22. August 2018

Kad su cvetale genetski modifikovane tikve

Ako je suditi po informacijama i statistikama koje nam se svakodnevno serviraju, u Srbiji sve raste: broj stranih investicija, broj radnih mesta, proizvodnja, izvoz, kreditni rejting, bruto domaći proizvod, nacionalni dohodak po stanovniku, kupovna moć građana, plate, penzije... jednom rečju sve „cveta“.


Meni se čini da jedino što u Srbiji trenutno cveta jesu tikve, sa tendencijom konstantnog i sigurnog rasta. Stara narodna kaže „glup ko tikva“, a kako ja nisam dovoljno stručan da govorim o inteligenciji biljaka, navešću poređenje koje je svojevremeno upotrebio Starac Pajsije Svetogorac.

Naime, on je tikvu uporedio sa lubenicom rekavši „Ako se pored lubenice sadi tikva, desiće se sledeće: tikva će uzeti svu sladost od lubenice i lubenica će postati neukusna i neslatka. A tikva, koliko god da ima sladosti, ostaje tikva. I zato, ako želimo da imamo slatke i ukusne lubenice, treba da ih sadimo dalje od tikve“.


Moguće da je jak vetar slučajno naneo semenke tikve, što je prouzrokovalo njihov nagli i nekontrolisani rast po čitavoj Srbiji... šta ćeš, dešava se. A možda je na delu ipak nešto drugo, neki podmukli socijalni eksperiment, neki tajni, pažljivo osmišljeni plan, sa ciljem da Srbijom potpuno ovladaju tikve, a slatke i ukusne lubenice potpuno nestanu iz ekosistema.
Kao neko ko ne veruje u slučajnosti, ja sam pristalica ove druge teze koju mogu da potkrepim i konkretnim činjenicama (uzmimo za primer Noć Veštica). Ovi prvi bi rekli pa kako jedan veseo praznik, namenjen prvenstveno deci može da bude loš (deca se druže, lepo se provode, imaju priliku da se maskiraju u svoje heroje, još dobiju i slatkiše), ali zaboravljaju da je simbol ovog paganskog praznika bundeva, a šta je bundeva nego vrsta tikve i eto samo jednog primera kako se na suptilan način radi na opštoj tikvanizaciji Srbije.


Ako sam ja u pravu, a jesam, postavlja se pitanje ko je to dovoljno lukav i sposoban da sprovede ovaj, nazovimo ga „Project Pumpkin“. Profajleri bi verovatno zaključili da je u pitanju belac, starije životne dobi, odrastao u konzervativnoj sredini, koji poseduje potreban politički ili drugi uticaj, kao i znanje i iskustvo iz oblasti poljoprivrede i zemljoradnje. Znam šta ste odmah pomislili, mora da je Marjan Rističević. Ali dotični pre deluje kao izvorna tikva ili što bi epidemiolozi rekli „Patient zero“.
Projekat ovakvih razmera zahteva mnogo više moći, novca i uticaja, potpuno odsustvo ljudskih, moralnih i duhovnih vrednosti i kao svi drugi monstruozni eksperimenti, poput HAARP-a ili Chemtrails-a, po svemu nosi potpis protagonista Novog svetskog poretka, na čelu sa familijom Rotšild.


Cilj je, dakle, potikvaniti Srbiju, a kako krojači sudbine celog sveta ništa ne prepuštaju slučaju, tikve kojima polako ali sigurno prekrivaju Srbiju ne mogu i ne smeju biti bilo kakve (jer prirodna tikva ima i dobrih strana), već genetski modifikovane. Tu na scenu stupa „Monsanto“ i njihovo GMO seme, za koje i vrapci na grani znaju da, kada se jednom zaseje, zemljište zagađuje i prilagođava svojim nakaradnim biljkama i tu više ništa drugo ne može da raste i rađa.


Genetski modifikovani organizmi nastaju ukrštanjem gena različitih biljaka ili životinja ili i jednih i drugih, zavisno od potrebe. Da bi tikve, kojima je posvećen ovaj tekst, bile podobne, potrebno je da poseduju određene osobine i upravo na osnovu tih osobina možemo pretpostaviti čiji geni su pridodati ovim tikvama, koje u nekim normalnim okolnostima ne bi predstavljale takvu opasnost.
Jedan od ciljeva jeste uništiti prirodne, tzv. gajene biljke, što se postiže dodavanjem gena korova, po mogućstvu kukolja koji kulturnim biljkama oduzima prostor, vodu, minerale i svetlost, a pored toga je veoma žilav i otporan, pa čak može biti i smrtonosan zbog otrova koji sadrži.


Ove tikve moraju da poseduju sposobnost preletanja, što većih udaljenosti za što kraće vreme, pa se ukrštaju sa ptičijim genima (verovatno je u pitanju svraka jer ih privlače sjajni objekti), zatim sposobnost da se uklope u svaku okolinu, što im daju geni kameleona, da plivaju u mutnom i svim vrstama voda, zbog čega se ukrštaju sa genima više riba (som je po difoltu), da budu lukavi/prepredeni (lisica), ljigavi (puž) i na kraju dodati jednu žličicu vegete.
Iako je proces tikvanizacije zahvatio ogromnu većinu društva, iako epidemija preti da preraste u pandemiju, ja kao večiti optimista verujem da još uvek ima nade i da će na kraju ludaje (jedan od naziva za tikvu) završiti tamo gde je ludajama i mesto.

 

Marko Vukotić

Povezane teme

Drugi beogradski marš protiv Monsanta... Obaveštavamo javnost da će se 20. maja u 11 sati na Trgu republike održati Drugi beogradski marš protiv Monsanta. Porodična šetnja će se...

Seoski turizam na srpskim planinama... Netaknuta priroda, svež planinski vazduh i čuveni specijaliteti srpske kuhinje neki su od elemenata koji čine seoski turizam u Srbiji sve privlačnijim kako za d...

Ski centar Brezovica... Inex ski centar Brezovica, poznati turistički centar na severozapadnoj strani planine Šare, jedinstven je sportsko - rekreativni kompleks na nadmorskoj v...

Specijalni rezervat prirode "Uvac"... Kanjon reke Uvac se smatra za jedno od najlepših mesta u Srbiji. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, između planina Javor i Zlatar, poznat je po svojim u...

Šta se, zapravo, krije iza studentskih demonstracija 1968.?... Kako je Politika, kao vodeći list onog vremena, nekih dana i sa tiražom preko 300 hiljada primeraka, propratila studentski bunt 1968.? Počelo je sve naizgled...

avgust 03 2018

Nefunkcionalne roditeljske uloge

Svaki roditelj svome detetu misli najbolje (ali da li i kroz dela to pokazuje?).
avgust 10 2016
Napad panike
decembar 22 2016
Živeti svoju svrhu
decembar 08 2016

Znamenite žene Azerbejdžana i Srbije u fokusu Zarife Ali-zade

Zarifa Ali-zade, Azerbejdžanka koja je veći deo svog života provela u Beogradu, jedan je od…
avgust 19 2017

Koncentracija polena ambrozije u prestonici povećana pet puta

Muke sa ambrozijom, pogotovo u tropskim letnjim danima, ima svaki peti stanovnik naše zemlje. Iz…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg

Nagrada Zlatna antena glumici Jelisaveti Seki Sablić i scenaristi Gordanu Mihiću

Glumica Jelisaveta Seka Sablić i scenarista Gordan Mihić ovogodišnji su dobitnici nagrade Zlatna antena za sveukupan doprinos domaćoj televizijskoj produkciji, na šestom međunarodnom Festivalu domaćih igranih serija - FEDIS, saopšteno…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević