Iskreno sam se nadao, da će serija o slavnim Nemanjićima, našoj deci približiti istoriju ove slavne "loze", ali je razočarenje bilo moj jedini i gorki osećaj... bar na početku ovog serijala.

Kritičari će reći svoje, ali ja ću kratkim osvrtom reći moje, možda laičko mišljenje, gledaoca ispred malog ekrana:

Stefan Nemanja, po izlasku iz tamnice potpuno isto izgleda kao pre bacanja u nju ili pak, kao veliki župan u svom domu, mada primećujem nešto više žedan... Neodoljivo podseća na Robinzona Krusoa ili kakvog pustinjaka, a nikako na čoveka koji se u to vreme potpisivao krasnopisom dok je Barbarosa to činio palcem (posvedočiće istorijski dokument iz Niša)!
P.S. Pritom, uloga je dodeljena glumcu koji je besramno kritikovao i izjavama falsifikovao srpsko istorijsko nasleđe?!

Vizantijski car Manojlo Komnin više liči na odbeglog prodavca sa bitoljske pijace na beogradsku, pritom koristeći moderne fraze poput "imaš petlju", "ulazite u igru" sa ovdašnjim makedonskim akcentom... a sva energičnost najmoćnijeg svetskog vladara toga vremena iskazana je u pljeskanju šakama prilikom pranja ruku.

Deca Stefana Nemanje, kao da su izvučena iz klupa neke prestižne Osnovne škole u centru metropole ili "Prve beogradske gimnazije" pa pravo u Rašku sa sve savremenim akcentom i žargonima ovdašnjih đaka... jedino se mali Rastko izdvojio, svojim iskrenim plačom iz kolevke i pružanjem ruku ka roditeljima, kao da želi da poruči "vadite me odavde"!

Obe vojske malobrojne, sa mačevima poput "Družine Pere Kvržice" ili "Sinjeg Galeba " mlataraju k'o motkama po Carskoj bari pri tome držeći pažnju gledalaca isključivo zbog smeha koji izazivaju a meni lično, gorčinu u ustima...

Prestonica poput vinkinških bungalova, indijanskih vigvama (perca ne nedostaju) a odore glumaca nalik na ciganske lutalice, sa sve pesmom i mečkama sa poznatih vašara...

Mogao bih ja o ovome još dugo ali neću, praznici su, pa da vam ne "trošim" slobodno vreme. Nadam se (malčice) i sa zebnjom čekam drugu istorijsku epizodu. Ovoga puta bez dece, za svaki slučaj.

Moguće je da je budžet za snimanje ovako važne serije zaista bio jako mali ali ga onda nije ni trebalo snimati.
Ovako brukamo slavne pretke, no istine radi, možda je i tako poštenije, jer kao potomci i jesmo spali na malopre pomenutu reč BRUKA.

Nemanjići, oprostite nama nedostojnima.

Zoran Jovanović,

predsednik Udruženja građana "Ko nam truje decu"

Foto: Promo

Tweet

Tagovi serija nemanjici kritika zoran jovanovic

Povezane teme

Srbija - pun brod ludaka... Proteklih dana, svi mediji, a kao šlagovrt i dnevnik RTS-a u udarnom terminu, alarmantno javljaju: "čak 70% žena i muškaraca u R.Srbiji, MU&Scaron...

"Pelagićev runolist" dodeljen Zoranu Hr. Radisavljeviću... U manastiru Gomionica iz XVI veka, četrdesetak kilometara od Banja Luke, u Republici Srpskoj, 27. avgusta, nagrada „Pelagićev runolist” za 2016. god...

Uskoro: Zabrana maloletnicima u Beogradu da izlaze posle 22h... Veliku borbu za dobrobit naše dece i očuvanje porodice započeo je potpukovnik Zoran Jovanović, u početku kroz apelovanje i preduzimanje konkretnih koraka...

VREDNOSTI U SVETU „REALNOSTI“... Rasprave o kiču i šundu, u teorijskom kontekstu sagledavanja, bile su vrlo aktuelne tokom druge polovine XX veka, što je koincidiralo sa osnovnim ...

Književna kritika... HOMO POETICUS ILI HOMO POLITICUS (Milivoje Pаvlović - Ogledаlo Dobrice Ćosićа, Novosti, Beogrаd, 2014) Može li se jedаn dug i vrlo bogаt život, kаo &sca...