23. March 2019

VREDNOSTI U SVETU „REALNOSTI“ Divna Vuksanović

VREDNOSTI U SVETU „REALNOSTI“

Rasprave o kiču i šundu, u teorijskom kontekstu sagledavanja, bile su vrlo aktuelne tokom druge polovine XX veka, što je koincidiralo sa osnovnim vrednostima za koje su se borili studenti, zajedno sa svojim profesorima, tokom maja meseca 1968. godine.

U to vreme, gotovo da nije bilo teoretičara kulture ili medija, odnosno estetičara, koji se ovim pitanjem nije problemski bavio: od Teodora Adorna, preko Abrahama Mola, pa sve do, nešto docnije, Đila Dorflesa ili Umberta Eka, na primer. Kič kao ideološko, ekonomsko i, pre svega, političko pitanje od značaja za celokupno društvo, a posebno za svet kulture, bio je nezaobilazna tema onih mislilaca koji su verovali u paradigmatske društveno-ekonomske, pa samim tim i vrednosne promene, tj. u revoluciju.

U današnje vreme, međutim, ovakve rasprave su prava retkost, čak i u tzv. intelektualnim krugovima umetnika i mislilaca kritičke orijentacije, jer je, prema opštem uverenju, došlo do nekakvog „poremećaja“ tzv. sistema vrednosti, te se raprave ovog tipa većini čine neuverljivim i posve zasterelim. O čemu je, zapravo, reč i zbog čega je danas učestala pojava apstinencije od suđenja u stvarima kulture i umetnosti, odnosno estetskog ukusa. Da li su merila ukusa poremećena, nestala, ili je estetičko vrednovanje, odnosno prosuđivanje, postalo irelevantno za današnji svet. Nije li normativna estetika, primera radi, ustuknula pred gvozdenim zakonitostima finansijskoj kapitalizma, što je rezultiralo time da gotovo čitava scena kritike (književne, likovne, muzičke, pozorišne, itd.) preraste u zamaskirani PR. Na drugoj strani, loš ukus u našem vremenu kao da „divlja“, pošto se građani, a pre svega političari, bave važnijim temama – mapiranjem resursa, i uopšte, pokušajima eksploatisanja svega postojećeg.

Dakle, šta se dešava sa ukusom u današnjem dobu i zašto se posle sloma protesta iz ‘68. ova pitanja, kako se čini, sistemski zaobilaze ili arhiviraju. Jednostavno rečeno – on je „demokratizovan“ (Lik Feri), i to, pre svega, zahvaljujući delovanju mas medija, i uglavnom je prepušten, kao i sve drugo, tržišnoj valorizaciji. Lepo je i danas „ono što se dopada“ (Kant), ali sud ukusa ne seže dalje od postavke onoga što je još Adorno nazvao „kulinarskom razlikom“. Drugim rečima, o ukusima se, eventualno, raspravlja u okvirima modnih blogova, na privatnim zabavama, povodom pojedinih manifestacija kao što su „Noć muzeja“ ili „Oktobarski salon“, „Guča“ ili „Egzit“, pri čemu dublja argumentacija o merilima ukusa, na kojima se zasniva bilo kakvo, pa i konkretno vrednovanje nekog dela, aktivnosti ili estetskog fenomena, najčešće izostaje.

Artikulisano u svetlu postmodernih mnenja, danas „sve prolazi“; a kako je moda, po definiciji, promenljiva kategorija, to i načela ukusa podležu sveopštoj relativizaciji. Ovo, ujedno, znači da – ako je sve podjednako vredno i ima kupca na tržštu, jedini i poslednji „standard“ vrednosti nekog dela/proizvoda ili aktivnosti jeste (isključivo) robnog karaktera. I ništa ni više ni manje od toga. Jer, sve (pre)ostale vrednosti su arbitrarne. Rečju, robni fetišizam supstituiše individualni sud ukusa, mada svako ima „demokratsko“ pravo da vrednuje i troši ono što mu se sviđa. Fetiš (štikla, bič, crveni ruž, mala crna haljina, šampanjac, automobil, luksuzna vila,...) postaje (vladajuće) merilo ukusa. Pojednostavljeno rečeno, tržišna magija potiskuje obrazovani ukus na marginu društvenosti, svodeći ga na vlastiti izdanak, jedan među ostalim tržišnim proizvodima. Naime, kultivisani ukus danas ima jednako pravo glasa kao i onaj banauski – bitna je potražnja, a ne kvalitet. Na taj način, snage se odmeravaju isključivo unutar tržišnog ringa, gde obrazovani, kultivisani ukus dobija priliku da pobedi na tržnici vrednosti samo ukoliko je podržan od strane većine konzumenata ili glasača. Kvantitet prevladava, a ukus i sam postaje robnog karaktera, kao i svaki drugi komoditet, o čemu svedoče mnogobrojni modni kritičari, ministri kulture ili konferencijski statisti na simpozijumima o kulturi i umetnosti, te njihovim, najčešće nekritički izvedenim, vrednosnim stavovima, iznesenim u vidu pseudoteoretizacija.

Uglavnom, pitanje ukusa danas bezmalo postaje retorsko, ali i tematika dokonih, dok u praksi cveta vulgarni ekonomizam, i ustezanje „nadgradnje“ da se bavi trivijalijama (masovnog) ukusa, umesto da rešava goruća ekonomsko-politička pitanja. A upravo je stvar u tome da je problem ukusa i njegovih merila jedno takvo „goruće pitanje“. Zapravo, ekonomski determinisani ukus samo podupire postojeću političku ekonomiju, a ukoliko kritika ukusa sistemski izostaje, to istovremeno znači novi poraz dijalektike Prosvetiteljstva i njeno konačno obitavanje na đubrištu istorije. Otuda obrazovani ukus treba da izbori svoje mesto u javnom prostoru kao sferi kulture, i postane merodavni dikurs vrednovanja. Jer, bez pružanja otpora kiču i šundu, rasprava o merilima ukusa i kritici vulgarno-tržišnih vrednosti u našem dobu, nema ni ukusa kao takvog.

Divna M. Vuksanović

Povezane teme

Balkan In... Bаlkаn IN je kulturno – informativni portаl koji se bаvi  prostorom objedinjenim zаjedničkim nаzivom Bаlkаn  i аktuelnim zbivаnjimа vezаnim zа n...

Slavko Simić: I ja verujem da je Elvis Prisli živ... Kad neko ko je bio planetarno popularan, obožavan i nazivan kraljem umre, kao Elvis Prisli, teško je u to poverovati, jer čovek se jako vezuje za idole. ...

Diskriminaciji danas pribegavaju programeri kontrolisanog haosa i njihovi izvršioci... Emigracija kao sudbina puna (književnih ) ostvarenja   Petar Milatović, rođen je 2. novembra 1949. godine u Veleti, kod Slapa na Zeti, u Crnoj Gori. &S...

Ništa nije propalo, kad propalo sve je... U vreme kada se polemiše da li ima slobode izražavanja u medijima, koliko, uopšte, razmišljamo o moći medija dok smo okruženi svakodnevnim ...

Neumorni kulturni aktivista... Miodrag Mića Jakšić je jedan od najprodornijih srpskih umetnika, koji zajedno sa svojim roditeljima i bratom organizuje umetničke kolonije u svojoj kući ...

decembar 22 2016

Živeti svoju svrhu

Postoji urbana legenda koja kaže da negde tamo postoji zemlja u kojoj svi žive svoju…
septembar 18 2016

“Dnevnik Mašinovođe” - srpski kandidat za Oskara

Srpski kandidat za Oskara, “Dnevnik Mašinovođe” u režiji Miloša Radovića, zatvorio je sinoć u leskovačkom…
januar 03 2017

Svetla budućnost za lečenja kancera

Naučnici Univerziteta Mekgil u Montraelu razvili su metodu lečenja karcinoma uz pomoć nanorobota. Nanoroboti mogu…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo1.jpg

Etar je Teslina prava domovina

Odlučivši da otpočne gradnju emisione stanice na long Ajlendu, Tesla se obratio za pomoć čuvenom industrijalcu Morganu koji je bio član mnogih mističnih društava i čovek posebnih svojstava, takoreći genije…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević