21. November 2017

Vesna Nestorović Coka i Astor Vesna Nestorović Coka i Astor

Kako je Coka našla slobodu za slepe u Srbiji

U Srbiji živi oko 12.000 slepih i slabovidih ljudi. Nesamostalno kretanje, otežano obrazovanje, ali i nezaposlenost – njihova je stvarnost.

Samo tri odsto slepih ima posao, a najčešće su angažovani po osnovu javnih radova, na samo nekoliko meseci. Nakon isteka ugovora o radu, sledi povratak u svakodnevicu. Srbija je poslednjih godina uradila mnogo na poboljšanju uslova za život i rad slepih osoba, ali najveći problemi ove kategorije stanovništva i dalje su obuka za samostalno kretanje, nedostatak regionalnih centara i predrasude okoline. Vesna Nestorović Coka, novinarka i predsednica Udruženja Beli štap, izgubila je vid u 36. godini života. Iako je bitku vodila od rođenja, nije verovala da ovakva sudbina može i nju da zadesi. U tim trenucima nije želela da razgovara sa okolinom, a danas svoje iskustvo rado deli sa svima kako bi ih ohrabrila, pomogla i pokazala da život treba živeti. Ovo je priča o hrabroj ženi koja se bori i ne boji života.

 

Kada ste izgubili vid?    


Kao devojčica sa devet godina sam  obolela od UVEITA . Zapravo, uveit je upala zadnjeg dela oka i tako godinama lečenjem jedne dijagnoze počele su da se nižu i ostale. Sa nepunih 14 godina, boraveći  na Ozrenu  (Soko banja ) upoznala sam  dosta osoba sa  različitim dijagnozama oka i saznala da je ipak moguće i da se ništa ne desi, da samo ovako jednostavno imam te procese, ali saznala sam da je  moguće da oslepim ubrzo. Nije niko znao kako i koliko će izdržati oko, ali sam se borila do svoje 36. godine.  


Moj  dijagnostički  problem je postao glaukom, i onda je od 1999. godine krenuo haos.  Nakon bombardovanja i stresa nisam više mogla da  uspostavim normalan  pritisak u oku i jednostavno svim mojim dotadašnjim dijagnozama je dopisana nova, GLAUKOM. Usledile su mnogobrojne operacije, prof. Anka Stanojević Paović,  redak lekar  oftalmolog koji se u Evropi bavi uveitom, i prof. Kontić su se bavili mojim okom i pokušavali da  urade najbolje za mene, za moje oči… Oslepela sam  2001. godine  u svojoj 36. godini života.

Šta ste tada pomišljali?


Da se ubijem. Pomišljala sam da sam bezvredna, i  postavljala sebi  pitanja kao i svako kome bi se to desilo: "A, ZAŠTO JAAAA?". Unutrašnji vrisak je bio prejak, odustala sam od svega. Jednostavno rečeno, nisam znala šta  ću i kako ću, nisam znala šta da radim. Kada je sve oko mene mrak, tama i toliko zvukova. Nisam plakala, ali sam  odbijala da pričam. Dan za danom mi nisu u viziti više ni dodavali ništa od terapije osim broja i datuma na temperaturnoj listi… znala sam da je njihov strah jak i da se boje za mene, za moj život.  Nisu me navikli takvu… samo sam sedela i ćutala. Nakon mesec dana sam otpuštena i na listi je pisalo da sam slepa i da moram da se obratim Savezu slepih Srbije.

Kako ste se osamostalili? Ko Vam je pomogao?


Dolazak kući nije bio jednostavan ni za mene, moju majku, ponajmanje za mog sina. Videli su da sedim noću, pušim, slušam radio i da ceo dan spavam. Shvatili su da sam odustala od svega. Moja majka je bila rešena da mi pomogne, kao i moj sin. Zajedno kreću u borbu, a ja sam odbijala i dalje da govorim, razgovaram sa njima  i tako četiri meseca. Morala sam da idem na komisije, kod lekara i slično.

 
Slušajući TV STB odlučila sam da se javim u jedan jutarnji program, delili su knjige, u pitanju je bio moj omiljeni pisac Harold Robins i knjiga Zbogom Žanet, poželela sam da je dobijem, da osetim miris knige, da listam te stranice. Desila se neverovatna stvar za mene u tom trenutku,  prvim okretanjem broja sam i dobila vezu i knjigu.  Meni je bio važan taj trenutak, jer je to bio onaj osećaj da želim da se opet nalazim u priči televizije, radija. Samo pomislao  me je  digla i glas mi je bio snažan i ja sam se smejala… nisam rekla da sam slepa  jer ko bi slep zvao da dobije knjige, tako sam tada razmišljala. Sledeće tri godine sam radila emisiju "LJUDI SA NAMA RAZLIČITI", noćni program.

Vesna Nestorović CokaVesna Nestorović Coka

Vi danas koristite kompijuter, krećete se sa psom Astorom, ali kako izgleda život slepim i slabovidim u Beogradu?


Slepi i slabovidi u Beogradu?! Veoma zanimljivo pitanje… U Beogradu i bilo kom gradu u Srbiji žive veoma teško i veoma su zapostavljeni. Borba nas koji vodimo organizacije nekada je ravna nuli, organizujete dešavanja ali slepi moraju sačekati da ih neko u baš to vreme dovede, naravno, provede vreme sa njima koje je potrebno i da ih otprati, da ne napišem onu odvratnu ODVEDU NAZAD, ali je to istina.


To što ljudi kad šetaju vide par reljefnih staza i par zvučnih semafora ne znači da su tim činom  slepe osobe pokrenute. Uglavnom, ako se primete rampe za korisnike kolica većina misli da je  sve  rešeno, ali to je samo fizička pokretljivost. Ali, mene brine  pristupačnost.  U današnje vreme se  samo  usvajaju zakoni i oni u svojim redovima tu i negde i nekada imaju reč INKLUZIJA,  ali to ostaju samo mala slova na puno papira. Najteže je deci i to slepoj, većina se odvaja od doma, od majke, oca, porodice još sa šest godina i dovode ih u školu, internatskog tipa.

Udruženje „Beli štap” je vrlo aktivno, da li imate aktivnosti koje mogu da olakšaju kretanje i svakodnevni život osoba sa invaliditetom?


Naš cilj je od osnivanja 2003. godine bio Centar za samostalno kretanje i obuku pasa vodiča i registrovali smo isti u 2015. godini. Nedostatak OIM instruktora i instruktora za rad sa psima vodičima su i tada, a i sada prilično bili problem za naš rad. Uspeli smo  da obezbedimo Prve OIM instruktore u Srbiji i od 2011. godine realizujemo Aktivnosti Svakodnevnog Života . Taj program ima tri obuke, prva je za samostalno kretanje tehnikama belog štapa, druga za rad na računarima i treća je rad u kuhinji. To su  osnovne životne veštine koje svaka osoba mora da  savlada.

Kako je hodati sa psom vodičem?


Kada sam shvatila da ću biti prva u Republici Srbiji sa psom vodičem i to u 2015. godini, bila sam potištena. Razlog mog stanja je bilo to što sam osećala da će me slepi, da, naši slepi, napadati, zato što sam predsednica i eto, njoj odmah pas... ali kada sam nakon dolaska psa doživela sva ona nasilja, izbacivanja iz autobusa,  iz institucija sistema i to suda i iz veleprodajnog centra TEMPA... rekla sam sebi kroz suze… šta bih ja sada radila da je neko od ono dvoje uzeo psa, šta bih radila? Vrištala i čupala sebi kosu sa glave da neko onakve reči izgovara, a mene svaki dan i dan danas vređaju, govore mi najružnije reči... upoređuju me sa lutalicama i redovna upitna rečenica je “ŠTA ĆE OVA DžUKELA?”.
Bilo je previše neprijatnih situacija, ali sebi sam rekla “Ti si hrabra, ti se boriš za slepe, moraš dalje. Ćuti... na nasilje se ne odgovara nasiljem!”

Koliko ste dugo prikupljali novac i da li postoji mogućnost da još neko u Srbiji dobije psa vodiča?


Cena psa varira od zemlje do zemlje, ali je, uglavnom, cena 25 000€. Mi smo prikupili u Kampanji za kupovinu psa 15.000€ i isplatili Astora. Naši partneri iz Slovenije  su  partneri ne samo za kupovinu psa i obuku, prenos na slepu osobu,  već smo zajedno u drugom delu kampanje i sada prikupljamo novac za školovanje instruktora. Nikada više ni jedna jedina novčanica ne treba da ode iz Republike Srbije za pse  obučene za osobe sa invaliditetom, ali mi smo morali da kupimo Astora i tako postanemo članovi Evropske organizacije pasa vdiča.


Nakon školovanja prvog instruktora isti će praviti svoje timove i svakih šest meseci jedan od instruktora može da da Srbiji tri psa. Eto, mi verujemo da ćemo moći da školujemo jednog instruktora, a onda, čim se vrati u Srbiju, napravi tim  i da tako u jednoj godini dobijemo minimum devet  pasa, a to znači devet osoba sa invaliditetom će se kretati sa svojim psima a Astor će dobiti društvo.

Da li je zakonom regulisano ovo pitanje, da li je zakon primenljiv i u praksi?


U toku naše kampanje je i urađen nacrt Zakona o kretanu sa psima vodičima, nažalost, mi nismo bili članovi radne grupe, što je apsurd u ovoj priči, ali smo  amandmanima uspeli da barem na kraju izmenimo osnove. Zakon je usvojen 20. marta 2015. godine i stupio je na snagu šest  meseci kasnije. Zakon je usvojen, ali nažalost nema dobru primenu. Pa tako, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, borička i socijalna pitanja već četvrti put odbija naše projekte koji se tiču promocije kampanje pasa vodiča.

Vesna Nestorović CokaVesna Nestorović Coka


Suočili ste se sa brojnim problemima u saobraćaju zato što ljudi ne znaju da je to pas vodic. Da li se situacija promenila?


Da, bilo je nasilja, šutiranja u prevozu, izbacivanja iz prostora i sličnog… promenilo se da smo pokrenuli dve tužbe… sada nas ne izbacuju iz autobusa.


Vrlo ste vedre prirode, koja je Vaša životna mantra? 


Mantra, da... stalno ponavljam u sebi ali i govorim mojim prijateljima, SAMO NAPRED… svaki dalji komentar je višak, samo oni koji idu napred i koračaju hrabro znaju da ih na putu čekaju iskušenja.  Kako da opišem sreću kada sebi dobro zacrtam cilj i kada je on toliko visok ali uspem, da... uspeh je to što me čeliči i težim da ostvarim ono što sam zacrtala u satu, danu, nedelji.


Pišete knjiigu. Koja će biti tema i kada možemo da je očekujemo?


Pišem knjigu sa nazivom “Ne diraj mi ruke“. Verujem da ću je završiti i da ću na ovogodišnjem sajmu knjiga je potpisivati.  Knjiga je o svemu onome što smo dotakli u ovoj priči... o tome kako je  bilo na tom putu, gde je Astor našao Coku i gde je Coka našla slobodu za sve ostale slepe u Srbiji.

Razgovor vodila Sanja Ćulibrk

Povezane teme

Kako da vas bude briga za to šta drugi ljudi misle o vama... Prijatelji, porodica, šefovi, predsednici … svi znaju najbolje. Oni bi da kontrolišu naš život. Volite sebe 100%. Nemojte brinuti...

Wayne Dyer - životne lekcije koje nikad nije kasno da naučite... Saradnja je zdravija od nadmetanja. "Ako ste uvek u žurbi, pokušavajući da budete ispred nekog drugog ili se neprekidno takmičite i doživljavate tuđe ...

Srbija u kandžama depresije... Prema podacima iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine, od depresije u Srbiji pati svaki 20. stanovnik, što znači da je ovaj...

Mali putnici na dugim letovima... Poučna priča   Oduvek sam smatrala da je ponašanje dece odraz njihovog vaspitanja, pre svega odnosa sa roditeljima i ukućanima uopšte. D...

Kako započeti dan u 5 koraka... Pet stvari koje najuspešniji ljudi rade čim se probude i koje posle par meseci postanu rutina. “DORUČKUJ ŽABU!” – Čuvena izreka Mark...

Postavljeni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Balkan In.

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

Korisni saveti - Uradi sam

DR MARKO JOVAŠEVIĆ Zdravlje kao način života

Foto

Janko Tipsarević