24. June 2018

Prizren Prizren

Prizrensko bilo života koje se obnavlja

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Mali esej povodom knjige „Vraćam se“, Nade Hadži – Perić, posvećene Prizrenu

Stvaralačke energije često izviru iz onoga što je čoveku najbliskije, ponekad i nabolnije.
U mirnim vremenima kad nam je sve nadomak ruku, često nismo ni svesni šta nam sve pripada i da iz svega toga dolazi sigurnost koje nismo možda ni sasvim svesni, i blagostanje koje uliva spokojstvo, doživljaj punoće. Kad se sve to izgubi, čovek naknadno uranja u tu raskoš shvatajući koliko obilja je imao a da ga  nije naročito ni vrednovao niti sasvim svesno uživao u njemu.
Rat potpuno promeni optiku posmatranja i natera nas da se sa svime naknadno suočavamo i pojmimo dubinu gubitkaka  koje donosi.
Sve to  proživela je gospodja Nada Hadži -Perić, iz Prizrena, ( posle rata nastanjena u Beogradu) po struci sudija, a reklo bi se, po vokaciji, pesnik.

Knjiga Vraćam se, koju je objavila kao samizdat, iskazuje njen umetnički i ženski senzibilitet, njeno biće koje je uronilo u prošlo i buduće te je ovekovečila „plač“ nad svojim rodnim, izgubljenim Prizrenom, svim onim ljudima koji su bili deo tog grada, a koji su netragom otišli pred hajkom nemilorsdnih novih gospodara. Snagom  pesnika s iskustvom, obilokvala je taj tragični dogadjaj poput epskih pesmotvoraca koji su preneli u predanje i  zauvek sačuvali krvave epopeje  srpskog naroda.
Pojava knjige Vraćam se, još jednog  autora iz Prizrena,( uz Zorana  Čičkariča, Lelu Marković, Radmilu Stojković Knežević..) nakon sedamanest godina od kad tamo gotovo da nema Srba, vrlo je značajna pojava i značajniji dogadjaj nego kad se radi o drugim mestima u kojima je štampanje knjiga normalna pojava.

 

Nada i Branislav Hadži-Perić

To je otuda, posredstvom knjige,  došao naknadni refleks života koji nije nestao, koji se ne miri sa gubitkom  i koji najavljuje novi elan u onima koji će ugledajući se sa više habrosti uranjati u to večno neispražnjeno vrelo života koje ne može nestati, nego se samo udaljilo na oderdjeno vreme. Ili bar u to želimo da verujemo, mada nas Skadar na Bojani, Sent  Andreja i druga mesta opako opominju!

Nije nam namera da se ovde bavimo literanom analizom knjige već da skrenemo pažnju na autorku koja  se osmelila da „oživi“ svoj grad, da ga kroz umetničko i dokumentarno svedočenje učini vidljivijim i prisutnijim u svesti ovdašnje čitalačke publike. Odnosno, da pokaže, kako svako može nešto da učini i ne dopusti zaboravu da nas udaljava od središta naših života, našeg Kosova i Metohije, uprkos neminovnim odlascima.

Naslov Vraćam se, indikativne prirode, možda proročki najavljuje neko buduće vreme povratka. Jedno je sigurno, Prizrenska Bogoslovija se vratila, sve čeće tamo po nadahnuće i potvrdu vere odlaze poklonici, umetnički poslenici da se napoje te vekovne duhovne iskre iz nekadašnje Dušanove prestonice, tog grada poznatog po toleranciji i multietničkom prožimanju kultura, grada u kojem su svi izvanredno pevali i bili poznati po vrhunskoj eleganciji: „Grad cara Dušana, znan po kamenom mostu /i Šadrvan česmi / nek' takav ostane i u mojoj pesmi /  al ' moj grad je danas grad suprotstavljenih svetova/ tudjih vojnika i tenkova“, kaže pesnikinja.

 

 

Crkva Svetog Spasa

I cela knjiga je u tom opozitnom odnosu, nekad i sad, divna i tragična zbiija, ali tu su i vrlo bitna podsećanja na poredak života Prizrenaca koji su se tu radjali,voleli se, formirali, napredovali i ostavljali dragocene zapise o kulturi, običajima, jeziku. U tom smislu Nada Hadži-  Perić, u sažetoj istoriji Prizrena i Sredačke Župe, podseća na znamenite ličnosti koje su bile svesne vremena i beležile ono što je najkarakteritičnije za taj kraj, a to je bio specifičan srpski jezik u koji su se infiltrirale mnoge tudjice, budući da su tu vekovima živeli ljudi različitih jezika, konfesija i kultura, o čemu su pisali Dimitrije Čemerikić i Gliša Elezović. Navodeći reči arhimandrita Save Dečanca, iz XII veka, o Prizrenu kao otvorenom gradu koji izlazi na Egejsko, Jadransko more a povezan je i sa Dunavom, autorka podseća i na vreme kada je tu postojalo uzgajalište svilenih buba i kada se proizvodila svila.

Na kraju ove korisne knjige koja je više od umetničkog artefakta, koja je glas samog minulog prizrenskog života, nalazi se i mala  porodična istorija dveju porodica, one iz koje Nada Hadži-Perić potiče, porodica Radivojević, i one u koju je došla udajom. Sve je ilustrovano dragocenim porodičnim fotografijama. A, kao najvažnije, tu je i priča o povratku njenog brata Slaviše Radivojevića o obnovi porodične kuće u Sredskoj i male crkvice na imanju, što je hvale vredan poduhvat.

Nada Hadži- Perić je kroz ovu knjigu, iako iz daljine, prinela na dar svome gradu jedanu dragocenost koja će grejati duše mnogih njenih nekadašnjih sugradjana i biti im uteha u danima čežnje za žuborom  Bistrice i zvukom zvona sa  Bogorodice Ljeviške i drugih crkava u Prizrenu.

Dragana Lilić

Povezane teme

Pozivamo vas na promociju nove zbirke pesama Milice Jeftimijević Lilić... Istaknuta srpska pesnikinja Milica Jeftimijević Lilić, svom velikom stvaralačkom opusu dodala je još jednu zbirku pesama „Poslanice Odiseju“....

Pozivamo vas na promociju knjiga italijanskih spisateljica Klaudije Pičino i Fjorele Đovaneli... Na Beogradskom sajmu knjiga, u nedelju 29.10.  u 12h, dve italijanske spisateljice predstaviće svoja dela na štandu izdavača “Alma”. ...

Recept za picu... Stvarno biste voleli da napravite picu kod kuće? Ali ne onu sa gomilom groznog parizera i testom koje ste kupili u prodavnici, već pravu picu kao iz skupih ital...

Ćurosi – slatke mediteranske čarolije... Kad požele nešto slatko, Španci posežu za crnom čokoladom (mora imati najmanje 70 odsto kakaoa!). Od nje naprave neku vrstu slatkog umaka – ...

Tihovanje - približavanje Bogu i metod isceljenja... Jedan od osnovnih načina za isceljenje duše je isihija [tihovanje, bezmolvije] u punom značenju te reči. Verujemo da je to jasno iz onoga što j...

Pročitano 2739 puta Poslednji put izmenjeno maj 18 2018
maj 21 2018

Da li „zabrinutost“ znači „voleti“!?

Za mnoge ljude, briga je jedan od pokazatelja da mi vodimo računa o nekome.
avgust 10 2016
Napad panike
oktobar 13 2016

Premijerno izvedena predstava "Ivanov" Antona Pavloviča Čehova

Predstava "Ivanov" Antona Pavloviča Čehova u režiji Tatjane Mandić Rigonat i sa briljantnim Nikolom Ristanovskim…
septembar 04 2016

Pčelinji hleb za savršenu krvnu sliku

Jedan od najboljih prirodnih preparata za poboljšanje nivoa hemoglobina u krvi, kao i kompletne krvne…
decembar 02 2016
Seksualnost, dar bogova
septembar 28 2016
Večera za vitku liniju

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo4.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

„Supermoći“ osoba sa nultom krvnom grupom

Osobe sa nultom krvnom grupom su posebne, ali ne samo zbog toga što njihovu krv mogu da prime svi, a oni isključivo nultu.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević