Milun Mića Babić, uspešan privrednik, književnik, otac, divan deda… Čovek za primer jednom rečju, neko ko unosi mir i ko nastoji da svet učini boljim.

Ovaj vrlo ugledni Trsteničanin nastoji da oplemeni sredinu u kjoj živi, koju opisuje s mnogo ljubavi u svojim delima, čiju istoriju neguje i koji u onome što radi uvek afirmiše ljudskost, duhovnost i čovekoljublje, da pokaže kako, ma gde bili, zavičaj nosimo sa sobom jer nas on trajno određuje svojom suštinom.

Predstavljanje Vaše dve nove knjige, lep je povod za susret sa javnošću! Koliko je važno da pisac bude u kontaktu sa publikom, vidi se po Vašoj knjizi „Pod ovim nebom“! Šta još bitno može da kaže pisac koji neprekidno osluškuje i sebe i svet  a da to nije uneo u svoja dela?

Ima kritičara koji kažu da neka moja dela predstavljaju angažovanu literaturu. Zaista ne znam šta može čitaocu da saopšti knjiga koja ne nosi neki stav i poruku, da nije ni u kom smislu amgažovana. Šta ostaje posle takve pročitane knjige? Samo bistra i providna voda bez kraja. Makar da ima kakvu poruku, zrno taloga. I on, taj talog, nešto ostavlja čitaocu u nasleđe. Svaki čitalac ima kritičku svest, neko predznanje ili predrasudu. Knjigom treba pronaći njegovu slabu tačku i ući u njega. Da se učvrsti u uverenju ili da se oslobodi zabluda i predrasuda. Čak i onda kad knjiga služi da zabavi, kad je iz sfere takozvane lepe književnosti.

Da li su i danas pisci svest i savest svoga naroda? Ili je to bilo samo u doba romantizma? Govorilo se  da su pisci vazda zvonili na uzbunu i bili budno oko u smutnim vremenima. A danas? Koliko ima takvih?  Zar i sada i ale i vrane ne grakću nad našim domovima? Izgleda da je staromodno i zazorno pokazati pozitivno mišljenje prema svojoj zemlji. Možemo imati odbojni stav prema državnoj politici, može nam biti nesimpatičan neki političar ili čitava skupina onih koji su udruženi u neku partiju, ali šta je tome kriva otadžbina? Zašto imamo otklon i prema njoj? Političari su prolazni, neki čak listopadni, a otadžbina je jedna i trajna. Možemo li promeniti otadžbinu? Neki misle da mogu i uradili su nešto u tom smislu, a zapravo su samo sebi našli novu domovinu, dom za bitisanje.

Otadžbina! Nije li se taj pojam sa suštinskim značenjem u veku preobraćene svesti globalizacionog ludila zaturio u našem vokabularu? Zar nas to sve više ne preplavljuje spisateljski konformizam? Mudri i pismeni su davno rekli da je izdaja Otadžbine i vere (ko je ima) sramni i nemerljivi zločin.        

U tekstovima koje ste uneli u ovu knjigu Vi ističete značaj kulture za život čoveka uopšte, posebno čoveka u manjoj sredini. Ipak, manje sredine iznedre i značajna dela i povode za dragocene ukrštaje. Šta je to što je Trstenik mogao da ponudi srpskoj kulturi što drugi nisu, a u čemu i sami učestvujete?

Kao opština, Trstenik nije baš mali. Za gradsku sredinu se ne može reći da je varoš. To je, uostalom, prevaziđeni termin. Kao grad, to je za naše kriterije srednje mali grad u unutrašnjosti, ma kako se to tumačilo. Gledano kroz kulturno-duhovni život unutrašnjost ne mora da bude, a počesto i nije, ta  „provincija“.

Ovaj grad, uz podršku Ministarstva kulture daruje srpskoj kulturi već trideset četiri godine smotru proznog stvaralaštva „Savremena srpska proza“. Takođe tradicionalno više od trideset godina u gradskom ambijentu i porti manastira Ljubostinja organizuje pesničku manifestaciju međunarodnog karaktera „Jefimijini dani“. Likovni salon Doma kulture ima desetine tematskih i individualnih likovnih izložbi tokom godine. Šta reći za amatersko pozorište? Amatersko je samo po tome što nije plaćeno, a po umetničkom nivou je poznato i nagrađivano u međunarodnim razmerama.

Trstenik ima hor u okviru pevačkog društva „Boško Jugović“ koji odbrojava 147 godina postojanja. Samo je jedan hor u Srbiji stariji. Književni klub „Moravski tokovi“ postoji od 1959. godine, a u svojim redovima ima šest članova Udruženja književnika Srbije. Rad, umetnički nivo i popularnost  pojedinih pisaca je prevazišao ne samo lokalne okvire, već i državnu granicu. Doprinosi svakog od navedenih aktera kulture i umetnosti  Trstenika nisu baš malena snaga koja podržava kulturni  integritet Srbije.

Vi ste pisac koji u svom delu spaja seosku i gradsku sredinu, ali i svetske centre sa našom zemljom jer se neki delovi Vaših romana odvijaju u njima. Kako vidite ulogu mesta u kojem se čovek formira, ili konačno, jedan Vaš lik?

Ulogu mesta u kome se čovek formira ili stvara objasnio bih samo jednom rečenicom koju sam negde već izgovorio:
U malom mestu čovek je značajan koliko se potrudi, a u velikom koliko mu dopuste.

Roman „Tri slike  na mostu“ je neka vrsta nastavka romana „Labudica nad Moravom“, to jest, akteri su iz istih porodica. Koji su razlozi za takav književni postupak?

Roman „Tri slike na mostu“ nije usledio posle „Labudice nad Moravom“, već je, zapravo, nastavak drugog po redu koji nosi naziv „Miris Morave u Parizu“. Tačno je da se neki likovi i porodice provlače kroz sve tri knjige, mada se svaka može čitati kao nezavisna celina. Ipak, spajaju ih ukršteni događaji i ličnosti. Iz tih razloga sam ta tri romana, možda pretenciozno, nazvao  „moravskom trilogijom“.

Likove sam vodio kroz vreme u drugoj polovini 20. veka. To je vek naših uzleta i mnogo više vek naših – srpskih zabluda i poraza. Konačni naš sunovrat dogodio se u zadnjoj deceniji  tog veka. Moji likovi su na kraju tog stoleća progutali otrovnu pilulu zabluda i doživeli gorko otrežnjenje. Lik iz svih romana – Predrag Bašić, ugledni i visoko kotirani nuklearni fizičar u institutu u Parizu, napušta sve: status,  luksuzni stan i francuske prijatelje jer je razočaran ulogom francuske države koja se udružila u zločinačkom poduhvatu protiv nedužne Srbije. Francuski vojnik koji je sa srpskim vojnikom bio brat po oružju u Velikom ratu, sada, te proklete 1999. godine, sa bezbedne visine bombarduje i ubija nezaštićen narod  i ruši most, tu gvozdenu maskotu Predragovog Grada na Moravi, most njegove mladosti i gimnazijske ljubavi i snova. Predrag napušta Francusku i radnu karijeru ubrzo završava u Ženevi, gde je tražio zaklon za glavu i smiraj za svoju dušu. Ali, kakvo razočaranje! Saznanje da ta, civilizovana  i vojno-politički neutralna, Švajcarska nije bila toliko nevino neutralna u ratu devetnaest udruženih Golijata protiv srpskog Davida, Predraga je potpuno dotuklo. Poražen, bez smisla za život makar i u luksuznoj vili na Ženevskom jezeru, bez tema za razgovor s prijateljima, odlučuje da se vrati u svoju varoš u srcu Srbije, ne bi li tu zbrao malo rodne energije  i našao pribežište za dušu.

Profesionalni život, literarni i porodični... Gde ste dali najbolji deo sebe i da li je u tom „svetom trojstvu“ bilo kolizije?

U profesionalnom smislu sam se trudio da se družim s naukom, koliko su uslovi dopuštali i lična ambicija podsticala.  Profesionalni rad je vođen zadatom željom da se ne bude baš u prizemlju, da se glava drži makar jedan prag iznad provincijskog  mrtvog mora. Čini se da nisam baš sasvim zadovoljan nekim segmentima života. Pa ipak, s tim se svesno, podsvesno ili nesvesno mirim. Nikako da identifikujem sebe: Jesam li skroman ili malodušan?
U „svetom trojstvu“ svih segmenata života nije bilo kolizije. Naprotiv, znatan broj kamenčića iz profesionalnog i ličnog  mozaika neokrnjeno sam koristio da formiram dosadašnji literarni opus koji je našao sebi mesto u nekom, ionako prepunjenom, životnom međuprostoru.

Vaša životna deviza?

Nišanite visoko, težite daleko i do neba, ali uvek sa zemlje. Ako vam nešto izmakne, ne patite previše. Možda vama nije ni bilo namenjeno.

Razgovor vodila Dragana Lilić

Tweet

Tagovi milun mica babic intervju dragana lilic

Povezane teme

Pomogao sam sudbini da kreira moj život... Retki su primeri velike radne i stvralačke energije u devetoj deceniji života, što je iskustvo pesnika i graditelja Ljubinka Jelića kojem je, nedavno, u ...

Rosetta world literature pripala italijanskoj pesnikinji Klaudiji Pičino... Pesnikinja dubokih emocija i snažnog intelektualnog angažmana Rosetta world literature, nagrada za poeziju koju dodeljuje Art book yayindžilik iz Istanbula, pr...

Mirjana Kiš: Trebalo bi da caruju lepe reči... U beskraju stvari koje zaboravljamo, što zbog prirodne selekcije, što zbog toga jer dolaze nove, ima ljudi, a obično su to umetnici, koji jednosta...

Poezija, Ljubav, Razumevanje, Tolerancija...... „Ako je romantička reakcija na trošenje riječi u poeziji danas još samo njihovo zapinjanje u lijepom govorenju, tad vlastite refleksije nije...

Živeti po prirodnim principima i zakonu ljubavi... Brano Nešković, pesnik, romanopisac, suprug roditelj, Semberijac, Teksašanin... Iako je već tri decenije izvan svog zavičaja vaskrsva ga u napisan...