17. July 2019

Azerbejdžanska diplomatija obeležava stogodišnjicu postojanja

Diplomatija je, verovatno, jedna od najjednostavnijih i ujedno najkomplikovanijih koncepcija u oblasti međunarodnih odnosa.

Diplomatija se, po pravilu, smatra instrumentom spoljne politike jedne države. Nezavisna državna diplomatija se zasniva na zaštiti interesa na međunarodnoj areni, jačanju njenih pozicija, doprinošenju ugledu svoje zemlje,  uspostavljanju međunarodnih odnosa putem pregovora, poseta, učešća na međunarodnim konferencijama, prijema inostranih delegacija, ostvarivanju diplomatske delatnosti pridruživanjem međunarodnim i regionalnim organizacijama, kao i saradnjom sa njima.


Azerbejdžanski narod ima bogatu istoriju državnosti. Sa formiranjem Demokratske Republike Azerbejdžan, osnovano je Ministarstvo spoljnih poslova i otpočeto je sprovođenje aktivnog diplomatskog rada sa međunarodnom javnošću, čime je postavljena osnova spoljnopolitičke delatnosti u našoj zemlji.


Nije slučajno što je predsednik Ilham Alijev, polazeći od toga da je 9. jula 1919. godine bila prihvaćena privremena instrukcija o Sekretarijatu Ministarstva spoljnih poslova Demokratske Republike Azerbejdžan, 24. avgusta 2007. godine potpisao Nalog da se 9. jul obeležava kao dan zaposlenih u diplomatskoj službi Republike Azerbejdžan. Tim povodom, u mnogim zemljama sveta naša diplomatska predstavništva i organizacije u dijaspori organizuju svečanost.
Godine 1919. kada je azerbejdžanska diplomatija pravila svoje prve korake, u Bakuu su postojala diplomatska predstavništva 16 stranih država, među kojima su: SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija, Švedska, Švajcarska, Belgija, Iran, Poljska i Ukrajina. Do aprila 1920. godine radila su diplomatska predstavništva i generalni konzulati Azerbejdžana u Gruziji, Iranu, Turskoj, Ukrajini i drugim mestima. Na Pariskoj mirovnoj konferenciji bilo je postignuto jednoglasno priznanje defakto nezavisnosti Azerbejdžana, a azerbejdžanska misija je dobila poziv u Vrhovni savet Pariske mirovne konferencije.


Ako pogledamo period Demokratske Republike Azerbejdžan, videćemo da je prisutan kontinuitet i sa tačke gledišta ciljeva i zadataka spoljne politike. Kao što piše u Deklaraciji nezavisnosti, kao jedan od prioritetnih pravaca spoljne politike Demokratske Republike Azerbejdžan  bilo je definisano uspostavljanje prijateljskih odnosa sa svim nacijama, naročito sa susednim narodima i državama. Danas je Republika Azerbejdžan, takođe, odredila kao jedan od ključnih ciljeva svoje spoljne politike, unapređivanje prijateljskih odnosa sa susednim državama i svetskom zajednicom u celini na bilateralnoj i multilateralnoj osnovi, kao i jačanje mira, stabilnosti i bezbednosti u regionu i na planeti.
Međutim, treba sa žaljenjem istaći i to, da su se opasnost i pretnje sa kojima se susrela Demokratska Republika Azerbejdžan, među kojima su teritorijalna potraživanja od strane Jermenije i započinjanje rata protiv Azerbejdžana, komplikovane geopolitičke kataklizme i naftni faktor, našli i na putu Repubike Azerbejdžan, koja je ponovo stekla nezavisnost  1991. godine.


Stoga, kako sa tačke gledišta institucionalne baze, kao oslonca, tako i u pogledu ciljeva i zadataka spoljne politike u spoljnopolitičkoj delatnosti savremene Republike Azerbejdžan, može se uočiti kontinuitet i doslednost.
Opštenacionalni lider azerbejdžanskog naroda, Hejdar Alijev je, uzimajući u obzir faktore kao što su istorijsko iskustvo i geopolitičke teškoće u regionu na kome se prostire naša država, definisao svestranu i izbalansiranu spoljnopolitičku strategiju Azerbejdžana. Danas, predsednik Ilham Alijev uspešno nastavlja svestranu i dinamičnu spoljnu politiku zasnovanu na nacionalnim interesima Azerbejdžana. U skladu sa novom etapom razvoja zemlje, izazovima, i u skladu sa onim što diktira vreme, on definiše i realizuje nove strateške ciljeve.


Spoljna politika Republike Azerbejdžan je u službi ciljeva kao što su sprečavanje opasnosti i pretnji našoj zemlji spolja, likvidacija – posledica vojne agresije i okupacije Jermenije protiv Azerbejdžana, presecanje nezakonitih radnji na našim okupiranim teritorijama, ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta u okvirima granica Azerbejdžana priznatih na međunarodnom nivou, unapređenje dobrosusedskih veza sa susednim državama, dalje, jačanje međunarodnog autoriteta i pozicija naše zemlje, stvaranje sredine regionalne saradnje oko Azerbejdžana, zasnovane na dobroj volji, kao i podsticanje bezbednosti, stabilnosti i saradnje u regionu.


Pored ovoga, pred našom diplomatijom stoje zadaci kao što su unapređenje bilateralnih prijateljskih i partnerskih veza sa državama sveta od obostranog interesa, realizacija strategija energetske, saobraćajne i ekonomske diplomatije, privlačenje inostranih investitora i turista u našu zemlju, podsticanje prijateljstva i saradnje u basenu Kaspijskog mora, koordinacija međunarodne saradnje među državnim strukturama, aktivna interakcija sa međunarodnim organizacijama, osiguravanje vladavine međunarodnog prava u međudržavnim odnosima, doprinos međunarodnom miru i bezbednosti, borba protiv terorizma.


Poseban značaj u svojoj spoljnoj politici Azerbejdžan pridaje i pitanjima kao što su multikulturalizam, unapređenje međukulturnog i međureligioznog dijaloga, držanje kursa humanitarne i kulturne diplomatije, zaštita prava građana Republike Azerbejdžan u inostranim zemljama i pružanje konzularne podrške, razvoj veza sa Azerbejdžancima širom sveta, kao i razvoj delatnosti u dijaspori.


U proteklim godinama geografija našeg diplomatskog predstavništva se proširila. Postoji 70 ambasada i diplomatskih kancelarija Azerbejedžana, 5 predstavništava pri međunarodnim organizacijama, 9 generalnih konzulata i 14 počasnih konzulata. U Azerbejdžanu su akreditovane ambasade 66 zemalja, predstavništva 20 međunarodnih organizacija i 12 počasnih konzulata. Proširuje se ugovorno-pravna baza naših bilateralnih veza sa zemljama u svetu i međunarodnim institucijama.


Azerbejdžan danas predstavlja zemlju sa nezavisnom i stabilnom politikom i nalazi se na putu dinamičnog ekonomskog razvoja, a takođe, čvor saobraćajnih koridora, budući na raskrsnici Zapada i Istoka, Severa i Juga, sa svojim bogatim prirodnim resursima i tranzitnim potencijalom. Azerbejdžan, koristeći svoj povoljni geografski položaj, teži da isti održi gradeći efikasne i multimodalne saobraćajne koridore. Želeo bih da skrenem pažnju na međunarodne projekte kao što su Baku-Tbilisi-Džejhan, Baku-Tbilisi-Erzurum, Južni gasni koridor, TANAP i TAP, kao i na železničku stanicu Baku-Tbilisi-Kars i projekat Nove međunarodne morske trgovačke luke u Bakuu, u okviru saobraćajnih koridora Istok-Zapad i Sever-Jug, koji je inicirao Azerbejdžan, a koji predstavlja važan projekat za evroazijsku regiju u celini. Ovi projekti će igrati važnu ulogu u transportu tereta po prihvatljivim taksama dostave iz Azije, uključujući Azerbejdžan i Evropu. Ovi projekti doprinose održivom privrednom rastu i prosperitetu putem unutarregionalnog i transregionalnog infrastrukturnog usaglašavanja.        


Preko istorijskog Puta svile, Azerbejdžan zajedno sa prijateljskim i partnerskim zemljama, sprovodi projekte koji povezuju Tihi i Indijski okean sa Atlantskim okeanom.
U periodu od 2019. do 2022. godine, Republika Azerbejdžan će predsedavati Pokretom nesvrstanih, gde je zastupljeno 120 država, a ovog oktobra će biti domaćin 18. Samita. Azerbejdžan je izabran u Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESKO-a za 2018-2022. god. Ponovo postavši država-član komiteta, Azerbejdžan je dobio mogućnost da doprinosi očuvanju nematerijalnog nasleđa u svetu i da deli svoje bogato iskustvo, da sprovodi  zajedničke aktivnosti u duhu saradnje sa državama članicama, da pruži aktivnu podršku za sprovođenje ciljeva koji proizilaze iz Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa.


Azerbejdžan aktivno sarađuje sa regionalnim organizacijama - OEBS-om, Savetom Evrope, Organizacijom islamske saradnje (OIS), ZND-om, Savetom turkofonih država, Organizacijom za ekonomsku saradnju, GUAM-om, Organizacijom za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) i drugim. Azerbejdžan, koji ima status partnera za dijalog u Šangajskoj organizaciji za saradnju, namerava da poveća saradnju na još viši nivo.
Azerbejdžan obavlja funkciju predsedavanja u važnim međunarodnim organizacijama,  bira se za druge vodeće odbore, organizuje prestižne događaje, što je dobar pokazatelj rastućeg autoriteta naše zemlje na međunarodnom nivou, kao i poverenja drugih država u svetu prema našoj zemlji.
To je, takođe, rezultat stabilnosti i bezbednosti u Azerbejdžanu i posedovanje moderne infrastrukture za održavanje mnogih međunarodnih političkih, ekonomskih, humanitarnih, sportskih i drugih događaja. Baku ima ulogu diplomatske prestonice regiona i prostora dijaloga, gde zemlje sa različitim vizijama razmatraju pitanja međunarodne agende i pokušavaju pronaći rešenje.


Azerbejdžan je, kao jedna od malobrojnih zemalja koje su istovremeno i članice Organizacije islamske saradnje i Saveta Evrope, stvarajući veze između ove dve strukture i na osnovu toga između država-članica ovih organizacija, autor inicijative nazvane «Baku proces». Azerbejdžan, koji stalno daje direktan doprinos procesu interkulturnog i međucivilizacijskog dijaloga na bazi bogatog nacionalnog iskustva, organizuje događaje kao što su Baku Humanitarni forum i Forum o interkulturalnom dijalogu.


Takođe, treba napomenuti da Azerbejdžan sprovodi svoju spoljnu politiku na ne tako glatkom međunarodnom prostoru. Azerbejdžan je primoran da je sprovodi u sledećim uslovima: zaoštravanja kontradikcija i povećanih tenzija u međunarodnim odnosima, rada praćenog grubim kršenjem normi i principa međunarodnog prava, vojne agresije koja se nastavlja od strane Jermenije, uz sve veći pokušaj uplitanja u unutrašnje poslove država, geopolitičkih teškoća našeg regiona, provokativnih akata Jermenije i jermenskih lobističkih krugova u međunarodnom informativnom prostoru protiv Azerbejdžana.
Jermensko-azerbejdžanski sukob u Nagorno-Karabahu ušao je u istoriju evropskog prostora kao jedan od tragičnih sukoba, njegove posledice ozbiljno su uticale na sudbine miliona ljudi. Počevši od 1988. godine sa otvorenim teritorijalnim pretenzijama Jermenskog SSR-a na istorijskim zemljama Azerbejdžanskog SSR-a, ovaj sukob je pretvoren u međudržavni vojni sukob.


Tokom sukoba, jermenske oružane snage zauzele su region Nagorno-Karabaha i drugih sedam susednih regiona Azerbejdžana. Bez ikakvih razlika između vojske i civila, grubo kršeći norme međunarodnog humanitarnog prava, jermenske oružane snage počinile su nemilosrdnu odmazdu azerbejdžanskog civilnog stanovništva u okupiranim regionima i gradovima. Azerbejdžanci su na svojoj istorijskoj teritoriji bili podvrgnuti krvavom etničkom čišćenju.
12. maja 1994. godine postignut je sporazum o prekidu vatre. Do tada, kao rezultat vojne agresije od strane Jermenije, okupirano je 20 procenata teritorije Azerbejdžanske Republike, više od million Azerbejdžanaca je izbeglo ili interno raseljeno, a kulturno i istorijsko nasleđe azerbejdžanskog naroda na okupiranim teritorijama je opljačkano i uništeno.
Sukob, koji se pretvorio u izvor ozbiljne pretnje miru i sigurnosti u regionu, izazvao je ozbiljne rasprave u okviru međunarodnih organizacija. U vezi sa problemom usvojen je niz važnih dokumenata. Savet bezbednosti UN usvojio je četiri rezolucije u vezi sa sukobom. Oni potvrđuju teritorijalni integritet i suverenitet Azerbejdžana u okviru svojih međunarodnih granica, priznaju Nagorno-Karabah kao integralni deo Azerbejdžana, zahtevaju bezuslovno povlačenje jermenskih vojnika sa svih okupiranih teritorija Azerbejdžana, predviđaju povratak azerbejdžanskih izbeglica i raseljenih lica u njihovu domovinu. Međutim, uprkos tekućim pregovorima, napredak u rešavanju nije postignut. Zemlje kopredsedavajućih OEBS-ove grupe u Minsku - Francuska, Rusija i Sjedinjene Američke Države, koje posreduju u rešavanju sukoba, nažalost, ograničavaju se opštim izjavama da se same strane moraju sporazumeti.


Uveren sam da takav položaj nimalo ne pomaže rešenju, već naprotiv, onima koji otvoreno krše opšteprihvaćene norme i principe međunarodnog prava i međunarodnog humanitarnog prava dodatno pojačava osećaj da ih neće stići kazna.
Pored toga, moram napomenuti da pravda u rešavanju sukoba podrazumeva i vraćanje povređenih prava i izricanje kazne za to. U slučaju sukoba između Jermenije i Azerbejdžana, to znači nadoknadu štete nanete Azerbejdžanu i krivično gonjenje odgovornih za ratne zločine nad azerbejdžanskim stanovništvom.
Međutim, države ne ispunjavaju zahteve ovih normativnih pravnih akata, a Savet bezbednosti UN ne kontroliše i ne može osigurati implementaciju svojih rezolucija.


Nadam se da će svi sukobi u svetu biti pravično rešeni, u skladu sa međunarodnim pravom.
Danas, u azerbejdžanskoj diplomatiji rade diplomate sa visokim profesionalizmom. Većinu osoblja Ministarstva spoljnih poslova čine mladi ljudi. Naše diplomate časno služe interesima zemlje u različitim državama sa različitom kulturom, tradicijom, klimom i društvenim odnosima.


U sistemu Ministarstva spoljnih poslova, rade posvećeni državi i naciji, idejni saradnici koji su sposobni da časno sprovode uputstva i naredbe šefa države u oblasti spoljne politike, svesni delikatnosti moderne diplomatije, specijalizovani za regione i zemlje, svesni složenosti  multilateralne diplomatije i međunarodnih pravnih pitanja, čak i govornici retkih jezika.


Koristeći ovu priliku, želim da svim zaposlenima u sistemu Ministarstva spoljnih poslova i našim diplomatskim misijama čestitam praznik zaposlenih u diplomatskoj službi Republike Azerbejdžan. Šef države pruža veliku brigu i pažnju Ministarstvu spoljnih poslova. Opravdavajući poverenje šefa države, naša diplomatija štiti nacionalne interese i državnost.

 


Tehran Šukurov,
Prvi sekretar Ambasade Republike Azerbejdžan u Republici Srbiji

 

 

Povezane teme

Odlazak još jedne legende - preminula Mira Stupica... Čuvena srpska glumica Mira Stupica premunula je noćas u Beogradu u 93. godini, potvrđeno je Tanjugu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Pre samo dva ...

Seksualnost, dar bogova... „Ponekad se osećam, zaista, usamljenim dok spavam sa tobom", Haruki Murakami Kada se pomene tema kao što je seks, obično svi imamo neke emocije....

Poezija kao antiratni stav. Ne rat/zagrlimo mir!... Vreme solsticija je pravi trenutak da se čuje glas razuma i poezije koja poziva na mir i solidarnost među ljudima sveta. 21. jun  izabran je od strane S...

Šta donosi mir?... Ono što donosi svima željeni Mir su Ljubav, Zahvalnost, Život u Sadašnjem trenutku, Spoznaja da smo Jedno i Obilje. Ako se pitate kako nema Zdr...

Majka i kćerka - sve nijanse ovog važnog odnosa... Odnos majke i kćerke je uvek bio jedan od najzanimljivijih i najdinamičnijih porodičnih odnosa. Zbog specifične ženske povezanosti i bogatstva emocija, ovaj ...

avgust 03 2018

Nefunkcionalne roditeljske uloge

Svaki roditelj svome detetu misli najbolje (ali da li i kroz dela to pokazuje?).
decembar 14 2017

Ispovedanje kolektivne tragike

Srpska književnost obogaćena je novim  delom još  jednog letopisca  Mostara i hercegovačkog podneblja koje je…
oktobar 25 2016

Određene namirnice izazivaju migrenu

Određene namirnice poput čokolade, vina i mesnih prerađevina često se povezuju s pojavom migrene i…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo3.jpg

Mumija u Narodnom muzeju

Beogradska mumija koja je svoj put iz Egipta do srpske prestonice našla preko Sredozemnog mora i Dunava, započela je "avanturu po svetu" kao predmet na ilegalnom tržistu u vreme siromaštva…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević