Jezik je konglomerat čudnih sadržaja koji su se stapali i mešali kroz eone...

U njemu je zapisano sve ono što je kolektivno nesvesno, na ovaj ili onaj način, baštinilo iz čistog Uma, jer još jedino deca u prenatalnom periodu kao i u prvim mesecima života baštine taj zlatni period ljudske istorije. U tome se i krije suštinska razlika između reči RAZUM i UM. Onog trena kada je čovek okusio plodove sa drveta saznanja, izgubio je astralnu vezu sa svojom duhovnom vertikalom koja ga je povezivala sa izvorom kosmičke mudrosti i Božanske milosti i kao posledica toga, izbačen je iz rajskog okrilja, a ovim činom završeno je zlatno doba ljudske istorije. I Čovek, budući osakaćen, jer više kao RAZUMNO biće nije mogao da uspostavi vezu sa izvorom svesaznanja Svete mudrosti Tvorca, on već milenijumima tumara po bespućima istorije...

Moram da priznam da biljke i životinje nisu lišene ovih Božjih darova jer su sačuvale sve ono što im je postanjem Tvorac darivao i ostale su uronjene u UM. Otuda vračevi i šamani koriste u obredne svrhe određene entitete iz animalnog sveta kako bi uspostavili astralni kontakt sa savršenom mudrošću i iz nje crpili taj nektar besmrtnosti. Nažalost, čovek kao razumno biće, je pali čovek u odnosu na čoveka iz arhajskog perioda koji je bio uronjen u UM i crpio sve one nebeske sokove direktno iz astrala. I gde su tu sada ljudska osećanja: ljubav, radost, patnja, na vremenskom klatnu od arhajskih vremena do danas i kako se to odslikava u jeziku?

Jezik je verna slika, otisak ljudske duše i svega onoga sto je kao slikovna i zvučna kabala došlo iz tih pradavnih vremena do nas. A da li smo mi dostojni baštinici tih darova... Ne, nismo, jer smo kao ljudi pali mnogo niže od pećinskog čoveka, koji se molio duhu biljaka i životinja, gromovima i munjama i koji je znao Svetu Tajnu ljubavi, smrti i života... Znao je ono što savremeni čovek ne zna: Da smrti nema...

Znao je da skrije tajnu u jeziku, znao je da jezička zvukovna kabala isceljuje, ako se ponavlja u određenim razmacima, znao je da pojanjem prenosi tradiciju jer je kosmička mudrost ostala zapisana u mentalnoj matrici koja se kroz vibraciju prenosi i aurički opstojava kao Duša Sveta. Na tim temeljima postojimo, iako, budući nesvesni uporno gazimo Božje darove, pa i sama planeta kao prirodni kosmički brod kojim putujemo niz reku vremena dovedena je u pitanje... Civilizacija je na ivici ponora i prvi put je u stanju da uništi sebe samu. Kao da je proizvod svih ljudskih napora kroz eone, samouništenje...

Čovek je u svojoj narcisoidnosti izgubio skromnost, izgubio osećaj za meru i kao da se sva ljudska životna filosofija svela na reči: U se, na se i poda se...

Željko Sarić

Tweet

Tagovi zeljko saric jezik um razum filosofija covek

Povezane teme

Parastosi iliti terevenke bez muzike... Misterija ili ne, smrt je neminovnost. Trenutak nastajanja u sebi nosi seme nestajanja. Tako je oduvek. Nema početka bez kraja, ni obrnuto, verujem. Zašt...

Ako jednog dana pesma umre, više neće biti ljudi već samo robota... Jolanda Roberta Positano je ličnost posebnog kova, intelektualno radoznala, komunikativna, a nadasve humana i darovita. Po obrazovanju advokat a po vokaciji ...

Roman srpskog pisca о svetoj Anastasiji preveden na azerbejdžanski jezik... Kultura je najpouzdaniji most između naroda i država. Rekla bih da je najistančanija ona politika koja je izražena jezikom kulture. Činjenica je da Srbija i ...

DESETA MEĐUNARODNA UMETNIČKA KOLONIJA KRČEDIN 2017.... Predsednik MATICE SRPSKE Dragan Stanić i slikar Milutin Dedić predvode više od 180 učesnika umetničke svetkovine u Krčedinu Ovogodišnje veliko ...

“Drvoseča nikada ne pati od anksioznosti i depresije” – moja priča... Depresija je subjektivni, najličniji doživljaj situacije u kojoj ste, odnosno, „bolest misli“. Zbog toga ćemo često čuti da neko, ko po merilima pos...