Komforno operativno lečenje se sprovodi endoskopskom metodom i značajno olakšava oporavak pacijenta u odnosu na otvorene operacije. Na ovu temu za Balkan In je govorio dr Dejan V. Pavlović iz Ginekološko - akušerske klinike Narodni front.

Šta je laparoskopija i u kojim slučajevima se ona primenjuje u ginekologiji?

Laparoskopija je endoskopska hirurška metoda (endo - unutra; skopija- gledati), kojom posebnim hirurškim, odnosno, endoskopskim instrumentima ulazimo u abdominalnu šupljinu u slučaju ginekološke patologije i direktno vizuelizujemo prostor i eventualne patološke procese. Nakon dijagnostikovanja patologije, pristupamo hirurškom (endoskopskom) tretmanu. Rez na koži je oko 1 cm (max.) i to je jedino što se spolja vidi, a rezultat operativnog tretmana je potpuno adekvatan, tj. ne gubi se, ni najmanje, na kvalitetu.

Koji su razlozi za dijagnostičku laparoskopiju?
Indikacije za dijagnostičku laparoskopiju su i glavna prednost same metode, naime, kod stanja kod kojih nam nije najjasnije šta je razlog i supstrat pretpostavljenog patološkog procesa u abdomenu, dijagnostička laparoskopija je zlatni standard u ginekologiji.
Indikacije: sterilitet, bolovi u abdomenu nejasne etiologije, slobodna tečnost u abdomenu, suspektna vanmaterična trudnoća, appendicitis (upala slepog creva)...etc.

Postoje li u kliničkoj praksi stanja u kojima se laparoskopija ne može uraditi?
Naravno da svaka metoda ima svoje limite. Laparoskopija se ne može uraditi (apriori), a da se i ne pokuša, samo u slučajevima kontraindikacija sa anesteziloške, internističke, strane a otežava uspešnost metode činjenica da je kod pacijentkinje do sada, bilo više operacija, ali apsolutno ne isključuje mogućnost laparoskopije.

Koje su prednosti laparoskopske hirurgije nad otvorenom?
Prednosti su manja operativna trauma, značajno lakši i brži postoperativni oporavak… Tokom operacije je bolja vizuelizacija jer je kamera na svega nekoliko milimetara od preparata.

Da li se kod laparoskopije poštuje princip klasičnog hirurškog protokola, odnosno, pripreme pacijenta i šta on podrazumeva?

Nema posebne razlike u pripremi pacijentkinje za laparoskopiju između klasične hirurgije i ove metode. Priprema se sastoji u toaleti prednjeg trbušnog zida, po mogućstvu pripremi digestivnog trakta, što podrazumeva preoperativno korišćenje nekog laksativnog sredsva, pregled interniste itd...

Kakva je tehnika rada, šta je neophodno za izvođenje laparoskopije? Čime, u tom smislu, a i kad je kadar u pitanju, raspolažemo u odnosu na naprednije zemlje?

Od "tehnike" koja je neophodna za laparoksopiju, potreban je stub za laparoskopiju koji u sebi sadrži izvor gasa, kameru, odnosno, optiku, izvor svetla za kameru, priključke za instrumente - bipolarna struja, ultrazvučni nož. Što se tiče kadra, potpuno smo “up to date” sa svetom, ali, nažalost, endoskopija nije u Srbiji standardna procedura, kad to kažem, mislim na regionalne centre i to je nešto što nam ,zaista, nedostaje.

Koja je uloga ugljen dioksida kod ovakvih procedura?

Uloga CO2 u laparoskopijama je da se stvori pneumoperitoneum, ubacivanjem gasa kroz Veres-ovu iglu, da bi se stvorio efekat "kupole" i omogućio prostor za rad. Ubacivanjem CO2 se stvara pritisak u abdomen, uobičajeno oko 14 KPA, moguće je do 20 KPA, da bi se podigao prednji trbušni zid. Za jednu laparoskopiju koja traje oko sat vremena se "potroši"oko 300l CO2.

Da li su kod ovakvog operativnog lečenja rizici od komplikacija manji u odnosu na klasičnu hirurgiju?

Rizici su kod laparoskopskih operacija drugačiji, u odnosu na klasičnu operaciju, a sastoje se od same tehnike izvodjenja. Veres-ova igla se, praktično, uvodi u abdomen "na slepo", da bi se ubacio gas. Postoji određena opasnost, zaista krajnje minimalna, od rupture unutrašnjih organa, kao i povećana opasnost od povrede intraabdominalnih organa i krvnh sudova. Medjutim, pažljivim radom i iskustvom vodjen operator može svesti rizike u domen teorije.

Razgovor vodila Dragana Lilić

Tweet

Tagovi laparoskopija ginekologiji lecenje zdravlje

Povezane teme

Epistole sa Heuteranije, zvezde koja se rađa u umetnosti... (Vladimir Kirda Bolhorves, Putovanje vetrom i vatrom, Novi Sad, 2012) Duh, teran  željom da stvara, rađa prostor. Iz razvoja tog etra rodio se vatar...(Re...

Vrste meditacije... Meditacija ima na desetine prednosti i nju mogu primenjivati  vernici i nevernici, poput zen meditacije. Postoji puno različitih meditacija, a ovde ćemo...

Program Predavačkog centra i Galerije Kolarčeve zadužbine... Pred vama je program predavačkog centra i Galerije Kolarčeve zadužbine. Ponedeljak 10.4. Mala sala, u 18h Ciklus SRPSKA KRALjEVINA 1217. GODINE: ZNAČAJ I TR...

INFERNO... Nakon što se probudi u bolničkom krevetu u Firenci bez sećanja u vezi ičega što se dogodilo u poslednjih nekoliko dana, Robert Langdon se odjednom...

Još jedan diplomatski uspeh Azerbejdžana... Dana dvadesetog juna 2020. godine Evropski parlament usvojio je rezoluciju 2019/2209 (INI) pod nazivom „Preporuka Evropskog parlamenta Savetu, Komisiji i ...