22. August 2018

VREDNOSTI U SVETU „REALNOSTI“ Divna Vuksanović

VREDNOSTI U SVETU „REALNOSTI“

Rasprave o kiču i šundu, u teorijskom kontekstu sagledavanja, bile su vrlo aktuelne tokom druge polovine XX veka, što je koincidiralo sa osnovnim vrednostima za koje su se borili studenti, zajedno sa svojim profesorima, tokom maja meseca 1968. godine.

U to vreme, gotovo da nije bilo teoretičara kulture ili medija, odnosno estetičara, koji se ovim pitanjem nije problemski bavio: od Teodora Adorna, preko Abrahama Mola, pa sve do, nešto docnije, Đila Dorflesa ili Umberta Eka, na primer. Kič kao ideološko, ekonomsko i, pre svega, političko pitanje od značaja za celokupno društvo, a posebno za svet kulture, bio je nezaobilazna tema onih mislilaca koji su verovali u paradigmatske društveno-ekonomske, pa samim tim i vrednosne promene, tj. u revoluciju.

U današnje vreme, međutim, ovakve rasprave su prava retkost, čak i u tzv. intelektualnim krugovima umetnika i mislilaca kritičke orijentacije, jer je, prema opštem uverenju, došlo do nekakvog „poremećaja“ tzv. sistema vrednosti, te se raprave ovog tipa većini čine neuverljivim i posve zasterelim. O čemu je, zapravo, reč i zbog čega je danas učestala pojava apstinencije od suđenja u stvarima kulture i umetnosti, odnosno estetskog ukusa. Da li su merila ukusa poremećena, nestala, ili je estetičko vrednovanje, odnosno prosuđivanje, postalo irelevantno za današnji svet. Nije li normativna estetika, primera radi, ustuknula pred gvozdenim zakonitostima finansijskoj kapitalizma, što je rezultiralo time da gotovo čitava scena kritike (književne, likovne, muzičke, pozorišne, itd.) preraste u zamaskirani PR. Na drugoj strani, loš ukus u našem vremenu kao da „divlja“, pošto se građani, a pre svega političari, bave važnijim temama – mapiranjem resursa, i uopšte, pokušajima eksploatisanja svega postojećeg.

Dakle, šta se dešava sa ukusom u današnjem dobu i zašto se posle sloma protesta iz ‘68. ova pitanja, kako se čini, sistemski zaobilaze ili arhiviraju. Jednostavno rečeno – on je „demokratizovan“ (Lik Feri), i to, pre svega, zahvaljujući delovanju mas medija, i uglavnom je prepušten, kao i sve drugo, tržišnoj valorizaciji. Lepo je i danas „ono što se dopada“ (Kant), ali sud ukusa ne seže dalje od postavke onoga što je još Adorno nazvao „kulinarskom razlikom“. Drugim rečima, o ukusima se, eventualno, raspravlja u okvirima modnih blogova, na privatnim zabavama, povodom pojedinih manifestacija kao što su „Noć muzeja“ ili „Oktobarski salon“, „Guča“ ili „Egzit“, pri čemu dublja argumentacija o merilima ukusa, na kojima se zasniva bilo kakvo, pa i konkretno vrednovanje nekog dela, aktivnosti ili estetskog fenomena, najčešće izostaje.

Artikulisano u svetlu postmodernih mnenja, danas „sve prolazi“; a kako je moda, po definiciji, promenljiva kategorija, to i načela ukusa podležu sveopštoj relativizaciji. Ovo, ujedno, znači da – ako je sve podjednako vredno i ima kupca na tržštu, jedini i poslednji „standard“ vrednosti nekog dela/proizvoda ili aktivnosti jeste (isključivo) robnog karaktera. I ništa ni više ni manje od toga. Jer, sve (pre)ostale vrednosti su arbitrarne. Rečju, robni fetišizam supstituiše individualni sud ukusa, mada svako ima „demokratsko“ pravo da vrednuje i troši ono što mu se sviđa. Fetiš (štikla, bič, crveni ruž, mala crna haljina, šampanjac, automobil, luksuzna vila,...) postaje (vladajuće) merilo ukusa. Pojednostavljeno rečeno, tržišna magija potiskuje obrazovani ukus na marginu društvenosti, svodeći ga na vlastiti izdanak, jedan među ostalim tržišnim proizvodima. Naime, kultivisani ukus danas ima jednako pravo glasa kao i onaj banauski – bitna je potražnja, a ne kvalitet. Na taj način, snage se odmeravaju isključivo unutar tržišnog ringa, gde obrazovani, kultivisani ukus dobija priliku da pobedi na tržnici vrednosti samo ukoliko je podržan od strane većine konzumenata ili glasača. Kvantitet prevladava, a ukus i sam postaje robnog karaktera, kao i svaki drugi komoditet, o čemu svedoče mnogobrojni modni kritičari, ministri kulture ili konferencijski statisti na simpozijumima o kulturi i umetnosti, te njihovim, najčešće nekritički izvedenim, vrednosnim stavovima, iznesenim u vidu pseudoteoretizacija.

Uglavnom, pitanje ukusa danas bezmalo postaje retorsko, ali i tematika dokonih, dok u praksi cveta vulgarni ekonomizam, i ustezanje „nadgradnje“ da se bavi trivijalijama (masovnog) ukusa, umesto da rešava goruća ekonomsko-politička pitanja. A upravo je stvar u tome da je problem ukusa i njegovih merila jedno takvo „goruće pitanje“. Zapravo, ekonomski determinisani ukus samo podupire postojeću političku ekonomiju, a ukoliko kritika ukusa sistemski izostaje, to istovremeno znači novi poraz dijalektike Prosvetiteljstva i njeno konačno obitavanje na đubrištu istorije. Otuda obrazovani ukus treba da izbori svoje mesto u javnom prostoru kao sferi kulture, i postane merodavni dikurs vrednovanja. Jer, bez pružanja otpora kiču i šundu, rasprava o merilima ukusa i kritici vulgarno-tržišnih vrednosti u našem dobu, nema ni ukusa kao takvog.

Divna M. Vuksanović

Povezane teme

Čovek je kruna postojanja... Brankica Damjanović je dugogodišnji spiker, voditelj, novinar, urednik informativnog programa. Poslednjih nekoliko godina posvećena je izucavanju duhovno...

Mirjana Kiš: Trebalo bi da caruju lepe reči... U beskraju stvari koje zaboravljamo, što zbog prirodne selekcije, što zbog toga jer dolaze nove, ima ljudi, a obično su to umetnici, koji jednosta...

Pod formom demokratije, izjednačene su prave i nikakve vrednosti... Dragan Lakićević je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, tumač i priređivač književnosti. Prevođen je na ruski, grčki, engleski, nemački, švedski, hola...

Nemanjići, oprostite nama nedostojnima... Iskreno sam se nadao, da će serija o slavnim Nemanjićima, našoj deci približiti istoriju ove slavne "loze", ali je razočarenje bilo moj jedini i gorki os...

Srpski glumac među trista ličnosti koje su obeležile nemačku kulturu i istoriju... Srpsko – nemački Vinetu u tumačenju Gojka Mitića, punio je bioskopske dvorane širom sveta,  doneo mu  je izuzetnu slavu, kao i svrstavanj...

avgust 10 2016

Napad panike

Napad panike je jedan od najsnažnijih doživljaja koje čovek može da podnese.
septembar 21 2016

Novu sezonu Ateljea 212 otvara Bergmanova "Jesenja sonata"

Premijerom predstave "Jesenja sonata", po tekstu Ingmara Bergmana, a u režiji Jagoša Markovića, u četvrtak…
april 08 2017

Pobedite prolećne alergije

Prvi prolećni dani, pored sunca i lepog vremena, donose i alergije, koje umeju potpuno da…
oktobar 29 2016
Mentalna detoksikacija

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo4.jpg

Kusturica: "Na mliječnom putu" je moj politički testament

Režiser Emir Kusturica izjavio je danas u Veneciji, gde se održava 73. Međunarodni filmski festival na kom je premijerno prikazan njegov film "Na mliječnom putu", da je ta priča o…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević