18. November 2017

Mitovi o ishrani

Danas imamo mitove u ishrani da je meso neophodno za život čoveka iako trećina čovečanstva hiljadama godina ne jede meso i zdraviji su od onih koji ga jedu.

Takođe, mit o kalcijumu koji nas savetuje da pijemo mleko da bismo imali jake kosti, iako znamo da krava ima veoma snažne kosti i rogove, ima kalcijuma u mleku u izobilju a ne pije mleko.
Još se hranimo onako kako nalažu pogrešne piramide ishrane po školama i bolnicama iako već dugo postoje dokazi o štetnosti takve visokoproteinske hrane. O čemu se tu radi? Zbog čega u vremenu najrazvijenije medicine imamo najviše bolesnih ljudi?


Čovek nije mesojed i to dokazuju mnogobrojne studije. Ukoliko uporedimo digestivni trakt čoveka i životinja mesojeda i biljojeda, videćemo da čovek spada u grupu biljojeda po svim karakteristikama. Lav je brz i može uhvatiti antilopu u trku, ima kandže kojima hvata plen i kida meso oštrim zubima. Čovek, kao i biljojedi ne mogu uhvatiti životinju u trku, nemaju kandže i imaju ravne kutnjake. Probajte da skočite na kravu, odgrizete parče mesa i biće vam jasno da nismo opremljeni za ubijanje. Mesojedi imaju kiselinu u ustima gde započinje varenje mesa, 20 puta jaču kiselinu u stomaku i veoma kratka creva kroz koja prođe za nekoliko sati digestirano.


Ljudi i životinje biljojedi, sa druge strane, nemaju kiselinu u ustima, imaju veoma slabu kiselinu u stomaku koja ne može variti meso, tako da dolazi do raspadanja a ne varenja. Takođe, imaju veoma duga creva tako da meso ostaje u stomaku 72 sata, što je 3 dana. Ostavite parče mesa tri dana na sobnoj temperature i videćete šta se dešava u stomaku. Produkti raspadanja tog mesa će se resorbovati u telo i mogu izazvati rak i mnoge druge bolesti.
Meso koje se nalazi po prodavnicama je odavno u procesu raspadanja ali se veštačka boja održava ugljen-monoksidom kojim se prska. U mesu se takođe nalaze hormoni koji se životinjama na farmama daju da bi brže rasle i donele više novca. Ti hormoni mogu izazvati rak prostate i dojke ali i rani pubertet kod dece tako da danas imamo decu koja već u 5-6 godina dobijaju prve karakteristike puberteta. Znamo da je 60 odsto smrtnosti u Srbiji uzrokovano kardiovaskularnim bolestima koje su pre svega posledica pogrešne ishrane životinjskim produktima.


Retko će vam to neko jasno i jednostavno objasniti ali radi se o sledećem – masnoće iz mesa i mleka zapušavaju krvne sudove i ako se taj krvni sud nalazi u srcu, doći će do infarkta, ako se nalazi u mozgu, doći će do moždanog udara. Jednostavno i ubojito. Šta je onda naš lek, šta treba jesti, pitate se? Lek je vrlo jednostavan i delotvoran. Ono što hranu čini hranom je sunčeva energija uskladištena u njoj. Sunce je primarni izvor energije na zemlji. Sunčeva energija se transformiše fotosintezom u biljkama i tako dobijamo sekundarni izvor energije. Kada jedemo meso, mi, takođe, uzimamo sunčevu energiju ali trećerazrednu, transformisanu kroz biljke i životinje, što ukazuje na to da je meso siromašan izvor energije, dok su sunce i biljke čisti i bogatiji izvori energije.


Nekada su ljudi živeli u skladu sa suncem. Ustajali su sa suncem i vraćali se u svoje kuće tek kada bi Sunce zašlo. Danas se ljudi plaše i kriju od Sunca, mažu štetne kreme na kožu koje izazivaju rak i blokiraju da zdravi sunčevi zraci dođu do kože, nose naočare za sunce i spavaju kada je bogomdano sunce visoko na nebu. Da bi se napajali suncem, treba mu prvo dozvoliti da uđe u naše oči da aktivira žlezde hipofizu i epifizu koje se nalaze iza očiju i aktiviraju se svetlošću. Trebalo bi se izlagati što više suncu u jutarnjim i večernjim satima i ne nositi naočare za sunce.


Posle Sunca, sledeći čist izvor energije su žive, nekuvane biljke, jer se kuvanjem hrana ubija i životna snaga nestaje. Ako posadimo pečenu jabuku, iz nje ništa neće izrasti jer u njoj nema života, ali ako posadimo sirovu jabuku, iz nje će izrasti prelepo drvo koje će roditi hiljade drugih plodova. Tako i kod nas ljudi, mi našu životnu snagu pospešujemo samo hranom koja ima životnu snagu. Nešto što je mrtvo će nam samo oduzeti životnu snagu i naše telo će početi da stari i umire. Umorni smo i pospani kada jedemo kuvanu – mrtvu hranu. Nasuprot tome, kada jedemo živu – sirovu biljnu hranu, osećamo se osveženi i odmorni. Samo život može dati život!


Loša ishrana, nedostatak sunca i sveže vode je jedan od glavnih uzroka mnogih bolesti. Pravilna ishrana, detoksikacija i sunce mogu lečiti hronične bolesti čak i terminalne poput raka.

 

dr Sladjane Velkov

Foto: Nojo, Raw vegan living blog, Nutrition and Cardiovascular Disease

Povezane teme

Zdrave maske za kosu od kefira... Maske na bazi kefira doprinose sjaju i volumenu kose. Osim toga, one su odlično sredstvo za jačanje, lečenje i rast kose, i možete ih koristiti u kućnim uslovim...

Plivanje je najbolja rekreacija za trudnice... Plivanje u trudnoći je najbolji izbor rekreacije u kojem se trudnica dobro razgibava i opušta uz najmanje opterećenje kostiju i zglobova jer voda značajn...

Komforno operativno lečenje je moguće... Komforno operativno lečenje se sprovodi endoskopskom metodom i značajno olakšava oporavak pacijenta u odnosu na otvorene operacije. Na ovu temu za Balkan...

"Batut" treba da pomogne stvaranju bolje populacione politike... Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas, na obeležavanju tradicionalnih "Batutovih dana", da taj institut, kao centralna preventivna zdravstvena inst...

Poboljšajte kvalitet života... Sve više istraživanja ukazuje da je velika verovatnoća da se najteže bolesti današnjice – srčana oboljenja i rak – mogu izbeći promeno...

Postavljeni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Balkan In.

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

Korisni saveti - Uradi sam

DR MARKO JOVAŠEVIĆ Zdravlje kao način života

Foto

Janko Tipsarević