4. August 2020

Još jedan diplomatski uspeh Azerbejdžana

Dana dvadesetog juna 2020. godine Evropski parlament usvojio je rezoluciju 2019/2209 (INI) pod nazivom „Preporuka Evropskog parlamenta Savetu, Komisiji i potpredsedniku Komisije / visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost za Program Istočnog partnerstva pre junskog samita (2020. god.)“.

Rezolucija, koju su pripremili: jedan od prethodno najozbiljnijih kritičara naše zemlje, član Evropskog parlamenta iz Litvanije, Petras Austrevičius, uz učešće koizvestilaca Radoslava Sikorskog, Ane Fotige (oboje su bivši ministri  poljskog Ministarstva spoljnih poslova), Atila Ara-Kovača (Mađarska) i Markete Gregorove (Češka), ne samo što se svrstala u još jednu diplomatsku pobedu Azerbejdžana, već je obuhvatila i niz ozbiljnih odredbi koje odražavaju principijelni stav Evropske unije.


U preambuli trenutno usvojenog dokumenta navodi se rezolucija Evropskog parlamenta 2009/2216 (INI), „Zahtev za strategiju Evropske unije za Južni Kavkaz“, usvojena 20. maja 2010. U njemu su dva puta, u tačkama 8 i 10, teritorije koje su zauzele jermenske snage nazvane „okupirane“.

Jedno pozivanje na tu rezoluciju pre desetak godina iscrtalo je stroge granice unutar kojih je Evropski parlament trebalo ponovo da odredi i potvrdi svoj stav prema sukobima na Južnom Kavkazu. Još jednom podsećamo da je u toj rezoluciji Evropski parlament nedvosmisleno izrazio svoju podršku teritorijalnom integritetu triju država regiona, a da nikada nije pomenuo „pravo na samoopredeljenje“, koje je manipulisala jermenska strana i time oduzeo jermenskim komentatorima prostor za svojevoljnu interpretaciju.


U novoj rezoluciji Evropskog parlamenta koja je usvojena 20. juna ponovo nije bilo reči o "pravu na samoopredeljenje". Vrednost usvojene rezolucije je u tome što odražava rastuće razumevanje svetske zajednice o neprihvatljivosti primene diferenciranog pristupa u postojećim homogenim sukobima. Današnja rezolucija označava očigledan trend udaljavanja svetske zajednice od dualizma u pristupu sukobima slične prirode. Iako se u tački (b r) dokumenta govori o podršci naporima OEBS-ove Minske grupe, bez nabrajanja amorfne liste sa tri principa koja Jermeni preferiraju, ona naglašava potrebu za rešavanjem sukoba na osnovu međunarodnog prava koji je odražen u Statutu UN i Helsinškom završnom aktu iz 1975. godine.

A koje su ove norme i principi i koji su okviri naznačeni tokom njihove primene, posebno u pogledu samoopredeljenja - neka Jermeni samostalno izvrše uvid u iste. Iako, sudeći po njihovom ćutanju o postojanju helsinškog dokumenta, oni su ga bez sumnje detaljno proučavali i veoma su svesni koji su kriterijumi u njemu naznačeni za ostvarivanje prava naroda na samoopredeljenje.
U prvom delu tačke govori se o tome da su „nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet zemalja Istočnog partnerstva i dalje podrivani nerešenim regionalnim sukobima, spoljnom agresijom (!) i stalnom okupacijom (!) nekih od ovih zemalja...“ itd. , tačno do tačke sa zarezom.

A u drugom delu, imenuje se treća zemlja, ali je to urađeno na  vrlo elegantan i suptilan način, čime je jasno da u prvom delu, pored te imenovane zemlje, govorimo o Jermeniji: "u većini ovih (!) sukoba" treća zemlja, prema mišljenju evropskih parlamentaraca, ima "negativnu ulogu". Nećemo ovde ponavljati koja je to zemlja nazvana trećom zemljom, pogotovo što oni, koji to žele, mogu sami da utvrde iz teksta rezolucije.


Evropski parlament je u elegantnom obliku i bez spominjanja imena definisao Jermeniju kao državu koja je izvršila spoljnu agresiju i okupira stranu teritoriju! U tome je i sva lepota diplomatskog jezika - ne nazivati poimence, već konstruisati razgovor tako da metode isključivanja dovode sagovornika tačno do toga o čemu ne govorite otvoreno, već u potpunosti prenosite poruku primaocu.
U ovoj tački preambule rezolucije postoji još jedan zanimljivi momenat. Govoreći o negativnim posledicama spoljne agresije i okupacije, Evropski parlament konstatuje „podrivanje ljudskih prava“.


Evropski parlament je u svojoj rezoluciji od 20. juna,  zapravo, odbacio pokušaje jerevanskih "liberala" da spekulišu u vezi sa pitanjem ljudskih prava, aludirajući da agresija i okupacija krše ljudska prava, pre svega,  žrtava ove okupacije - izbeglica i interno raseljenih lica.
Tačka (b o) sadrži poziv za trenutno povlačenje stranih trupa sa svih okupiranih teritorija. Ova tačka odnosi se na sve zemlje-članice „Istočnog partnerstva“ na čijim su teritorijama razmeštene okupacione snage, i shodno tome, na Azerbejdžan, čije je teritorije okupirala Jermenija.


Još jedan novi element u rezoluciji Evropskog parlamenta je podrška Evropske unije suverenitetu, teritorijalnom integritetu i političkoj nezavisnosti zemalja-članica Istočnog partnerstva „unutar granica, priznatih na međunarodnom nivou“ (tačka b m). Formulacija u okviru rezolucije Evropskog parlamenta, koja precizno utvrđuje šta Evropska unija svrstava pod pojam „teritorijalnog integriteta“, odbacuje takve spekulacije i konačno stavlja tačku na to pitanje. EU, govoreći o svojoj podršci teritorijalnom integritetu Azerbejdžana, podrazumeva istu upravo unutar međunarodno priznatih granica, to jest zajedno sa regionom Nagorno-Karabah - to je vrlo jasna poruka Evropskog parlamenta Jerevanu i sada se odražava u tački (bm) usvojene rezolucije.


Možda se najveća senzacija sastoji u „podršci [Evropske unije] naporima [država] da u potpunosti utvrde te principe“ ("support their efforts to fully enforce those principles") koja je uključena u istu tačku rezolucije. Po prvi put, EU ne samo da je otvoreno priznala puno pravo država da putem sile obezbede svoj suverenitet, teritorijalni integritet unutar granica, priznatih na međunarodnom nivou, kao i svoju političku nezavisnost, već je takođe podržala ove napore!
Na taj način, podrška Evropske unije, iskazana u rezoluciji, u pogledu napora zemalja-žrtava agresije i okupacije da silom utvrde (enforce) svoj teritorijalni integritet predstavlja još jednu poruku Jerevanu – nezakonita primena sile ne vezuje se za 1994. godinu, već za trenutak kada je bilo koja vrsta oružja nedozvoljeno prešla jermensko-azerbejdžansku granicu. A podrška koju je Evropska unija izrazila u pogledu napora zemalja-žrtava agresije i okupacije da utvrde svoj teritorijalni integritet predstavlja još jednu poruku Jerevanu – da je upotreba sile nelegalna ne od 1994. godine, već od prvog neovlašćenog prelaska oružja preko jermensko-azerbejdžanskih državnih granica.

I, ukoliko se isto oružje dobrovoljnim putem ne povuče na početne položaje, tj. vrati u okvire državnih granica, a u skladu sa zahtevom iz tačke (b o) rezolucije, onda okupirana zemlja ima pravo na obezbeđenje svog integriteta putem sile, koje je priznala i već od danas podržava Evropska unija.
Navedena rezolucija Evropskog parlamenta postala je izraz konsolidovanog stava Evropske unije u pogledu dugotrajnih višedecenijskih sukoba u zemljama-učesnicama „Istočnog partnerstva“.

 

 

 Foto: Pixabay

Povezane teme

Hasanov: Sistemi međunarodnog prava i međunarodnih odnosa nazaduju... Rezolucija o takozvanom „genocidu nad Jermenima“ koju je usvojio Predstavnički dom SAD 28. oktobra 2019. godine ne uklapa se ni u kakve okvire sa po...

Granatiranja azerbejdžanskih pograničnih snaga od strane jermenskih vojnih jedinica... Apel Džavanšira Fejzijeva, poslanika, kopredsedavajućeg Odbora za parlamentarnu saradnju između EU i Azerbejdžana u Evropskom parlamentu Gospodin Džav...

Azerbejdžanci žale za žrtvama tragedije u Hodžaliju... Ratovi donose mnoga stradanja i tragedije narodima, običnim ljudima, koji su nasilno uvučeni u njih. Isto se dogodilo i sa Azerbejdžancima kada je izbio jermens...

Proslava Dana Republike u Azerbejdžanu... Dvadeset osmog maja Republika Azerbejdžan proslavlja svoj nacionalni dan – Dan Republike. Pre tačno 102 godine na ovaj dan Nacionalni savet Azerbejdžan...

Diskriminaciji danas pribegavaju programeri kontrolisanog haosa i njihovi izvršioci... Emigracija kao sudbina puna (književnih ) ostvarenja   Petar Milatović, rođen je 2. novembra 1949. godine u Veleti, kod Slapa na Zeti, u Crnoj Gori. &S...

jul 29 2018

Mi i taj nepravedni svet - zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari?

Često se u životu pitamo zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari.
decembar 13 2017

Odlomci iz knjige POSLANICE LJUBAVI, Ljubinka Jelića

Stari isposnik i mudracIsak Sirin reče:
septembar 05 2016

Kako nagle promene vremena utiču na obolele od astme?

Veliki broj osoba koje boluju od astme primećuju pogoršanje simptoma pri promeni vremenskih uslova.

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg

Vrste meditacije

Meditacija ima na desetine prednosti i nju mogu primenjivati  vernici i nevernici, poput zen meditacije.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević