Brankica Damjanović je dugogodišnji spiker, voditelj, novinar, urednik informativnog programa. Poslednjih nekoliko godina posvećena je izucavanju duhovnosti. Potpisuje knjige (M)ucenje jezika, Natura sanat, Moj sin Jovan, Dobro je... i Ne bih ovo mogla bez tebe koja je objavljena nakon ovog intervjua. Majka je dvoje dece.

“Svakog dana, usred noći, u zoru, ja kopam po dubinama svog bića tražeći misao, reč i delo koje će mi pomoći da razumem. Sebe. I druge.”

Kažete, dobro je...da li zato što je moglo biti i gore ili zagovarate tezu da, ipak, sve ide čoveku na korist?

- Sve ide čoveku na korist. Svako iskustvo, čak i najbolnije, tu je radi čoveka, da nauči da se nosi sa gubitkom. “Dobro je…” i predstavlja skup ličnih iskustava i autentičnih spoznaja o tome da je sve što se dogodilo u životu autora bilo dobro, iako je bilo trenutaka kada je izgledalo da se dotaklo samo dno i da svetla nema. Ima. Uvek. “Najmračnije je pred svitanje”, dobro je rečeno.

Živeli ste u Prištini do rata 1999. godine. Radili ste kao novinar a potom i kao spiker, sto je bilo ostvarenje sna iz detinjstva. Sa kojom ste mišlju napustili svoj grad, dom, onda kad se moralo? Šta je nova sredina znacila za Vas?

- Nikada neću zaboraviti sa kojom sam mišlju napuštala zavičaj, jer joj je prethodilo upozorenje da kad prolazimo kroz Merdare obavezno deci spustim glave ispod nivoa prozorskog stakla, jer ima snajperista u tom kraju. Spasiti život, to je tada bilo važno, a onda taj život nastaviti u Pirotu, koji je bio nešto sasvim novo i nepoznato za mene. Nova sredina, u početku strana i odbojna, za devet godina života u tom gradiću, postala je moja velika ljubav. Pirot je grad koji će zauvek ostati moj drugi dom, iako smo ga napustili kad su deca upisala željene škole u Beogradu.

Napisali ste četiri knjige. Posebno je zanimljiva ona koja nosi naziv „Dobro je...“, što zbog neobične forme, kratkih priča, poruka, pouka...što zbog stila. Nema suvišnih rečenica. Sve je svedeno na savršenu meru bitnih, suštinskih zaključaka.

- “Dobro je… “ je moja četvrta knjiga. Prva je “(M)učenje jezika” i nastala je u Pirotu, gde mi je u početku bilo teško da razumem da su javni govor i narodni govor podjednako u upotrebi uvek i svugde. Druga je NATURA SANAT, delo koje promoviše zdravu ishranu, lečenje bojama, muzikom, lekovito spavanje ili važnost pozitivnog razmišljanja. Potom je nastala knjiga “Moj sin Jovan”, koja je poklon za punoletstvo mom natprosečno nadarenom detetu a “DOBRO JE…” je došlo spontano. Nizali su se statusi na Fejsbuku ali i komenatri prijatelja da im to treba, da pišem, tražili su knjigu i – evo nje!

U šta verujete?
 

- U univerzalne istine: Ljubav, dobrotu, saosećanje…

Bavite se nevidljivim stvarima, kako sami kažete, onima koje nas sve drže na okupu. A gde smo to mi, u kakvom poretku?

 - Čovek je kruna postojanja. Mi smo toliko moćni da se toga pomalo i bojimo, pa smo prihvatili onaj lakši a u stvari teži koncept, a on počiva na tezi da je život borba i mučenje. Ne verujem u to. I u najtežim trenucima osećam lepotu života. Teško je to objasniti, još teže u to poverovati, bar u pocetku, ali moje iskustvo je takvo – živimo u savršenom poretku ljubavi i ravnoteže. Za početak prihvatimo to.

Šta za Vas predstavljaju društvene mreže?

- E, to bi bilo dobro objasniti. Na FB sam došla nevoljno, na nagovor dece, duboko uverena da je to gubitak vremena. A onda je život počeo da me demantuje. Toliko sjajnih ljudi je ušlo u moj život i trajno me obogatilo svojim postojanjem. Volim kad mi se to dogodi, kad prerastem sopstvene zablude. Mera odredjuje koliko je nešto dobro. Sve je dobro što postoji.

Šta povezuje roditelja, odraslu osobu i dete u Vama?

-Ja! Moje unutrašnje biće. Sve jasnije ga osećam.Ono je uvek tu. 

Kako dosegnuti do dobrote, kako biti celina sa Univerzumom?

- Lako. Ne baviti se Univerzumom već sobom. Mi smo Univerzum u malom i kad je tu dobro onda će i na globalnom planu biti dobro. Ljudi bi da menjaju svet ali nikako ne bi da nešto promene kod sebe. Ne ide to tako. Sve(t) je naše ogledalo.

Pored ostalog, Vi ste instruktor joge. Do kakvih ste spoznaja došli prodirući u srž istočnjačkih mudrosti?

- Joga je put u središte sebe i mnogo mi je pomogla da pronađem preko potreban mir. Pa ipak, joga nije jedini put. Ljubav prema detetu, partneru, prirodi; kulinarstvo, čitanje, pecanje, sve što radimo, ako smo u tome potpuni, uvešće nas u blaženstvo i potpuni sklad sa sobom. Dakle, nije toliko pitanje šta radimo već kako to radimo. Ako smo celi u nečemu, potpuni, onda smo u jogi, onda smo na dobrom putu. Ozdravljenje se još kaže i isceljenje. Biti zdav znači biti ceo, biti potpun, šta god radio.

Život tretirate kao Božji dar. Kako doživljavate sebe?

-Sebe doživljavam kao nekog ko je tu da širi svetlost oko sebe jer to je jedina svrha našeg života, da svedočimo o postojanju Ljubavi.

Kakav je bio Vaš razvojni put? Pretpostavljam da nije oduvek bilo lako držati se stava – DOBRO JE.

-Težak.Valjda je zato meni sada lako da kažem “Dobro je…” Bilo je teških trenutaka, baš teških, ali evo me tu sam. Zar to nije dobro?

Neretko se u Vašoj knjizi može pročitati da ljubav isceljuje...

-Ljubav isceljuje. Ljubav nadahnjuje, ljubav je najmoćnija sila Univerzuma… Što ljubav može niko ne može.Volim ovu priču: Takmičili su se vetar i sunce ko će brže da skine kaput sa čoveka koji je tuda prolazio.Vetar je samouvereno dunuo jako, najjače, a čovek je samo još snažnije prigrlio svoj kaput. Sunce je ogrejalo i čovek je sam skinuo kaput, čak i košulju. To vam je, simbolično, snaga ljubavi.

13. Kakav je Vaš pogled na svet, na otudjenost medju ljudima, na dominantno zlo...kako protiv pošasti Novog doba?

-Nije zlo dominantno, samo se o njemu više govori. Pogledajte naslovne stranice. Sve sama ubistva, silovanja, nesreće i propast. A o dobru malo ko piše. A ima ga. Svakodnevno ga srećem. Ne možemo se boriti protiv nečeg već ZA nešto. Širimo svetlost i tama će nestati. To je moj stav. Ne PROTIV nečeg već ZA nešto. Nešto DOBRO.

Vaša knjiga „Dobro je...“, može se čitati i kao svojevrsni vodič kroz život. Da li je, u osnovi, postojala neka namera, osim primarne, da na svet donesete još jednu dobru knjigu?

-Nikakve namere nije bilo, čak ni namere da ovo bude knjiga. Ovo su tražili moji prijatelji, komentarišući ispod postova, govoreći da im treba ove svetlosti, vere i nade. Hvala im za podršku. Utoliko je ovo naša zajednička knjiga. A jedino takve knjige imaju svrhu; da ne budu pisane radi pisanja, već da menjaju živote i pogled na život.

Nalazite li odgovore na sva pitanja i šta Vas, u tom smislu, okupira?

-Nalazim ja odgovore na sva pitanja, ali nisu svi odgovori tačni. Moj intelekt se i dalje batrga i prosudjuje, svrstava se, etiketira…a kad mi uspe da se umirim, zatvorim oči i dišem, osetim mir i znam da baš sve DOBRO JE… ovako kako jeste. Ne opirem se životu. Volim ga. Onako kako se voli nešto dragoceno. Bezuslovno. Tu počinje istinska životna radost. U prihvatanju…

Razgovor vodila Dragana Lilić

Tweet

Tagovi brankica damjanovic duhovnost pisac umetnost covek knjige ljubav istina

Povezane teme

Jerotić - šta čoveka čini zrelom i celovitom ličnošću... Zrela savest se pokazuje kako u toleranciji ali i kontroli svojih nagonskih želja, tako i u toleranciji ali i budnosti prema zahtevima svog moralnog bića. Na...

Johann Lavundi, spona između nemačke i srpske kulture... Antologija Johanna Lavundija „Od A do Š: Osam vekova srpske poezije / Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie„ na srpskom i nemačkom...

Tumačenje molitve Oče naš... "Put ka Bogu je molitva. Odmeravanje pređenog puta jesu različita molitvena stanja, u koja postepeno ulazi onaj koji se moli pravilno i postojano."   &...

Da li se ljudska životna filosofija svela na reči: U se, na se i poda se?... Jezik je konglomerat čudnih sadržaja koji su se stapali i mešali kroz eone... U njemu je zapisano sve ono što je kolektivno nesvesno, na ovaj i...

Roman srpskog pisca о svetoj Anastasiji preveden na azerbejdžanski jezik... Kultura je najpouzdaniji most između naroda i država. Rekla bih da je najistančanija ona politika koja je izražena jezikom kulture. Činjenica je da Srbija i ...