Gotovo da ne postoji osoba koja nema neki strah, bilo da je reč o visini, grmljavini, ili strah od klovnova, pa čak i sreće. Kada strahovi prerastaju u fobije i postoji li lek?

Osećate napetost, gubite dah, znoje vam se dlanovi ili vam lupa srce. Sve ovo su pokazatelji strahova ili fobija. Psiholozi smatraju da je strah naš čuvar i da bez njega ne bismo opstali kao vrsta, ali kada strah postaje fobija?
Kada strahovi prerastaju u fobije i postoji li lek?

Osećate napetost, gubite dah, znoje vam se dlanovi ili vam lupa srce. Sve ovo su pokazatelji strahova ili fobija. Psiholozi smatraju da je strah naš čuvar i da bez njega ne bismo opstali kao vrsta, ali kada strah postaje fobija?

„Strahovi predstavljaju evolutivni i zaštitni fenomen, oni služe ljudima da prepoznaju opasnost i da se organizuju u odnosu na opasnost. A, kada govorimo o fobijama, to su strahovi koji parališu i onesposobljavaju ljude da reaguju na dobar način“, objašnjava psihijatar Nevena Čalovska Hercog.

Dvadeset prvi vek je ubrzao način života, preplavio čoveka obiljem informacija i doneo nove fobije, koje sve više uzimaju maha. Pre svega, povezane su sa društvenim mrežama i time kako će nas drugi videti na njima, ili nomofobija, odnosno, strah da ćemo ostati bez pametnog telefona. Pošto znamo da sve što objavimo, sada ostaje trajno, raste i anksioznost oko toga da li je to dobro.

Veoma je teško razumeti nečiji strah, ali je još teže suočiti se sa njim ili pomoći nekom da ga prevaziđe. Fobije najčešće pokušavamo da prevaziđemo tako što izbegavamo situacije koje dovode do njih, ali to je samo kratkotrajno rešenje.
„Izbegavanje pomaže na prvom nivou. Suštinski ti strahovi perzistiraju, ako se ne tretiraju na funkcionalniji, strukturisaniji i složeniji način, a to pre svega i često podrazumeva primenu psihofarmaka. Da bi najčešće kroz psihoterapijske tehnike i psihološku pomoć ljudi uspeli da se suoče sa strahovima“, naglašava Čalovska Hercog.

Stučnjaci ukazuju na to da porodično vaspitanje igra veliku ulogu u razvoju fobija. Strogi roditelji, ali i oni koji previše štite dete, svojim modelom ponašanja, mogu ih podstaći da budu plašljivija nego što bi trebalo da budu. Pored ovoga, loša traumatska iskustva iz prošlosti pojačavaju verovatnoću pojave fobija.
Procenjuje se da između pet i deset odsto odraslih ima neki oblik fobije. Fobije su dva puta češće kod žena, a prema nekim podacima čak svaki četvrti adolescent ima neki oblik socijalne fobije, odnosno intenzivan strah od različitih društvenih situacija.

Izvor: Rts

Foto: Pixabay

Tweet

Tagovi strah fobija psiha zdravlje ljudi lecenje

Povezane teme

Izborite se sa dečijim strahovima... Većina mališana uzrasta od godinu-dve neutešno plače svaki put kada se mama odvoji od njih. Evo nekoliko karakterističnih situacija i praktičnih r...

Najmanjim otporom protiv anksioznosti i depresije... Anksioznost i depresiju, nemedicinski, ali iskustveno, karakterišem kao bolest misli, i to, najčešće, nevoljnih, ali, ipak, naših. Pre s...

Meditacija... Dostizanje harmonije uma, tela i duha Meditacija je smireno stanje organizma, naročito uma, jer se ima za cilj postizanje stanja bez misli. Naš mozak ...

Prepoznavanje postporođajne depresije... U okviru serijala RTS-a i Unicefa posvećenog roditeljstvu, dečji psihijatar Olivera Aleksić Hil sa Instituta za mentalno zdravlje pri klinici za decu i omladinu...

Značaj mleka i mlečnih proizvoda za trudnice... U cilju optimalnog unosa hranljivih materija potrebnih za pravilan razvoj fetusa, dobro zdravlje buduće majke i kasnije, dobro zdravlje novorođenčeta, u svakodn...