Iako su u holivudskim filmovima i serijama, poput čuvenog „Gladijatora“ Ridlija Skota, borci - robovi osuđeni da se bore u areni do smrti, pojedine činjenice govore da postoji mnogo mitova o gladijatorima, a da je istina nešto drugačija.

Gladijatori su bili borci u starom Rimu, a sama reč potiče od latinskog „gladius" što je označavalo kratak rimski mač. Gladijatorske borbe uvedene su u Rimu u 3. veku pre n. e. kao deo pogrebnih svečanosti: kada bi umro neki aristokrata, njegova porodica je organizovala borbe robova koji su se borili do smrti.

Takve „igre" bile su svojevrsna zamena za ljudsku žrtvu, jer se verovalo da ljudska krv čisti dušu pokojnika. Rimski carevi su počeli da zabavljaju narod borbama gladijatora prvobitno u Forumu, a kasnije u amfiteatrima. Najpoznatiji je, svakako, rimski Koloseum.

Gladijatorske borbe ukinute su kada je ojačalo hrišćanstvo, i zabranjene zakonom cara Konstantina Velikog 325. godine. Ipak, i dalje su se povremeno održavale, a poslednji put održane su u Rimu, 1. januara 404. godine.

Ono što je manje poznato jeste da su se i žene borile kao gladijatorke. Reč je uglavnom o robinjama, ali i o slobodnim ženama koje su želele da se takmiče. O učešću žena u gladijatorskim borbama svedoče arheologija i književnost, a izgleda da je car Domicijan najčešće organizovao gladijatorske borbe u kojima su učestvovale žene. One su se borile obnaženih grudi, nalik na Amazonke, uglavnom bez zaštitne opreme poput šlemova, a te borbe, kao posebno zanimljive, održavale su se noću. U 3. veku zabranio ih je imerator Septimije Sever.

Većina gladijatora prvobitno su bili robovi koji su počinili teške zločine. Međutim, od 1. veka pre n. e. borbe su privukle i i slobodne ljude, jer su im obećavale novac i slavu. Među njima je bilo bivših vojnika, ali i plemića željnih uzbuđenja.

Čak je i nekoliko rimskih careva učestvovalo u gladijatorskim borbama, u strogo kontrolisanim uslovima i sa tupim noževima, a najpoznatiji među njima je ozloglašeni Kaligula.

Trenirani do iznemoglosti

Za razliku od filmova, gladijatori se nisu uvek borili do smrti. Borbe su se odigravale prema strogim pravilima, vodilo se računa da protivnici budu slične konstitucije i snage, a sudija je vodio računa o pravilima i zaustavljao borbu ukoliko bi borac bio teško ranjen.

Borba se završavala bez obzira na ishod ako bi se publika dosađivala, ili kada bi gladijatori izazvali glasno divljenje i poštovanje publike koja bi ih ispratila ovacijama.

Pošto je u obuku gladijatora ulagano dosta novca, njihovim vlasnicima nije bilo u interesu da ih izgube, pa su trenirani tako da rane svog protivnika, a ne da ga ubiju. A bili su trenirani do iznemoglosti. Njihova ishrana obilovala je ugljenim hidratima koji su im stvarali naslage u predelu trbuha, što ih je donekle štitilo od povreda prilikom borbi.

Postojalo je više vrsta gladijatora. Kroz vreme, i na osnovu iskustva, svrstavani su u svojevrsne klase: najpopularniji „murmiloni" i „treksi" borili su se mačem i štitom, „ekvitesi" su se pojavljivali na konjima, „dimakeri" su se borili sa dva mača, „esaderi" u dvokolicama. Klasa „retarija" bila je neobična po tome što su borci bili opremljeni samo mrežom i štitnikom na levom ramenu, sa namerom da zbune protivnika bacivši mrežu na njega.

Stotine hiljada ljudi stradalo je u rimskim amfiteatrima, u međusobnim borbama ili borbama sa divljim životinjama. Gladijatorima su se svi divili - i običan narod i aristokratija. Odatle potiče mnoštvo priča i legendi o njima, koje su mnoga gladijatorska imena učinila „besmrtnim."

Tatjana Cvejić

Tweet

Tagovi gladijatori gladijatorke koloseum fim realnost carevi mac amazonke

Povezane teme

O zlu i kako ga pobediti... „Doktore, zašto je, po Vašem mišljenju ubijao nevine ljude i radio svo to zlo?“„Za njegovo zlo ne postoji objašnje...

Internacionalne boje 2017 u Frankfurtu okupile umetnike iz nekoliko zemalja sveta... Na mirnoj  vijugavoj Majni u gradu Frankfurtu, u Nemačkoj, gde se sliva i primećuje moć eura i svetskog kapitala, gde postoje tri vrste ljudi: oni obasjani...

Nаsilnа vаrijаntа utopije... Dа li je terorizаm došаo ili se vrаtio nа Bаlkаn? Tа nedoumicа je prevаshodno koncepcijskа, jer je ovde nаsilje uglаvnom osobeno, i u svаkom pogledu pril...

Veče Zorana Živkovića na Kolarcu... U četvrtak, 12. januara,  u 18 sati, u Maloj Sali Kolarčeve zadužbine, održaće se književno veče Zorana Živkovića, na kom će biti predstavljen njegov novi ...

Najveći transformacijski seminar na Balkanu – BOB PROCTOR!... Bob Proctor, rođen 5. jula 1935 godine u Ontariu (Kanada). Poznati je svetski motivacijski govornik kom je jedna knjiga promenila čitav život i od tada, već 40 ...