Trinaesti festival dokumentarnog filma „Beldoks“ i ove godine prirediće dve značajne retrospektive autora čije je stvaralaštvo ostavilo dubok i važan trag u svetskoj dokumentaristici.

Na festivalu, koji će biti održan od 3. do 10. septembra, biće predstavljen izbor iz stvaralaštva francuske autorke Kler Simon i kompletan dokumentarni opus slovenačkog autora Maka Sajka.
Publika će, zahvaljujući podršci Francuskog instituta i Ambasade Slovenije, biti u prilici i da upozna ove autore u okviru festivalskog programa.

Kler Simon (1955) je francuska rediteljka, scenaristkinja, glumica, snimateljka i montažerka. Danas profesorka čuvene akademije „La Femis“, prvo je režirala kratke filmove.
Nakon što je otkrila direct cinema u "Les Ateliers Varan", snimila je nekoliko značajnih dokumentarnih filmova koji su nagrađivani širom sveta, među kojima i Veliki odmor (1998), koji će biti prikazan i u Beogradu.
Premda je stvarala i igrane filmove koji su premijerno prikazivani na Kanskom festivalu, ova retrospektiva biće posvećena njenom dokumentarnom stvaralaštvu. Kao atipičan talenat u francuskoj kinematografiji, Kler Simon već duže od dve decenije uspešno uspeva da uhvati suštinu stvarnosti.

U okviru retrospektive na „Beldoksu“ biće prikazana njena dela iz osamdesedih (Ne ja... ili Patricijin novac, Moj dragi Simon i Dan odmora), kao i iz ove decenije (Šuma od koje su satkani snovi), a kuriozitet i prava poslastica za publiku festivala biće projekcija svih epizoda obe sezone njene dokumentarne serije Selo u ukupnom trajanju od čak 520 minuta.

U tom serijalu, ona slika Lusas u južnoj Francuskoj, selo sa samo jednim putem, u kojem poljoprivrednici i vinogradari žive svoju slatku utopiju do trenutka prihvatanja visokotehnološkog alata u svom okruženju...  
Mako Sajko (1927) bio je jedan od majstora dokumentarnog filma bivše Jugoslavije, hrabar autor koji je gotovo svakim svojim filmom dovodio u pitanje status kvo i postavljao pitanja koja u tadašnjem komunističkom društvu nisu smela da budu postavljana. Zbog toga je platio visoku cenu, ali je u svom delu ostao beskompromisan.

Sajko je 1959. godine završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, a usavršavanje je nastavio u Parizu i Minhenu. Kao pomoćnik reditelja radio je kod Františeka Čapa, Franca Štiglica, Janeta Kavčiča i Franca Kosmača, a zbog izbora društvenih tema u svojim dokumentarnim filmovima, svrstavan je u grupu zabranjivanih reditelja.
Svoj kritički pristup platio je prekidom karijere. Njegov kratkometražni dokumentarac Samoubice, oprez! (1967) bacio je crnu mrlju na tadašnju Titovu Jugoslaviju, zbog čega je on dobio lošu „ocenu“ i nije postavljen za direktora „Viba filma“. Posle toga, cenzurisani su mu mnogi filmovi, među kojima i Narodna nošnja (1975) zbog čega je napustio kinematografiju.

U okviru retrospektive, u Beogradu će prvi put na jednom mestu biti prikazano svih 15 njegovih dokumentarnih filmova, od kojih su svi nastali u periodu od 1961. do 1975. godine. Uz samu retrospektivu, biće prikazan i film o Maku Sajku, Mako Siniše Gačića, a biće priređen i masterklas ovog velikog autora.

Izvor: Rts, Beldocs

Tweet

Tagovi beldoks dokumentarni film umetnost

Povezane teme

Rusija Marinković: U književnosti je zavladala monotonija... Rusija Marinković rođena je 6. juna 1938. godine u Zebincu, opština Vladičin Han, od oca Cvetka i majke Rusande Milosavljević. Osnovno obrazovanje stekla...

INFERNO... Nakon što se probudi u bolničkom krevetu u Firenci bez sećanja u vezi ičega što se dogodilo u poslednjih nekoliko dana, Robert Langdon se odjednom...

Ako jednog dana pesma umre, više neće biti ljudi već samo robota... Jolanda Roberta Positano je ličnost posebnog kova, intelektualno radoznala, komunikativna, a nadasve humana i darovita. Po obrazovanju advokat a po vokaciji ...

Istinski trenuci bivanja - Sofija Veljković Nikolić (Lice kože)... "Posmatraj svetlost i razmatraj njenu lepotu. Trepni očima i gledaj je. Ono što vidiš, nije bilo na početku, a ono što je bilo - nije vi&sc...

Branka M. Kasalović – od polemosa do Erosa... Branka M. Kasalović se ne uklapa ni u jedan stereotip. Ona je svoja, ide za onim što u njoj budi emocije  i kroz napisano potvrđuje da nema umetnost...