10. December 2018

Prizren Prizren

Prizrensko bilo života koje se obnavlja

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Mali esej povodom knjige „Vraćam se“, Nade Hadži – Perić, posvećene Prizrenu

Stvaralačke energije često izviru iz onoga što je čoveku najbliskije, ponekad i nabolnije.
U mirnim vremenima kad nam je sve nadomak ruku, često nismo ni svesni šta nam sve pripada i da iz svega toga dolazi sigurnost koje nismo možda ni sasvim svesni, i blagostanje koje uliva spokojstvo, doživljaj punoće. Kad se sve to izgubi, čovek naknadno uranja u tu raskoš shvatajući koliko obilja je imao a da ga  nije naročito ni vrednovao niti sasvim svesno uživao u njemu.
Rat potpuno promeni optiku posmatranja i natera nas da se sa svime naknadno suočavamo i pojmimo dubinu gubitkaka  koje donosi.
Sve to  proživela je gospodja Nada Hadži -Perić, iz Prizrena, ( posle rata nastanjena u Beogradu) po struci sudija, a reklo bi se, po vokaciji, pesnik.

Knjiga Vraćam se, koju je objavila kao samizdat, iskazuje njen umetnički i ženski senzibilitet, njeno biće koje je uronilo u prošlo i buduće te je ovekovečila „plač“ nad svojim rodnim, izgubljenim Prizrenom, svim onim ljudima koji su bili deo tog grada, a koji su netragom otišli pred hajkom nemilorsdnih novih gospodara. Snagom  pesnika s iskustvom, obilokvala je taj tragični dogadjaj poput epskih pesmotvoraca koji su preneli u predanje i  zauvek sačuvali krvave epopeje  srpskog naroda.
Pojava knjige Vraćam se, još jednog  autora iz Prizrena,( uz Zorana  Čičkariča, Lelu Marković, Radmilu Stojković Knežević..) nakon sedamanest godina od kad tamo gotovo da nema Srba, vrlo je značajna pojava i značajniji dogadjaj nego kad se radi o drugim mestima u kojima je štampanje knjiga normalna pojava.

 

Nada i Branislav Hadži-Perić

To je otuda, posredstvom knjige,  došao naknadni refleks života koji nije nestao, koji se ne miri sa gubitkom  i koji najavljuje novi elan u onima koji će ugledajući se sa više habrosti uranjati u to večno neispražnjeno vrelo života koje ne može nestati, nego se samo udaljilo na oderdjeno vreme. Ili bar u to želimo da verujemo, mada nas Skadar na Bojani, Sent  Andreja i druga mesta opako opominju!

Nije nam namera da se ovde bavimo literanom analizom knjige već da skrenemo pažnju na autorku koja  se osmelila da „oživi“ svoj grad, da ga kroz umetničko i dokumentarno svedočenje učini vidljivijim i prisutnijim u svesti ovdašnje čitalačke publike. Odnosno, da pokaže, kako svako može nešto da učini i ne dopusti zaboravu da nas udaljava od središta naših života, našeg Kosova i Metohije, uprkos neminovnim odlascima.

Naslov Vraćam se, indikativne prirode, možda proročki najavljuje neko buduće vreme povratka. Jedno je sigurno, Prizrenska Bogoslovija se vratila, sve čeće tamo po nadahnuće i potvrdu vere odlaze poklonici, umetnički poslenici da se napoje te vekovne duhovne iskre iz nekadašnje Dušanove prestonice, tog grada poznatog po toleranciji i multietničkom prožimanju kultura, grada u kojem su svi izvanredno pevali i bili poznati po vrhunskoj eleganciji: „Grad cara Dušana, znan po kamenom mostu /i Šadrvan česmi / nek' takav ostane i u mojoj pesmi /  al ' moj grad je danas grad suprotstavljenih svetova/ tudjih vojnika i tenkova“, kaže pesnikinja.

 

 

Crkva Svetog Spasa

I cela knjiga je u tom opozitnom odnosu, nekad i sad, divna i tragična zbiija, ali tu su i vrlo bitna podsećanja na poredak života Prizrenaca koji su se tu radjali,voleli se, formirali, napredovali i ostavljali dragocene zapise o kulturi, običajima, jeziku. U tom smislu Nada Hadži-  Perić, u sažetoj istoriji Prizrena i Sredačke Župe, podseća na znamenite ličnosti koje su bile svesne vremena i beležile ono što je najkarakteritičnije za taj kraj, a to je bio specifičan srpski jezik u koji su se infiltrirale mnoge tudjice, budući da su tu vekovima živeli ljudi različitih jezika, konfesija i kultura, o čemu su pisali Dimitrije Čemerikić i Gliša Elezović. Navodeći reči arhimandrita Save Dečanca, iz XII veka, o Prizrenu kao otvorenom gradu koji izlazi na Egejsko, Jadransko more a povezan je i sa Dunavom, autorka podseća i na vreme kada je tu postojalo uzgajalište svilenih buba i kada se proizvodila svila.

Na kraju ove korisne knjige koja je više od umetničkog artefakta, koja je glas samog minulog prizrenskog života, nalazi se i mala  porodična istorija dveju porodica, one iz koje Nada Hadži-Perić potiče, porodica Radivojević, i one u koju je došla udajom. Sve je ilustrovano dragocenim porodičnim fotografijama. A, kao najvažnije, tu je i priča o povratku njenog brata Slaviše Radivojevića o obnovi porodične kuće u Sredskoj i male crkvice na imanju, što je hvale vredan poduhvat.

Nada Hadži- Perić je kroz ovu knjigu, iako iz daljine, prinela na dar svome gradu jedanu dragocenost koja će grejati duše mnogih njenih nekadašnjih sugradjana i biti im uteha u danima čežnje za žuborom  Bistrice i zvukom zvona sa  Bogorodice Ljeviške i drugih crkava u Prizrenu.

Dragana Lilić

Povezane teme

Promena kao trajno stanje pesnikovog duha... Snežana Miladinović Lekan se snažno profilisala kao pesnikinja okrenuta duhovnosti, slavljenju Boga i sakralnih objekata, kao i uzvišene ljubavi prema&nb...

Bog je sve osim starca sa belom bradom koji čeka da pogrešiš pa da te kazni... Živeti život sa svešću o tome da događaji nisu samo nešto što nam neminovno dolazi već ono što sami, svesvno ili ne, stvaramo, čini ...

Nova knjiga Nade Bučević o trudnoći i svesnom majčinstvu... Bavljenje edukacijom drugih, prvenstveno, podrazumeva duboko poznavanje sebe. Stoga je proživljeno lično iskustvo najbolja platforma za davanje smernica onima k...

Život u Americi - tvoja legenda koju sam držiš u rukama... Ilija Šaula pesnik i prozni pisac, rodom sa Korduna, već dugo živi u Americi, a svim srcem je u svom zavičaju. Melanholija koju je osećao prema njemu, ur...

Hroničar topličkog kraja... Ljubica Stevanović je književnik koji na maestarlan način spaja prošlost i sadašnjost, pokazujući dobre i loše strane i jednog i drugog pos...

Pročitano 3181 puta Poslednji put izmenjeno maj 18 2018
decembar 22 2016

Živeti svoju svrhu

Postoji urbana legenda koja kaže da negde tamo postoji zemlja u kojoj svi žive svoju…
septembar 15 2016

Otvorena izložba posvećena Gagi Nikoliću

Izložba posvećena Draganu Gagi Nikoliću, otvorena je u okviru pratećeg programa leskovačkog festivala filmske režije.
maj 27 2015

Dobrovoljac na putu humanosti

Znamo da se na muci poznaju junaci i to smo, kao narod, dokazali, ali možemo…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo4.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Treći beogradski festival kantautora KANTFEST 2016 od 24. do 27. novembra

Treći beogradski festival kantautora KANTFEST 2016. će biti održan od 24. do 27. novembra 2016. godine u Beogradu, u 4 dana, u 5 prostora  sa 8 programa i više od…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević