Da li „zabrinutost“ znači „voleti“!?
Za mnoge ljude, briga je jedan od pokazatelja da mi vodimo računa o nekome.
Ako volite nekoga, onda treba i da budete zabrinuti za njega. Ako ste zabrinuti oko nekog problema, vi tada brinete.
Tako „voleti“ postaje povezano sa „biti zabrinut za nekoga“. To je jako problematična činjenica. Ako ste zabrinuti, vi osećate strah! Strah je negativna emocija, koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa „voleti“ koje predstavlja čist i neiscrpan izvor pozitivnih vibracija. Strah je kao virus koji napada „voleti“ i pokušava da ga spreči ili makar da smanji izliv pozitivnih emocija i ljubavi. To nas dovodi do jednog velikog paradoksa, jer onda kada smo zabrinuti za nekoga mi mu ustvari ne činimo dobro!
Zašto je to tako?
Osoba za koju ste zabrinuti biva uvučena u vašu energiju koja je satkana od anksioznosti. Osećaj anksioznosti je jedan od najneprijatnijih osećaja koje ljudska vrsta može da oseti. Bez obzira koliko volite neku osobu, onda kada ste zabrinuti za nju, uvlačite je u kolotečinu svojih negativnih misli i osećanja. Zapitajte se da li zaista želite da uradite to osobi koju toliko volite?!
Svaki put kada ste zabrinuti za neku osobu, ta osoba postaje vaš emocionalni teret. Niko ne može priznati da mu je jako lep osećaj i da uživa u osećaju zabrinutosti. Iz tog emocionalnog opterećenja nastaje zamor i iscrpljenost. To povlači da je svaka osoba koju volite ujedno i vaš veliki napor i teret i nešto što vam oduzima energiju. Zapitajte se i da li ta osoba želi tako nešto da vam čini u životu?!
Ovo predstavlja jedan od temelja poremećenih odnosa između roditelja i njihove dece. Ako je roditelj konstantno zabrinut za svoje dete, to znači da je samo postojanje deteta izvor straha i anksioznosti. Svesno ili nesvesno dete postaje „etiketirano“ kao izvor zabrinutosti i straha. Ovaj osećaj stvara nezadovoljstvo kod roditelja, što se automatski prenosi na dete. Tako možemo videti da zabrinutost nikako ne može biti povezano sa emocijom ljubavi, već isključivo sa emocijom nezadovoljstva.
Zabrinutost ne pomaže nikome. Ako neko koga volite prolazi kroz neku vrstu krize, vaša zabrinutost i anksioznost oko toga, učiniće vas samo manje sposobnim da toj osobi pomognete. Kada ste zabrinuti za tu osobu, vi se ustvari distancirate od nje jer je prirodna reakcija organizma težnja ka suzbijanju svog bola. Fokus umesto da bude na onome koga volite, u tom slučaju prelazi na vas.
Ako zabrinutost pokušamo da projektujemo na neko globalno pitanje, dobićemo sličnu sliku. Da li je bolje sedeti i biti zabrinut oko globalnog zagrevanja ili uraditi nešto konkretno i podstaći na akciju da se taj problem reši?!
Na energetskom nivou, osećaj straha povlači negativne emocije koje su odgovrne za privlačenja negativne energije u okruženju.
Kada sledeći put budete bili zabrinuti za nekoga koga volite, zastanite makar na 10 sekundi i pomislite da li je taj osećaj koji trenutno osećate zaista onaj pravi i iskonski osećaj ljubavi?! Samo obratite pažnju, nemojte osuđivati sebe! Kao i kod svakog problema, svest o njemu predstavlja već pola napora da se taj problem reši.
dr Marko Jovašević
Za više informacija o ovom tekstu i za savete možete se obratiti direktno putem mail-a: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
briga Povezane teme
Najnovije od Balkan IN
- Natalija Parezanović: "Snovi su naš paralelni život"
- Dr Dejan V. Pavlović nastavlja borbu sa karcinomom grlića materice u Istočnoj Srbiji
- Ljubav je jedino znanje koje važi u svim situacijama i svim vremenima
- Dr Dejan V. Pavlović nastavlja izvođenje laparoskopskih operacija u Novom Pazaru
- Elvira Kujović: U slikarstvu nema kraja mogućnostima
