23. October 2020

Roman srpskog pisca о svetoj Anastasiji preveden na azerbejdžanski jezik

Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Kultura je najpouzdaniji most između naroda i država. Rekla bih da je najistančanija ona politika koja je izražena jezikom kulture.

Činjenica je da Srbija i Azerbejdžan kao prijatelji i strateški partneri već godinama sarađuju u mnogim oblastima. Tokom nekoliko poslednjih godina značajno je intenzivirano delovanje obe stranе radi predstavljanja i upoznavanja kulture oba naroda.


Kulturni i umetnički centri i organizacije imaju posebno mesto u uspostavljanju kulturnih odnosa i njihovoг razvijanjа. Sa tim saznanjem, Azerbejdžan je nakon dobijanja nezavisnosti počeo da obraća posebnu pažnju na uspostavljanje i razvoj kulturnih odnosa između naroda i država.


Azerbejdžanski kulturni centar u Beogradu trudi se da upozna čitaoce Srbije i regiona sa istorijom i kulturom Azerbejdžana, kao i sa njegovim najboljim piscima i naučnicima. Za to vreme, kulturni centar je, uz podršku Ambasade Azerbejdžana u Srbiji, uspešno sproveo niz projekata. Pored predstavljanja azerbejdžanske književnosti srpskim čitaocima, Azerbejdžanski kulturni centar uz podršku Ambasade Azerbejdžana paralelno upoznaje i čitaoce u Azerbejdžanu sa piscima i pesnicima Srbije. Kao primer možemo navesti romane Na Drini ćuprija Ive Andrića, Hazarski rečnik Milorada Pavića, potom Antologiju srpske poezije, Na obali Hazarskogmora Jasmine Mihajlović i druge knjige prevedene na azerbejdžanski jezik.


Nastavljajući ovu tradiciju nedavno je na azerbejdžanskom jeziku, uz inicijativu i podršku Ambasade Azerbejdžana, u Srbiji objavljen roman publiciste i novinara, akademika SKANU Dragana Damjanovića Anastasija – čuda srpske svetiteljke, posvećen majci Svetog Save, jednoj od najobrazovanijih žena svoga vremena.


Dragan Damjanović je po obrazovanju profesor književnosti i pedagogije. Autor je trideset jednog romana. Predsednik je Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, najstarije akademije na Balkanu u kojoj su predsedavali Jovan Cvijić i Josif Pančić.


Roman Dragana Damjanovića Anastasija – čuda srpske svetiteljke je knjiga o Svetoj Anastasiji, vizantijskoj princezi Ani, ženi Stefana Nemanje, osnivača prve srpske države i loze Nemanjića, majci Svetog Save i izvanrednih vladara Stefana, prvog srpskog kralja, i Vukana; najobrazovanijoj ženi svog vremena koja je kao monahinja poslednje godine života provela u manastiru Vavedenje presvete Bogorodice kod Kuršumlije, iz kojeg je bdela nad srpskim narodom kroz nadolazeće vekove, pa i ovo naše vreme, i dane koji tek predstoje.


Predgovor za izdanje na azerbejdžanskom jeziku napisao je akademik Kamal Abdula, pisac i rektor Univerziteta za strane jezike u Bakuu. Kamal Abdula u svom predgovoru predstavio je istorijske činjenice o vremenu koje se opisuje u romanu, pripremajući čitaoca na azerbejdžanskom jeziku na bolje shvatanje kulturnog i duhovnog života, a takođe socijalno-političkih realnosti toga doba u Srbiji.
Kamal Abdula podvlači da je D. Damjanović, pišući o velikoj istorijskoj temi na način pristupačan širokom krugu čitalaca, približio istorijske ličnosti običnom čoveku. Opisujući lik Anastasije, on akcenat stavlja na njenu vernost, empatiju i ljubav prema srpskom narodu i državi.


Na azerbejdžanski jezik roman je preveo Nadir Godžabejli, a izdavač i redaktor je publicista, novinar i vrsni prevodilac Alovsat Agalarov. Treba spomenuti da je gospodin Agalarov preveo na azerbejdžanski jezik roman Milorada Pavića Hazarski rečnik.


Multikulturalizam je način života azerbejdžanskog naroda. Vekovima je narod koji živi na toj teritoriji, pretvorivši tolerantnost, trpeljivost i poštovanje drugih religija i kultura u stil života, davao značajan doprinos miru. Danas je multikulturalizam u Azerbejdžanu uzdignut na rang državne politike. Naravno, uzimajući u obzir gore navedeno, sigurna sam da će roman Dragana Damjanovića - Anastasija – čuda srpske svetiteljke izazvati interesovanje kod azerbejdžanskih čitalaca, pomoći razumevanju srpske istorije i otvoriti nove horizonte za dijalog u sferi kulture.


Predsednica Kulturnog centra Azerbejdžana Zarifa  Alizade

Foto: Kurir / E.K., Foto: Promo

Povezane teme

Memorandum o razumevanju da bi se obezbedilo dovoljno krvi... Ministar zdravlja Zlatibor Lončar potpisao je danas sa predstavnicima Saveza udruženja dobrovoljnih davalaca krvi Memorandum o razumevanju, kojim je definisana ...

Seoski turizam na srpskim planinama... Netaknuta priroda, svež planinski vazduh i čuveni specijaliteti srpske kuhinje neki su od elemenata koji čine seoski turizam u Srbiji sve privlačnijim kako za d...

"Sestre" po peru... U vreme ekspanzivnog duhovnog buđenja jednako često nailazimo i na neosvešćenu stranu čoveka što stvara iluziju o tome da smo u eri dominantnog zl...

Planina Goč... Goč je jedna od nižih planina Srbije, nalazi se južno od Zapadne Morave iznad Vrnjačke Banje.   Planina je pristupačna sa svih strana, nalazi se u sklo...

Ski centar Brezovica... Inex ski centar Brezovica, poznati turistički centar na severozapadnoj strani planine Šare, jedinstven je sportsko - rekreativni kompleks na nadmorskoj v...

Pročitano 2298 puta Poslednji put izmenjeno septembar 11 2019
februar 25 2018

Najmanjim otporom protiv anksioznosti i depresije

Anksioznost i depresiju, nemedicinski, ali iskustveno, karakterišem kao bolest misli, i to, najčešće, nevoljnih, ali,…
mart 31 2018

JUNAKINJA SAMOĆE - odlomak iz monodrame Olge Janjić Bikar

Izbjeglička soba (metalni krevet, uz krevet starinska stolica s naslonom, naspram kreveta peć-bubnjara. Malo dalje…
oktobar 16 2016

Šta se, zapravo, dešava kad jedemo meso i kuvano voće i povrće

Jedan od glavnih mitova o ishrani glasi da je meso neophodno za život čoveka, iako…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo4.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Snovi su razgovor sa sopstvenom dušom

Gordana Verica Mićunović rođena je 1957. godine u malom rudarskom naselju Rudnik na Kosovu, u porodici Spasić. Zbog ratnih dešavanja 1999. godine, svoje rodno mesto sada posećuje samo u snovima.…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević