.
Olga Bikar je za naslov knjige vrlo ozbiljnog sadržaja uzela naziv samoraste žilave biljke, autohtone, koja opstaje tu gde je nikla uprkos svemu. To je poruka koja nakon čitanja knjige ostaje u svesti čitalaca jer posvedočuje izvestan red koji vlada u kosmosu, da  ono što je rođeno na određenom tlu, tu i opstaje. Njegoš je to izrekao u stihovima: Gde je zrno klicu zametnulo, ondje neka i grobom počine!

Zanovjet, Olga Janjić Bikar


Srpska istorija puna je ispražnjenih mesta, odnosno onih  koja žive samo u sećanjima, a sve ih je manje tamo gde su srpski žitelji vekovali, bili starinci, i ova proza Olge (Janjić) Bikar je svedočanstvo te vrste.
Autorka, dakle, u većem delu knjige govori u ime istine o teškim i dragocenim trenucima života u mešovitoj sredini kakva je Mostar oduvek  bio. Priče su grupisane u dve celine,  Iz porodičnog spomenara i Sa sunčane strane prijateljstva,  u kojima se realistično slika prošlost i savremeno doba, porodične i društvene prilike, čuvaju sećanja na porodičnu istoriju te se do nekih saznanja dolazi naknadno a slika prošlosti za koju se nema objašnjenje, se kompletira uz nužne uvide u metafizičko, onaj sled zbivanja koji nadilazi opažajno.


Iako je autorka vrlo oprezno pisala o svim etnicima koji žive u Mostaru, ne pominjući nikoga posebno, u svom novom delu metaforičnog naslova Zanovijet, zapravo je prvenstveno  odala počast svojim saplemenicima, masovno  stradalim u Drugom svetskom ratu i čije mesto pogibije nikad nije obeleženo niti je o smrti njih šezdeset šestoro ikad igde progovoreno, što zvuči gotovo neverovatno.
Ne možemo a da se ne zapitamo, kako je moglo da se desi da se do ove knjige niko nije oglasio i obelodanio tu strašnu istinu, da niko nije smogao hrabrosti da u njihovo ime zatraži pravdu ili bar imenovanje i žrtava i krivaca. Koliko je onih koji su žrtvovani u ime mira i nove ideologije, koliko je moralo biti bolno bližnjima stradalih da žive u tom muku, svakako svesni i svog udela u tome. Knjiga Olge (Janjić) Bikar je u znaku pobune čoveka humaniste protiv prećutkivanja istine, ignorisanja istine da su njih šezdestšestoro živeli svoje živote ne ugoržavajući  nikoga i  da su zverski pogubljeni samo stoga što su bili Srbi.  Ova knjiga je, pre svega, kako autorka naglašava, istina o tome da su postojali!


Ne znamo da li treba posebno zahvaljivati autorki na hrabrosti da o ovome progovori, ali ne sumnjamo u to da je tim namučenim dušama, doneto malo svetlosti u vidu pamćenja, a sigurni smo da je autorka ovim gestom skinula teret sa mnogih savesti koje su nepravedno zatajile.
Sam naslov prve pripovesti Krik, dovoljno govori jer krik je naglo oslobađanje bola, prigušenih osećaja. A metafora sata, dedinog sata, takođe, o vremenu koje protiče i o naknadnim sagledavanjima života i zadataka koji se moraju obaviti. Snagom sugestivnog pripovedanja u prvom licu što tekstu daje ton ispovesti, autorka iznosi karakateristične  trenutke iz života svog plemena i porodice, preko kojih se prelama srpska istorija sa svim  tragičnim posledicama po narod i pojedinace.


Iz velike pivrženoti prema bližnjima kreirani su likovi dede i roditelja, ali je usput vrlo jasno izvajan i autorski portret, lik naratorke koji se odlikuje odrešitošću, mudrošću i ljudskom toplinom kojom, takođe, prisno obgrljuje svoje prijatelje, ljude iz drugih nacija i vera.
Kao i u prethodnim knjigama, Olga (Janjić) Bikar piše hroniku Mostara, lepote i tragike življenja u tom, nekad  multietničkom gradu, čiju su kulturnu istoriju najvećim delom ispisali mnogi znameniti Srbi. Oni koji su držali do kulture i obrazovanja, a oni o kojima piše, njeni roditelji i rodbina spadali su u tu kategoriju. Kultura je i dalje ono što se porodično sledi i kroz koju se iščitava kontekst:  Izložba u gradskom kulturnom centru u povodu stogodišnjice Velikog rata:

"Potpuno pacifistički koncept, samo što je urđeno u slavu mira. Opor mi ukus pacifizma, nijedne fotografije one slobodaarske  djece mučenika a ni retka o njihovom stradanju. Ništa se nije promijenilo za stotinu godina. A dva djedova brata mobilisana u austrijsku vojsku; jedan se nije vratio, prebjegao iz austrijske vojske i poginuo  na ruskom frontu kao dobrovoljac. Smješkam se a stislo mi se! Mučno mi je već neko vrijeme od „nove isitorije i Principova terorizma!".


Očigledno je da naknadno deklarisanje utvrđenih istorijskih činjenica vodi novim tumačenjima i novim sukobima ili bar preispitivanjima koja mogu koristiti uspostavljanju boljih odnosa među ljudima.
Šta književniku onda preostaje nego da piše  o onome što pozudano zna iz porodičnog „spomenara“ jer ma kako se trudio da zaboravi i potisne nepravde koje trpi, istina se  nametljivo  vraća  dok ne oživi u napisanom.  Ali, bilo bi mnogo časnije da su o tome nešto napisali sugrađani drugih nacija i vera, da se neko bar ljudski poneo prema tako velikom broju nevino ubijenih ljudi, ma koje vere bili. Taj muk naratoru odzvanja strašnije od samog njihovog smaknuća jer u ratu su delovale surove krvoločne strasti, a u miru ništa manje strašna ravnodušnost prema žrtvama ko god to bio. I to je vrhunski motiv da se piše, da se ukaže prstom na  hipokriziju i dvostruke standarde.


Razlog više da se ova knjiga s pažnjom pročita, a ona oživljava i onu specifičnu aromu Mostara, grada isprepletenh ljudskih sudbina i različitosti koje se slivaju u bogatu lepezu živih boja autentičnog života, to podneblja natopljenih dubokim emocijama autorke Olge Janjić Bikar.
                          

mr Milica Jeftimijević Lilić

Povezane teme

JUNAKINJA SAMOĆE - odlomak iz monodrame Olge Janjić Bikar... Izbjeglička soba (metalni krevet, uz krevet starinska stolica s naslonom, naspram kreveta peć-bubnjara. Malo dalje prozor, ispod prozora sto i dvije štok...

POETIKA NOKTURNA - osvrt na knjigu "Staza moje tišine"... (Stana Mojsilović- Nana, Staza moje tišine, KOS, 2015) Poezija postaje  utočište svih onih koji su dušom išli kroz život, a ...

Iseljenički život u Veličanstvenoj ulici piše romane... Razgovor sa dr Milutinom Srbljakom i osvrt na deo njegovog književnog stvaralaštva Milutin Srbljak, po profesiji lekar specijalista epidemiologije, ro...

Angelina Petrović: Odgovornost pisca je ogromna... Angelina Petrović, spisateljica koja po ozbiljnosti kojom pristupa stvaranju svojih dela, junaka, njihovih specifičnih ličnosti, poznavanju geografskih okvira u...

REBRO VIŠE - Slika žene u poeziji i prozi Milice Jefitimijević Lilić... Jer ko je DrugiKo si i sam, znaš li? Tri su važna poetska ishodišta poezije Milice Jeftimijević Lilić: hrišćanstvo, refleksija, usmerena...

Pročitano 891 puta Poslednji put izmenjeno maj 18 2018
avgust 10 2016

Napad panike

Napad panike je jedan od najsnažnijih doživljaja koje čovek može da podnese.
avgust 23 2016

Večno traganje za smislom življenja u umetnosti i ljubavi

Balša Rajčević - vajar, slikar, pisac, kritičar, dobitnik je brojnih uglednih nagrada za umetnički rad.…
oktobar 08 2016

Neverovatan sok od tri sastojka za gubljenje kilograma

Iako je za gubitak neželjenih kilograma potrebno u svakodnevnu rutinu uvrstiti pravilnu prehranu i fizičku…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo3.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Religija i/ili sekularizam

U Maloj sali Kolarčeve zadužbine, u četvrtak 10. novembra u 19:30h održaće se predavanje o religiji i/ili sekularizmu. Učesnicu su Srbijanka Turajlić, Jelisaveta Blagojević, Zoran Kostić Cane, Aleksandar Đakovac a…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević