1. December 2024

Snežana Miladinović Lekan Snežana Miladinović Lekan

Promena kao trajno stanje pesnikovog duha

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Snežana Miladinović Lekan se snažno profilisala kao pesnikinja okrenuta duhovnosti, slavljenju Boga i sakralnih objekata, kao i uzvišene ljubavi prema  bližnjima i svom srpskom rodu živeći u saglasnosti sa načelima pravoslavne provenijencije.


No, kako je pesnik biće otvoren za nove doživljaje koji na njega deluju, oblikuju mu svest i doprinose  nastajanju novih pesama, ponekad i sasvim drugačijih od prethodnih, tako je i njena nova knjiga izraz tog živog stanja duha koji potvrđuje učestvovanje u svemu što donosi novi dan ali i  u neprekidnom samoposmatranju i tumačenju onog esencijalnog u sebi i svetu.

U novoj zbirci  „Ni magle nisu uvek iste”, Snežana  Miladinović Lekan je zaokupljena malim stvarima oko sebe, mirko svetom koji pokreće njenu misao i upućuje je ka univerzalnim zapažanjima  o svetu, sopstvenom biću i biću poezije. Stoga je poetizovanje poriva stvaranja i  pokušaj definisanja pesnika u  njenoj novijoj poeziji  sve prisutnije, kao i kod mnogih savremenih pesnika, jer očigledno je da je tajana  stavaranja  nešto što duboko intrigira  umetnike i nalaže da se u vidu pesme progovori i o tome. Taj kreativni poriv da se razodene tajna sopstvene avanture stvaranja,  snažno je pokrenuo i lirsku nit pesnikinje tanane duhovnosti kao što je Snežana Miladinović Lekan.

Da li naše čuđenje
o svetu traži odgovor?
Umesto skučenog odgovora
nude nam knjige rastanka…
Sav očaj naših opsesija,
sva nemoć našeg prkosa
i sve tragičnija melodija
jedinog godišnjeg doba­
romantizma, jeseni,
sklupčala se
kao jedinstveno znamenje
našeg bića…


U prvom stihu, u sinagmi naše čuđenje o svetu, sadržan je kripto stav da su pesnici čuđenje u svetu, ali i istina da su pesnici drugačija bića i da njihova optika izoštrava neke nevidljive uglove sagledavanja sveta,  potrebu da se on saobrazi sopstvenom senzibilitetu i da se  u stvorenom otisne ta «tragičana malodija romantizma» odnosno osećajnosti koja se u jesen  (i jesen života) pojačano percipira.

Snežana Miladinović Lekan, Ni magle nisu uvek iste

U  novim pesmama Snežane Miladinović Lekan, u prvi plan se izvlači ono što je između zemlje i neba, ono što je eterično i nekonzistentno, neuhvatljivo, to jest magle,  ono što je neko međustanje, ni voda ni etar, a opet je vidljivo i prisutno. Takvim  izborom metafora za poeziju i pesnika, ona tumači tu večitu menu iznutra koja pokreće pesnikovu misao, tu nestalnost egzistencije koja traži da bude imenova, da transcencdira. Osim toga, simbolizacijom  pojave kao što je magla, nastoji se ukazati i na fluidnost reči i nedostatnost iskaza za proosećano i viđeno.

Berđajev u knjizi Smisao stvaralaštva govori o tome:
«Čovek je u stanju da saznaje svet ne samo stoga što on postoji u svetu kao jedan od njegovih delova, već i zato što je on na izvestan nečin i izvan sveta i iznad sveta, što kao biće, po kvalitetu jednako svetu, takođe i  nadvisuje sve stvari u svetu. Dobro kaže Loce: „Od svih zabluda ljudskog duha najneobičnija mi je uvek bila ona koja nam govori kako je čovek stigao do sumnje u svoje sopstveno biće, koje on sam neposredno doživljava, ili kako mu je palo na pamet da vrati sebi to biće u obliku dara od strane spoljašnje prirode koju mi poznajemo samo iz druge ruke, upravo posredstvom duha koji smo odbacili.“  

Čovekov duh je stalno zaopkupljen  spoljašnjim, ali i čudom stvaranja te je stoga  taj duboki doživljaj sveta, ta svest ovaploćena u pesmama, ove pesnikinje, zapravo esencija prelivena iz duha koji traži odgovore, koji oblikuje novi svet proživljeno i spontano, koji se  preliva iz dubine bića koje misli i oseća  nastojeći  da se razabere u svemu postojećem i  različitošću svog bića. U tom smislu, Snežana Miladinović  Lekan beleži  promene koje se dešavaju oko nje ali i unutra nje. Svest o sopstvenom nestajanju se diskretno oglašava, a žudnja za saznanjima nikad ne jenjava jer sve je tajna koju posvedočujemo sopstvenim bitisanjem, onim što zabeležimo o sebi i drugima.

Previše je tajni, previše je laži
u jedinstvu svega što postoji.
U dodiru
Svetlosti
I tame…
Posebno, kada nam misli u zaborav krenu,
ostavljajući nas neutešno same.

Šta je trajno u svemu promenljivom, kao da se moramo zapitati nakon uvida u stihove Snežane Miladinović Lekan, i obzanjuje nam se da paralelno sa apostrofiranjem  nestalnosti u svetu oko sebe, poetesa sugeriše stalnost ljubavi u sebi za bližnje,  za večnu lepotu prema Apsoltu!  Toj ljubavi koja je stub njenog bića ona vozdiže svojevrstan hram u svom delu, toj svetinji koja je preobražava i spasava budući da je njeno biće prevashodno i satkano od ljubavi i jedino u toj punoći može da bitiše. Pre svega, one božanske koja je sinonim za svetlost ali i one tanane koja je vezuje za voljenog  čoveka, za najbliskije. I kad savet ne nudi dovoljno razloga da mu se veruje, da se ostaje u njemu i da se čovek potvrđuje, tu je to spasonosno svojstvo ljubavi koje utešno dariva utočište jer bi bez nje samoća neutešno sve razorila:

Sve se izliže, pa i reči.
Od upotrebe.
Pa, ipak, ostaju uspomene.
Nešto prigušeno…
Krik jedne pesme koju smo voleli…

Ono što je u pesniku večno budno, onaj nemir koji ga nagoni na kreativnost, uvek se pokrene i nešto se desi, iz praznine izroni pesma ili bar trag pokušaja da je spasen trenutak u kojem se biće pobunilo, zatražilo od sebe neki pokret, neku promenu, neki izlazak iz nemosti i praznine u koju se neminovno neka zapada.

Pesnik?
Baš u sokaku?
Pesnik u sokaku je uvek car
tišine koja nailazi,
preteča smelih admirala,
mađioničar.
I baš onde živi iznad sebe
i vlastitih mogućnosti.

Tu energiju nemira unutar  bića koja potom nakon stvorene pesme dovodi do harmoje smisla u ostvarenoj umetničkoj celini najbolje potvrđuje sledeći citat:
"Kada čezneš za blagoslovima koje ne možeš imenovati, i kada tuguješ ne znajući razlog tome, tada zaista rasteš sa svim stvarima što rastu, i uzdižeš se do uzvišenijeg sebe." O toj trnasformaciji sopstva govori u celni zbirka “Ni magle nisu uvek iste”. A egzistencija koja s jedne strane ostaje uvek ista u ponavljanjima svakodnevnih rituala i moranja, s druge strane, uvek je i potencijalni izazov za novo suočavanje sa kreativnošću sopstvenog bića.

Reči Vladike Nikolaja Velimirovića:
„I opet ti kažem: stavi svoj život u stihove, ako hoćeš da osetiš život univerzalnim, i da budeš sa ovim u vezi i harmoniji. Možeš biti analitičar pesme! Samo poezija može vaskrsnuti prozu. Poezija je nikla iz Drveta života, a proza iz Drveta poznanja. Svi govorimo: laž je malotrajna, a istina večna. Zašto poezija duže živi od proze, ako ne zato što je bliža istini, bliža životu!? I tako ako staviš svoj život u stihove, bićeš bliže istini, bliže životu!“ 

O toj potrebi da se bude bliže spoznaji života, pesnikinja govri kroz upečatljive metafore i slike:
Koprene nad visokim krošnjama su vidljivo­nevidljive... Rečenice se ređaju u niskom letu paučine, prozračne, neprimetne, a postojeće... Zastori od snoviđenja...Ta velika i nepotrošna okna sna opraštaju se neprekidno od vlastitih velova i prizivaju slike koje svedoče o nestajanju…


No, kad se sopstveno biće upotpuni spoljašnjim «znakovima»  i potom se prenese u  poeziju koja je sinteza spoljšnjih impresija i unutrašnjih proživljavanja i promišljanja, ostaje u  napisanom, bitiše kroz njega i prenosi se u vanvremeno i beskonačno. To je ta pobeda duha nad materijom koja ga ograničava, a koju pesnikinja Snežana Miladinović Lekan vrlo upečatljivo  demonstrira u svojoj novoj zbirci.

mr Milica Lilić

Povezane teme

Moj život u službi poezije... Milica Lilić završila je Filozofski fakultet, Odsek za jugoslovensku književnost i jezik, u Prištini, a magistirala je na Univerzitetu u Beogradu ...

POEZIJA: Branko Miljković - Odbrana Zemlje... U srcu ljubav jača od smrtiU glavi misao veća od glaveI to je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod zemljom, vojniciodbraneZaliha snage spremna ako ži...

Tumačenje molitve Oče naš... "Put ka Bogu je molitva. Odmeravanje pređenog puta jesu različita molitvena stanja, u koja postepeno ulazi onaj koji se moli pravilno i postojano."   &...

Poezija sećanja i žudnje za nedoživljenim... Poezija je odraz čovekovog suštastva i suštastva života uopšte. Reči su esencija našeg bića i najbliže nas određuju, iskazuju na&...

Pomogao sam sudbini da kreira moj život... Retki su primeri velike radne i stvralačke energije u devetoj deceniji života, što je iskustvo pesnika i graditelja Ljubinka Jelića kojem je, nedavno, u ...

Pročitano 5288 puta Poslednji put izmenjeno mart 31 2018
maj 24 2018

Nikada neću naći posao!

U procesu sam dopisivanja sa klijentom koji i pored značajnog poslovnog iskustva ne uspeva da…
oktobar 08 2016

“Tvojih ruku delo”

Goran Janjić rođen je 1964. godine u Bačkoj Topoli.
avgust 10 2016

Limfna drenaža

Za dobro zdravlje i savršen izgled  

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Svedočanstvo o vremenu i ljudima nestalog grada

„Nema lepšeg, blagotvornijeg i opojnijeg mirisa od mirisa prve prolećne kosovske trave. Opija, zanosi, vraća u prošlost, budi snove, maštanja i želje. Posle tople prolećne kiše, miris trave se širi,…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević