23. June 2018

Ljubinko Jelić, pesnik, graditelj Ljubinko Jelić, pesnik, graditelj

Pomogao sam sudbini da kreira moj život

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Retki su primeri velike radne i stvralačke energije u devetoj deceniji života, što je iskustvo pesnika i graditelja Ljubinka Jelića kojem je, nedavno, u Italiji, dodeljena nagrada za poeziju.


Zanimalo nas je kako se postiže i održava takva vitalnost, kakva su stanja duha čoveka u tim godinama koji je, po efektima svojih postignuća, u kondiciji ravnoj  ljudima srednjeg životnog doba.
Šta je sanjao i šta mu se ostavrilo....

U današnjem društvu sve je učestaliji sedelački način života, sa malo kretanja, brzom i nepravilnom ishranom.  A loše navike iz mladisti ostavljaju traga u starosti. Moje životno doba je vreme kada život dobija nove  duhovne dimenzije i prednosti kojih nije bilo u mladosti. Otvaraju se šanse za razvoj i mogućnosti preorijentace radnih aktivnosti  koje sam maksimalno iskoristio. Aktivno zdravstveno starenje uključuje prilagođavanje okolnostima i spoznajama i stalnim učenjem i otkrivanjem prednosti starenja i starosti. Primenom svega toga moj vitalizam nije mogao izostati.


Koje su, po Vašem iskustvu, najoptimanije godine za uspeh?


Svaki čovek  teži da živi ispravnim životom koji se mora manifestovati kroz ispravna dela,  kroz vrlinu i mudrost. Zbog toga svaki čovek prolazi kroz teške situacije u kojima se uspeh ostvaruje borbom i pravilni izborom. Iskustvo, najoptimalniji uspeh postizemo između  tridesetih i pedesetih  godina.


Koliko je poezija doprinela tome da dublje razumete svoje bice?

Osećam da imam pojačanu vezu sa izvorom svega. Sa duhom. Kada se ova fokusiranost dovede do krajnosti, dolazi do zaustavljanja unutrašnjeg dijaloga što dovodi do tisine koja me sastavlja sa svojim dvojnikom, mojim pravim ja, i onda se javlja fenomen " viđenja" - postajem sposoban videti svet i sebe unutar njega, kao deo velikog energetskog polja. Na taj način je obavljen zadatak ponovnog sastavljanja energetskog i fizičkog tela – stvarno je probuđen i aktiviran moj duh!


Za Valerija, poezija je iskustvo. Šta je za Vas?


U poeziji kombinujem svoje lično iskustvo, iskustvo društva ili okoline, te vlastita promišljanja i tako stvorim izraz kojim komuniciram sa čitaocima, koji, onda, doživljavaju vlastitu spoznaju. Poezija je za mene stvaranje u svakom smislu  te reči.


Koliko se Vaša slutnja o tome šta ćete biti u životu, obistinila?

Težio sam da uspem u zivotu, sanjao sam o boljem sutra. Radio sam na tome da iskoristim najbolje što imam, ne gledajući stalno ono što mi nedostaje. Uspeh je da prestaneš  govoriti da nisi spreman i da ti treba još mnogo toga da bi se zaputio na put kojim želiš krenuti. On je u tome da budeš u miru sa samim sobom i onda kada se stvari ne događaju onako kako želis tog momenta. Sa današnje tačke gledišta obistinilo se dosta toga, ali ipak nije sve.
Kad bi sve bilo kako planiramo, to bi bilo savršeno, a znamo da savršenstvo ne postoji. Kod mene je bilo mnogo spletova različitih okolnosti ili "nedostatka reda" u opažanju i razumevanju. Trebalo je vreme  da se uravnotežim, znati naći tehniku traganja do pojačane trezvenosti koja vodi do realizacije planiranog.


Shodno tome, koliko je Vaš život Vaša a koliko sudbinska kreacija?

Od kako znam za sebe, kroz život idem sa velikom količinom energije. Ako bi to imenovali kao - sudbina, po tome je svakome već  unapred, čim se rodi, određeno šta će biti i na koji način će skončati.
To znači da je uzaludno truditi se i izmenti svoj životni tok. Otuda se u narodu može čuti misao: " Kako je zapisano, tako će biti". Ako bismo to prihvatili, onda moramo reći da ljudski život nije ništa drugo  do jedan tunel  u koji rođenjem uđemo a smrću izađemo. Reći ću:  pomogao sam sudbini da kreira moj život!


Šta je najviše uticalo da idete baš ovim putem kojim ste išli? Vaša priroda ili Vaša volja?

Od davnina su se bavili proučavanjem ljudske prirode. Većina misilsca se slaže, kada je reč o ljudskoj prirodi, da ona nije zauvek nepromenljiva, već se ona neprekidno menja, ili kako reče jedan filozof, ljudska priroda nije data, nego zadata. Znači, moja priroda je ona kojom upravlja moja volja!


U Vašoj poeziji ostaje zapisano da ste stalno bili na razmeđi stvarnog i metafizičkog. Kako je Vaša priroda odolevala pod teretom ozbiljnog praktičnog posla kojim ste se bavili?


Upravo to metafizičko u poslu kojim sam se bavio, mogu reći da je bio jedan od instrumenata koji mi je pomogao na mom živitnom putu.
U ljudima, u svakome od nas, postoji neka praznina koju treba popuniti. Svako je ispunjava na svoj način. Mislim da nema čoveka koji nema prazninu. Ja koristim umetnost za njeno popunjavanje. Sve je to pitanje pogleda na svet. Moj pogled je optimističan, umesto pogleda na svet kao brutalnu močvaru, što on jeste. Ipak,  za život treba nešto više od toga. Nazovimo to dobrom ravnotežom.


Šta Vam je bilo najjače uporište kad ste otišli u svet?

Uspeh u svakom pogledu.Tu nema tajni,  tu su samo činjenice, iskoristiti najbolje ono što sam imao, ne gledajući na ono što nedostaje. Nisam smeo razmišljati da nisam spreman za put kojim želim krenuti, miran sa sobom i onda kad se stvari ne događaju onako kako želiš, i kada ti se čini da je mnogo stvari nad kojima  nemaš kontrolu.Vera u uspeh je bila pokretač i jedino uporište.

Kad sad pogledate svoj život,  u kojem ste postigli zavidne rezultate, možete li nam reći, da li biti uspešan, znači i biti srećan?


Sreća izvire iz zdravlja, prijateljstva, ugleda,  mirne savesti i duševnog mira. Sreća nikad ne zavisi od spoljnih činilaca. Spoljašnje okolnosti mogu doprineti sreći, ali joj nipošto nisu uzrok, pre bih rekao da su posledica sreće. Možete, eventualno, imati sreću da su vam džepovi puni novca, ali pokušajte tim novcem da kupite sreću, nećete uspeti. Novac je simbol kojim nesto rešavamo na materijalnom nivou. Matetijalno blagostanje proizvodi prijatne osećaje, ali ne i sreću. Stanje sreće je stanje svesti, nezavisno od materijlalnog.


Koliko ste verovali pesniku u sebi?


Pesnik koji ozbiljno misi o vlastitom pisanju večno je nezadovoljan čitalac i, na neki način, večno odbacivan kritičar. Pišem zato što imam nešto reći. Uvek, gotovo nesvesno, radim neku korekciju  vlastitog pamćenja i to pamćenje postaje sigurna sastavnica postojanja. Kao pesnik,  idem prema sebi tako što idem od sebe. Jer ići ka sebi, znaci bežati od sebe.


Vaša poezija je sve prisutnija u svetu,  nailazi na dobar prijem. Nagrada u Italiji to ilustruje. Kakav je osećaj kad znate da se deo vas sjedinio sa ljudima u svetu kojima je blisko ono  što ste napisali?

Sve je manje tih romantičnih mogućnosti postojanja. Što se tiče  nuženja svetu, pesnici svesno ili nesvesno uvek nešto žele ponuditi, to je svrha pisanja. Pesnik mora biti svestan toga šta nudi i mora ponuditi samo ono u šta duboko veruje,  to dovodi do razmišljanja o tome šta nudi svetu. Ako to nije ptisutno,  ako to ne vodi pesnika onda nuđenje ništa ne znači. Osecam se kao većina boraca perom. I iskreno verujem  da pesnici mogu, ako ne promeniti svet , a ono ga bar učiniti lepšim.

Kako ocenjujete rad naše Vlade?


Svaka vlada čini sve što može da promene budu bolje i uočljivije. Stvari se menjaju u skladu sa promenama i stvarima u svetu. Moje je mišljenje da Vlada i predsednik čine sve što je u njihovoj mogućnosti da promene mnogo toga. Raduje me otvaranje novih fabrika, a samim tim i novih radnih mesta. Pohvalio bih i nastojanje Vlade da ulaže u selo jer je vitalizam sela i ulaganje u poljoprivrrdnu proizvodnju uslov opstanka jednog naroda i jedne zemlje. Otvaranje zemljoradničkih zadruga je primer dobrog načina oživljavanja sela. Vlada, a naročito predsednik sa svojim diplomatskim aktivnostima zalažu se za očuvanje mira i dobrosusedskih odnosa i to je veoma važno.


Predsednikov rad i aktivnosti su puni entuzijazma koji nedostaje ovom narodu i zemlji. Mislim da nam je u svemu potreban entuzijazam posle Drugog svetskog rata. Mora se više ulagati u kulturu, mada i tu ima dobrih pomaka. Kultura i ulaganje u nju je mera onog kako jedna država i društvo idu napred.
15.Kako biste opisali trenutak a kako budućnost?
Ovo što mi sada pričamo je trenutak u večnosti. Kao pojedinac verujem da svaki pojedinac treba da  da svoj maksimum i sve od sebe, ma čime se bavio. Samo dubokom posvećenošću i verom u to što radite,  možete ići dalje i verovati u budućnost i da ona postoji. Budućnost pripada onima koji veruju u svoje snove.

Razgovor vodila Dragana Lilić

 

STREPNjA OD PRVIH SENKI

Pre zalaska sunca
iza visa obraslog
šumom tamnom
uskim i strmim
puteljkom se polako
penjem na malu zaravan
iznad rodne kuće
i strepim od prvih
senki koje nadiru
nezaustavljivo odsvud

NEDOUMICE RASTU

Kuda
posle buđenja
u mraku na putu
između istina starih
i zabluda novih
bez obzira na začudna
htenja i vatru
u koraku

RODNA TAČKA

Odavno više nisi samo tačka,
iz koje beskrilne ptice uzleću
za svojim senkama, rasutim iznad
šume izgorele u oku dečaka, odveć
zagledanog u sebe samog, na prozoru
kuće onemele... Odavno ne dokazuješ
razloge opsesivnog letenja i zavaravaš
rodnu tačku povratkom neumitnim.

Ljubinko Jelić

Povezane teme

Do zvezda mudrošću, talentom i iskustvom... Nedavno je u Urduženju književnika Srbije promovisan novi, peti roman Branke Gajović, koja je i pesnik. Svoj radni vek je provela kao profesor engleskog jezi...

Toda Matić Medić, pesnikinja koja spaja meridijane... Život nas često odnese daleko od svih, a na tim beskarajnim rastojanjima, nužno je slediti sebe, ne izgubiti se i ne otudjiti od onoga što  čini&nbs...

POEZIJA KAO IGRA INTELEKTA I KONSTRUKCIJSKOG UMEĆA... (Milena Vukoje Stamenković, Svet u čaši, Albatros plus,  Beograd, 2016) Milena  Vukoje Stamenković je nezasluženo nedovoljno poznata u srpsk...

Najmanjim otporom protiv anksioznosti i depresije... Anksioznost i depresiju, nemedicinski, ali iskustveno, karakterišem kao bolest misli, i to, najčešće, nevoljnih, ali, ipak, naših. Pre s...

Poezija, Ljubav, Razumevanje, Tolerancija...... „Ako je romantička reakcija na trošenje riječi u poeziji danas još samo njihovo zapinjanje u lijepom govorenju, tad vlastite refleksije nije...

Pročitano 343 puta Poslednji put izmenjeno februar 20 2018
maj 21 2018

Da li „zabrinutost“ znači „voleti“!?

Za mnoge ljude, briga je jedan od pokazatelja da mi vodimo računa o nekome.
septembar 21 2016

Novu sezonu Ateljea 212 otvara Bergmanova "Jesenja sonata"

Premijerom predstave "Jesenja sonata", po tekstu Ingmara Bergmana, a u režiji Jagoša Markovića, u četvrtak…
januar 03 2017

Svetla budućnost za lečenja kancera

Naučnici Univerziteta Mekgil u Montraelu razvili su metodu lečenja karcinoma uz pomoć nanorobota. Nanoroboti mogu…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo1.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Međunarodni susreti pisaca u Beogradu

Uz "Dobrodošlicu Beograda piscima sveta" u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda danas su svečano otvoreni 53. Beogradski međunarodni susreti pisaca, koji su okupili 35 književnika iz 21 zemlje.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević