Iako u prvom stepenu zaštite, zbog klimatskih promena i loše prirodne regeneracije, brojnost Pančićeve omorike, poslednjih decenija je u opadanju.

Zajedničkim projektom, mapiranja prirodnih staništa jedne od najstarijih biljnih vrsta Evrope i simbola Tare, Srbija i Bosna i Hercegovina, uz podršku Evropske unije, nastoje da zaštite i razviju opstanak četinara koji raste samo u srednjem toku reke Drine.

Baš kao i pre 140 godina kada je za njom tragao botaničar Josif Pančić, omorika ili „ledena lepotica“ kako ju je po otkrivanju zvao, ponovo je u centru pažnje biologa, naučnika i stručnjaka, koji sada nastoje da je sačuvaju u prirodnom staništu.
Popisuju se, gotovo skrivena stabla u moćnim šumama Tare, analizira genetski materijal i traga za uzrocima laganog nestajanja Pančićeve omorike.

„To nam praktično pomaže da utvrdimo genetsku raznovrsnost Pančićeve omorike na njenim staništima i to nam omogućava da znamo koja će to stabla i jedinke Pančićeve omorike biti u budućnosti najbolja da obezbede opstanak vrste“, objašnjava biolog Marijana Josipović iz Nacionalnog parka „Tara“.

„Ona je na crvenoj listi ugroženih vrsta i dobićemo podatke, neke naučno zasnovane, da vidimo šta u budućnosti raditi sa Pančićevom omorikom“, napominje direktor Nacionalnog parka „Tara“, Dragić Karaklić.

U okviru ovog, zajedničkog projekta, čiju realizaciju finansira Evropska unija, biće primenjena i inovativna, Lidar metoda skeniranja lokaliteta omorike na teritoriji od 200 kvadratnih kilometara, šest opština Srbije i Republike Srpske.

„To je snimanje iz aviona, skeniranje omorike, s obzirom da ona raste na vrlo nepristupačnim terenima do kojih je jako teško doći. Na taj način ćemo upotpuniti sliku o brojnosti i stanju tih omorika“, navodi Aleksandar Đurić, član projektnog tima NP „Tara“.

U narednih godinu dana biće ispitano i mapirano više od 20 lokaliteta sa, za mnoge, najlepšim četinarom Evrope iz doba tercijera, inače na svetu jedinim prirodnim staništima omorike smeštenim u srednjem toku reke Drine.

Očuvanje i obnavljanje omorike, poslednjih decenija posebno ugrožene klimatskim promenama i slabom prirodnom regeneracijom, pomoćiće rezultati genetske analize, ali i edukativni programi i stalna briga o ovom, zajedničkom nasleđu prirode i čoveka.

Izvor- Rts

Foto: Pixabay

Tweet

Tagovi panciceva omorika zastita priroda

Povezane teme

Gorana Živanov - Stare metode isceljivanja u novom dobu... Moderno društvo je dugo godina odbacivalo prirodne načine lečenja, oslanjajući se samo na zvaničnu medicinu, međutim, stare metode isceljivanja su, napro...

Dete treba naučiti da je tuga prirodan i poželjan osećaj... Na Safari duha radionicama prolazimo uvijek i temu *Izražavanje osjećaja*. Tada roditelji i djeca govore jedni drugima - Kada su sretni, kada su tužni, a kada s...

Etno selo “Zornića kuća” – vaša kuća... Etno selo „Zornića kuća“, nalazi se na tridesetak kilometara od moderne srpske prestonice, a oživljava autentični, arhaični duh ove zemlje na sasvim...

Kivi, voće za dobar dan i san... Nacionalno voće Kine, njegovo veličanstvo kivi, u narodu je popularno po svom plodu, koji se koristi u ishrani, mada je sve ćešća upotreba njegovog ploda...

Planina Goč... Goč je jedna od nižih planina Srbije, nalazi se južno od Zapadne Morave iznad Vrnjačke Banje.   Planina je pristupačna sa svih strana, nalazi se u sklo...