1. October 2020

Azerbejdžan se priseća masovnih civilnih žrtava u gradu Hodžali

Zbog stradanja nevinih stanovnika grada Hodžali, u noći između 25. i 26. februara 1992. godine, Azerbejdžan je proglasio 26. februar datumom od velike državne važnosti, te ga obeležava i ove godine.


Narod Azerbejdžana je mnogo propatio, kako u dalekoj, tako i u nedavnoj prošlosti u borbi za sticanje i očuvanje nezavisnosti svoje države. Razlozi su dobro poznati – Azerbejdžan je jedna od najbogatijih zemalja na južnom Kavkazu i od strateškog je značaja u ovom regionu.


Azerbejdžan je tokom svoje istorije bio pod vlašću velikih imperija, koje su se smenjivale, a u XIX veku, teritorija današnjeg Azerbejdžana bila je u sklopu Ruskog carstva. Težnja azerbejdžanskog naroda ka nezavisnosti ostvarena je 1918. godine, kada je osnovana Demokratska Republika Azerbejdžan, tako postavši prva demokratska i sekularna država u islamskom svetu. To nije odgovaralo mnogim zemljama u regionu i šire, tako da je nezavisnost Azerbejdžana  trajala manje od dve godine.


Već  1920. godine odlukama uticajnih ljudi koji su se vodili sopstvenim interesima i ciljevima umesto slobodnom voljom azerbejdžanskog naroda, Azerbejdžan je bio uključen u novu svetsku velesilu, ovog puta kao deo SSSR-a. Nakon 71 godine u SSSR-u, Azerbejdžan je 1991. godine ponovo stekao svoju nezavisnost, ali se ubrzo suočio sa pretnjom po teritorijalni integritet. U pokrajini Nagorno-Karabah izbio je rat, a jermenska većina je jednostrano proglasila otcepljenje od Azerbejdžana, koje nije priznato na međunarodnom nivou.

Međutim, ono najtragičnije u sukobu u Nagorno-Karabahu, koji je deo teritorije Azerbejdžana, i uopšte, u međunarodnim okvirima, istoriji ratova i vojnih akcija, jeste masovni  genocid koji su počinile oružane snage Jermenije, usmeren, uglavnom, protiv dece, žena i starijih osoba. Ovaj pogrom se dogodio 25. i 26. februara 1992. godine u azerbejdžanskom gradu Hodžali, koji se nalazi u regionu Nagorno-Karabah. Zbog toga narod Azerbejdžana obeležava 26. februar kao Dan genocida i nacionalne žalosti, jer je to jedan od najsurovijih zločina počinjenih nad azerbejdžanskim narodom.
Izvršenjem genocida u Hodžaliju, jermenske oružane snage želele su da uteraju strah u kosti azerbejdžanskom stanovništvu  Nagorno-Karabaha, u cilju ubrzanja etničkog čišćenja Azerbejdžanaca u regionu i  započinjanja osvajačkog rata i potpune invazije na Azerbejdžan. Nije slučajnost što je nakon strahota u Hodžaliju okupacija azerbejdžanske teritorije poprimila veće razmere – od maja 1992. do oktobra 1993. godine, osam regiona je okupirano, od kojih se sedam nalazi van Nagorno-Karabaha. Kao rezultat svega toga, 20% teritorije Azerbejdžana i dan-danas se nalazi pod okupacijom Jermenije.


Pre početka sukoba u Nagorno-Karabahu, trećinu stanovništva pokrajine (oko 160 000 ljudi) činili su Azerbejdžanci. Hodžali je bio drugo najveće (posle Šušija) azerbejdžansko gradsko naselje u Nagorno-Karabahu. U jesen 1991. godine, u gradu je bilo 7 hiljada ljudi. Jermenski separatisti su 2. septembra 1991. proglasili stvaranje takozvane ,,Republike Nagorno-Karabah”, nakon čega su usledili još žešći napadi jermenskih snaga na azerbejdžanska naselja u regionu.
Stravičnost zločina ogleda se i u činjenici da je među masovnim žrtvama bilo 613 ljudi, među kojima je bilo 63 dece, 106 žena, 70 starijih osoba.
8 porodica je potpuno istrebljeno, 1275 ljudi postal su taoci, dok je 150 ljudi nestalo bez traga, njihova sudbina je još uvek nepoznata. Tela ubijene dece, starih i žena su unakažena, a tek dva dana nakon tragedije je bilo moguće probiti se do mesta zločina. Ovaj genocide počinjen je, ne samo protiv nevinih stanovnika grada Hodžali, već i protiv čovečnosti, civilizacije i međunarodne zajednice uopšte. Osim toga, imao je za cilj da demonstrira snagu pojedinih zemalja koje podržavaju Jermeniju u sukobu u Nagorno-Karabahu protiv Azerbejdžana, koji je neposredno pre toga povratio svoju nezavisnost.

 

 

Foto: Trend News Agency

Povezane teme

Dete treba naučiti da je tuga prirodan i poželjan osećaj... Na Safari duha radionicama prolazimo uvijek i temu *Izražavanje osjećaja*. Tada roditelji i djeca govore jedni drugima - Kada su sretni, kada su tužni, a kada s...

Anđeli i alhemija boja stvaraju moje slike... „Ja sam umetnik, ja želim da o sebi dam što jasniju sliku“, izgovara na početku razgovora naša sagovornica Danijela Odabašić. ...

Napitak za dan pune energije... Prirodni energetski napitak, zeleni smuti,  treba konzumirati svakog jutra na prazan želudac. Prepun je antioksidanasa što pomaže u borbi sa razn...

Konkretnija pomoć države obolelima od Alchajmera... Svetski dan Alchajmerove bolesti, od koje u Srbi boluje oko 200.000 ljudi, obeležen je danas u Beogradu, uz poruku da će pomoć države obolelim osobama i njihovi...

Današnji svet je samo nastavak ranijih svetova... Miloje Popović Kavaja, čovek bogatog iskustva stečenog kako kod nas, tako i u svetu, književnik, publicista i diplomata, i danas je vrlo aktivan stvaralac na mn...

maj 24 2018

Nikada neću naći posao!

U procesu sam dopisivanja sa klijentom koji i pored značajnog poslovnog iskustva ne uspeva da…
mart 29 2018

Poezija sećanja i žudnje za nedoživljenim

Poezija je odraz čovekovog suštastva i suštastva života uopšte.
avgust 04 2018

Gorana Živanov - Stare metode isceljivanja u novom dobu

Moderno društvo je dugo godina odbacivalo prirodne načine lečenja, oslanjajući se samo na zvaničnu medicinu,…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg

Nаsilnа vаrijаntа utopije

Dа li je terorizаm došаo ili se vrаtio nа Bаlkаn? Tа nedoumicа je prevаshodno koncepcijskа, jer je ovde nаsilje uglаvnom osobeno, i u svаkom pogledu priliči i počiniocimа i žrtvаmа.…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević