U vreme kada se polemiše da li ima slobode izražavanja u medijima, koliko, uopšte, razmišljamo o moći medija dok smo okruženi svakodnevnim obavezama i životom.

Koliko prisvajamo izrečene statove osoba sa javne i političke scene? Da li usvajamo, primenjujemo ili ignorišemo sve zajedno?!
O moći reči koje se plasiraju svakodnevno putem medija organizuju  se radionice i  okrugli stolovi, jer na kraju krajeva, ne zaboravimo "hiljadu puta ponovljena laž postaje istina". Koja je istina u Srba, jesu li nas ubedili da ne možemo ništa da promenimo, pa  smo odlučili  da prekrštenih ruku trčimo kroz život?!

Na pitanje koliko mediji utiču na omladinu i kolika je njihova odgovornost kreiranja svesti mladih, filmski i televizijski reditelj, Petar Stanojlović govori da  je najdemokratičniji proizvod čovečanstva daljinski upravljač.

"Ta neka opcija personalizuje čoveka i čini ga individualnim. Od vašeg izbora zavisi kontekst televizije, a ne više od televizije. Uostalnom, sve je izašlo na tržište  i kultura je izašla na tržište , pa čak i moral je izašao na tržište. To nema veze samo sa nama , to je tako na svetskom nivou. "

Ipak, Stanojlović ističe značaj televizije pogotovo u eri društvenih mreža i personalizovanih telefona. Jer ako je televizija i dalje gledana to znači da porodica sedi zajedno. To pomalo, ističe Stanojlović, podseća na religiju i crkvu, da smo svi na jednom mestu.  
Na pitanje šta je nedopustivo na televizijama, filmski i televizijski reditelj kratko odgovara da "Ništa nije propalo, kad propalo sve je ". Mada ipak veruje da će proći vreme šokiranosti , i veruje da već prolazi. Ponovo će doći u modu da treba biti etičan, govori Petar.

Radio je televizijske spotove, režije događaja, ima voditeljskog ikustva na radiju, često je pisao scenarije u lične, profesionalne i ostale svrhe. U većini svojih autorskih, ali i u dobrom delu redovnih projekata, ostvaruje se i kao snimatelj. Gotovo svake godine učestvuje na evropskim TV festivalima.

Iako je Petar Stanojlović, afinitetom i praksom najviše radio za muzičku i zabavnu redakciju,  igrani i dokumentarni program, kao reditelj je gostovao u informativnom programu, tako što je učestvovao u postavljanju rediteljskog i kreativnog koncepta novog Jutarnjeg programa i Beogradske hronike. Dobitnik je Vukove nagrade  za kulturu za seriju "Zaboravljeni umovi Srbije", čiji je Petar Stanojlović reditelj i koscenarista . U decembru 2014.godine izabran je u zvanje docenta na Akademiji lepih umetnosti i multimedija i ističe da studentima ovih dana govori da samo moraju da shvate da svaki pojedinac na ovom svet može da promeni svet. Ako nas ubede da ne možemo ništa  da uradimo , onda nema ni naročitog smisla živeti.  

Sanja Ćulibrk

Tweet

Tagovi mediji sloboda kultura umetnost reditelj petar stanojlovic

Povezane teme

Milica Jeftimijević Lilić: Čovek je traganje na zemaljskom putu... Milica Jeftimijević Lilić rođena je u Lovcu kod Banjske, na Kosovu i Metohiji. Magistar je filoloških nauka. Do nedavno bila je urednik u Radio televizij...

Umetnost stvarana od talenta i kanapa... U iščekivanju predstavljanja novih umetničkih ostvarenja slikarke Milanke Petrović. Postojanje umetnosti potvrđuje da je čovek ontološki proj...

Poezija srodnih suprotnosti... Kad samo ljubav Jeste, a sve drugo su kolebljive okolnosti ili imaginacija, nastaje poezija o ljubavi, iako se može učiniti da je zbirka Anatomija reči, Suzane ...

Hroničar topličkog kraja... Ljubica Stevanović je književnik koji na maestarlan način spaja prošlost i sadašnjost, pokazujući dobre i loše strane i jednog i drugog pos...

Mirjana Kiš: Trebalo bi da caruju lepe reči... U beskraju stvari koje zaboravljamo, što zbog prirodne selekcije, što zbog toga jer dolaze nove, ima ljudi, a obično su to umetnici, koji jednosta...