12. November 2019

Snežana Miladinović Lekan Snežana Miladinović Lekan

Promena kao trajno stanje pesnikovog duha

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Snežana Miladinović Lekan se snažno profilisala kao pesnikinja okrenuta duhovnosti, slavljenju Boga i sakralnih objekata, kao i uzvišene ljubavi prema  bližnjima i svom srpskom rodu živeći u saglasnosti sa načelima pravoslavne provenijencije.


No, kako je pesnik biće otvoren za nove doživljaje koji na njega deluju, oblikuju mu svest i doprinose  nastajanju novih pesama, ponekad i sasvim drugačijih od prethodnih, tako je i njena nova knjiga izraz tog živog stanja duha koji potvrđuje učestvovanje u svemu što donosi novi dan ali i  u neprekidnom samoposmatranju i tumačenju onog esencijalnog u sebi i svetu.

U novoj zbirci  „Ni magle nisu uvek iste”, Snežana  Miladinović Lekan je zaokupljena malim stvarima oko sebe, mirko svetom koji pokreće njenu misao i upućuje je ka univerzalnim zapažanjima  o svetu, sopstvenom biću i biću poezije. Stoga je poetizovanje poriva stvaranja i  pokušaj definisanja pesnika u  njenoj novijoj poeziji  sve prisutnije, kao i kod mnogih savremenih pesnika, jer očigledno je da je tajana  stavaranja  nešto što duboko intrigira  umetnike i nalaže da se u vidu pesme progovori i o tome. Taj kreativni poriv da se razodene tajna sopstvene avanture stvaranja,  snažno je pokrenuo i lirsku nit pesnikinje tanane duhovnosti kao što je Snežana Miladinović Lekan.

Da li naše čuđenje
o svetu traži odgovor?
Umesto skučenog odgovora
nude nam knjige rastanka…
Sav očaj naših opsesija,
sva nemoć našeg prkosa
i sve tragičnija melodija
jedinog godišnjeg doba­
romantizma, jeseni,
sklupčala se
kao jedinstveno znamenje
našeg bića…


U prvom stihu, u sinagmi naše čuđenje o svetu, sadržan je kripto stav da su pesnici čuđenje u svetu, ali i istina da su pesnici drugačija bića i da njihova optika izoštrava neke nevidljive uglove sagledavanja sveta,  potrebu da se on saobrazi sopstvenom senzibilitetu i da se  u stvorenom otisne ta «tragičana malodija romantizma» odnosno osećajnosti koja se u jesen  (i jesen života) pojačano percipira.

Snežana Miladinović Lekan, Ni magle nisu uvek iste

U  novim pesmama Snežane Miladinović Lekan, u prvi plan se izvlači ono što je između zemlje i neba, ono što je eterično i nekonzistentno, neuhvatljivo, to jest magle,  ono što je neko međustanje, ni voda ni etar, a opet je vidljivo i prisutno. Takvim  izborom metafora za poeziju i pesnika, ona tumači tu večitu menu iznutra koja pokreće pesnikovu misao, tu nestalnost egzistencije koja traži da bude imenova, da transcencdira. Osim toga, simbolizacijom  pojave kao što je magla, nastoji se ukazati i na fluidnost reči i nedostatnost iskaza za proosećano i viđeno.

Berđajev u knjizi Smisao stvaralaštva govori o tome:
«Čovek je u stanju da saznaje svet ne samo stoga što on postoji u svetu kao jedan od njegovih delova, već i zato što je on na izvestan nečin i izvan sveta i iznad sveta, što kao biće, po kvalitetu jednako svetu, takođe i  nadvisuje sve stvari u svetu. Dobro kaže Loce: „Od svih zabluda ljudskog duha najneobičnija mi je uvek bila ona koja nam govori kako je čovek stigao do sumnje u svoje sopstveno biće, koje on sam neposredno doživljava, ili kako mu je palo na pamet da vrati sebi to biće u obliku dara od strane spoljašnje prirode koju mi poznajemo samo iz druge ruke, upravo posredstvom duha koji smo odbacili.“  

Čovekov duh je stalno zaopkupljen  spoljašnjim, ali i čudom stvaranja te je stoga  taj duboki doživljaj sveta, ta svest ovaploćena u pesmama, ove pesnikinje, zapravo esencija prelivena iz duha koji traži odgovore, koji oblikuje novi svet proživljeno i spontano, koji se  preliva iz dubine bića koje misli i oseća  nastojeći  da se razabere u svemu postojećem i  različitošću svog bića. U tom smislu, Snežana Miladinović  Lekan beleži  promene koje se dešavaju oko nje ali i unutra nje. Svest o sopstvenom nestajanju se diskretno oglašava, a žudnja za saznanjima nikad ne jenjava jer sve je tajna koju posvedočujemo sopstvenim bitisanjem, onim što zabeležimo o sebi i drugima.

Previše je tajni, previše je laži
u jedinstvu svega što postoji.
U dodiru
Svetlosti
I tame…
Posebno, kada nam misli u zaborav krenu,
ostavljajući nas neutešno same.

Šta je trajno u svemu promenljivom, kao da se moramo zapitati nakon uvida u stihove Snežane Miladinović Lekan, i obzanjuje nam se da paralelno sa apostrofiranjem  nestalnosti u svetu oko sebe, poetesa sugeriše stalnost ljubavi u sebi za bližnje,  za večnu lepotu prema Apsoltu!  Toj ljubavi koja je stub njenog bića ona vozdiže svojevrstan hram u svom delu, toj svetinji koja je preobražava i spasava budući da je njeno biće prevashodno i satkano od ljubavi i jedino u toj punoći može da bitiše. Pre svega, one božanske koja je sinonim za svetlost ali i one tanane koja je vezuje za voljenog  čoveka, za najbliskije. I kad savet ne nudi dovoljno razloga da mu se veruje, da se ostaje u njemu i da se čovek potvrđuje, tu je to spasonosno svojstvo ljubavi koje utešno dariva utočište jer bi bez nje samoća neutešno sve razorila:

Sve se izliže, pa i reči.
Od upotrebe.
Pa, ipak, ostaju uspomene.
Nešto prigušeno…
Krik jedne pesme koju smo voleli…

Ono što je u pesniku večno budno, onaj nemir koji ga nagoni na kreativnost, uvek se pokrene i nešto se desi, iz praznine izroni pesma ili bar trag pokušaja da je spasen trenutak u kojem se biće pobunilo, zatražilo od sebe neki pokret, neku promenu, neki izlazak iz nemosti i praznine u koju se neminovno neka zapada.

Pesnik?
Baš u sokaku?
Pesnik u sokaku je uvek car
tišine koja nailazi,
preteča smelih admirala,
mađioničar.
I baš onde živi iznad sebe
i vlastitih mogućnosti.

Tu energiju nemira unutar  bića koja potom nakon stvorene pesme dovodi do harmoje smisla u ostvarenoj umetničkoj celini najbolje potvrđuje sledeći citat:
"Kada čezneš za blagoslovima koje ne možeš imenovati, i kada tuguješ ne znajući razlog tome, tada zaista rasteš sa svim stvarima što rastu, i uzdižeš se do uzvišenijeg sebe." O toj trnasformaciji sopstva govori u celni zbirka “Ni magle nisu uvek iste”. A egzistencija koja s jedne strane ostaje uvek ista u ponavljanjima svakodnevnih rituala i moranja, s druge strane, uvek je i potencijalni izazov za novo suočavanje sa kreativnošću sopstvenog bića.

Reči Vladike Nikolaja Velimirovića:
„I opet ti kažem: stavi svoj život u stihove, ako hoćeš da osetiš život univerzalnim, i da budeš sa ovim u vezi i harmoniji. Možeš biti analitičar pesme! Samo poezija može vaskrsnuti prozu. Poezija je nikla iz Drveta života, a proza iz Drveta poznanja. Svi govorimo: laž je malotrajna, a istina večna. Zašto poezija duže živi od proze, ako ne zato što je bliža istini, bliža životu!? I tako ako staviš svoj život u stihove, bićeš bliže istini, bliže životu!“ 

O toj potrebi da se bude bliže spoznaji života, pesnikinja govri kroz upečatljive metafore i slike:
Koprene nad visokim krošnjama su vidljivo­nevidljive... Rečenice se ređaju u niskom letu paučine, prozračne, neprimetne, a postojeće... Zastori od snoviđenja...Ta velika i nepotrošna okna sna opraštaju se neprekidno od vlastitih velova i prizivaju slike koje svedoče o nestajanju…


No, kad se sopstveno biće upotpuni spoljašnjim «znakovima»  i potom se prenese u  poeziju koja je sinteza spoljšnjih impresija i unutrašnjih proživljavanja i promišljanja, ostaje u  napisanom, bitiše kroz njega i prenosi se u vanvremeno i beskonačno. To je ta pobeda duha nad materijom koja ga ograničava, a koju pesnikinja Snežana Miladinović Lekan vrlo upečatljivo  demonstrira u svojoj novoj zbirci.

mr Milica Lilić

Povezane teme

Gorana Živanov - Stare metode isceljivanja u novom dobu... Moderno društvo je dugo godina odbacivalo prirodne načine lečenja, oslanjajući se samo na zvaničnu medicinu, međutim, stare metode isceljivanja su, napro...

Ispovedanje kolektivne tragike... Srpska književnost obogaćena je novim  delom još  jednog letopisca  Mostara i hercegovačkog podneblja koje je u svom izvanrednom  pro...

BABIĆ: Izgleda da je staromodno i zazorno pokazati pozitivno mišljenje prema svojoj zemlji... Milun Mića Babić, uspešan privrednik, književnik, otac, divan deda… Čovek za primer jednom rečju, neko ko unosi mir i ko nastoji da svet učini bol...

Rosetta world literature pripala italijanskoj pesnikinji Klaudiji Pičino... Pesnikinja dubokih emocija i snažnog intelektualnog angažmana Rosetta world literature, nagrada za poeziju koju dodeljuje Art book yayindžilik iz Istanbula, pr...

REBRO VIŠE - Slika žene u poeziji i prozi Milice Jefitimijević Lilić... Jer ko je DrugiKo si i sam, znaš li? Tri su važna poetska ishodišta poezije Milice Jeftimijević Lilić: hrišćanstvo, refleksija, usmerena...

Pročitano 1325 puta Poslednji put izmenjeno mart 31 2018
jul 29 2018

Mi i taj nepravedni svet - zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari?

Često se u životu pitamo zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari.
septembar 20 2016

Međunarodni susreti pisaca u Beogradu

Uz "Dobrodošlicu Beograda piscima sveta" u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda danas su svečano otvoreni…
avgust 04 2018

Gorana Živanov - Stare metode isceljivanja u novom dobu

Moderno društvo je dugo godina odbacivalo prirodne načine lečenja, oslanjajući se samo na zvaničnu medicinu,…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo3.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Nova sezona gripa i prehlada i stare greške

Kao što znate, u sezoni smo gripa i prehlada. Svake sezone isto pitanje i iste greške.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević