20. April 2018

Za višak kilograma okrivite mozak, ne telo!

Neurohirurškinja Sandra Amot sa Univerziteta „Jejl“ tvrdi da je držanje dijete često „glavni krivac“ za višak kilograma.

Amotova je svatila je da se njen mozak još od tinejdžerskih dana bori sa viškom kilograma zbog takozvanog efekta jo-jo, a u novom istraživanju zaključuje da je ključ održavanja željene kilaže u tome da hranu ne treba demonizovati!

Posao neurologa na „Jejlu“ me je naterao da shvatim da se moj mozak, a ne telo, bori sa obrascem jo-jo – stalnim gubljenjem i vraćanjem kilograma – još od kad sam bila tinejdžer. Oduševljeno sam pristala da budem zamorče u istraživanju kako bih proverila da li zdrava ishrana može da postigne iste rezultate kao dijeta, navodi Sandra Amot u svojoj knjizi Why Diets Make Us Fat: The Unintended Consequences Of Our Obsession With Weight Loss.

Međutim, zdrava ishrana postigla je i bolje rezultate. Za nekoliko nedelja, Sandrino telo dostiglo je zdravu, stabilnu težinu, koju je uspela da održi bez dijete.

Ako ste ikada bili na rigoroznoj dijeti i uspeli da izgubite težinu, ali onda ponovo nagomilali kilograme, neurohirurškinja objašnjava da nije reč o vašoj krivici.

Velike su šanse da niste lenji, alavi ili vam fali snaga volje – nakon pet godina čak 41 odsto onih koji su smršali vrate veću težinu nego što su imali pre dijete. Tada mozak preuzima odgovornost i uzvraća udarac protiv opasnosti od potencijalne gladi.

Ako ste nabacili kilograme tokom godina, uz uzastopne dijete koje nekako dovode samo do struka koji se širi, težina koju mozak registruje kao odgovarajuću verovatno se zadržala na nivou daleko višem od kilaže koju pokušavate da dostignete.
Ako imate tendenciju da grickate čak i kada niste gladni, svakako je težina koju mozak „dozvoljava“ veća nego što bi trebalo da bude. S druge strane, ako ste uvek gladni i hladno vam je, najverovatnije ste na kilaži ispod normale prema „normama vašeg mozga“.

Dobra vest je da ukoliko je trudnoća ili bolest izazvala dramatično povećanje težine, reagovanjem u roku do 12 meseci možete „prevariti mozak“ i svoju težinu čak i smanjiti u odnosu na onu koju ste imali pre promene.

Međutim, ako ne reagujete brzo, postoji rizik da će vaš mozak prihvatiti povećanu težinu i to će mu biti normalno. Najbolji način da otkrijete koja je težina koju mozak „odobrava“ je da napravite svesnu odluku da prekinete dijetu i pokušate da „jedete intuitivno“ – jedite samo kad ste gladni i zaustavite se kada ste siti.

U roku od šest do 12 meseci vaša težina bi trebalo da se stabilizuje na željenom opsegu.

 

 

Izvor: DEJLI MEJL

Povezane teme

Hrana koja oslobađa od stresa... Stresna svakodnevica utiče na zdravlje čoveka, uzrokuje glavobolje, želudačne tegobe, ubrzan rad srca i nesanicu. Zašto se protiv ovih negativnih posledi...

Mitovi o ishrani... Danas imamo mitove u ishrani da je meso neophodno za život čoveka iako trećina čovečanstva hiljadama godina ne jede meso i zdraviji su od onih koji ga jedu. ...

Zašto duva vetar?... Zemlju, kao i druge planete Sunčevog sistema, obavija sloj gasa, koji se zove atmosfera. Zemljina atmosfera uglavnom je sačinjena od azota i kiseonika u gaso...

Kako se hraniti tokom posta... Vaskršnji post koji je počeo u ponedeljak najstroži je i najduži u godini. Oni koji poste svih sedam nedelja u potpunosti menjaju svoj jelovnik, ali odab...

Dodeljene Ćopićeve nagrade... U salonu Kluba Srpske akademije nauka i umetnosti danas su uručene nagrade Zadužbine Branko Ćopić za prozu - Dejanu Stankoviću za roman "Estoril", i za poeziju ...

Postavljeni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Balkan In.

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

Korisni saveti - Uradi sam

DR MARKO JOVAŠEVIĆ Zdravlje kao način života

Foto

Janko Tipsarević