Iako u prvom stepenu zaštite, zbog klimatskih promena i loše prirodne regeneracije, brojnost Pančićeve omorike, poslednjih decenija je u opadanju.

Zajedničkim projektom, mapiranja prirodnih staništa jedne od najstarijih biljnih vrsta Evrope i simbola Tare, Srbija i Bosna i Hercegovina, uz podršku Evropske unije, nastoje da zaštite i razviju opstanak četinara koji raste samo u srednjem toku reke Drine.

Baš kao i pre 140 godina kada je za njom tragao botaničar Josif Pančić, omorika ili „ledena lepotica“ kako ju je po otkrivanju zvao, ponovo je u centru pažnje biologa, naučnika i stručnjaka, koji sada nastoje da je sačuvaju u prirodnom staništu.
Popisuju se, gotovo skrivena stabla u moćnim šumama Tare, analizira genetski materijal i traga za uzrocima laganog nestajanja Pančićeve omorike.

„To nam praktično pomaže da utvrdimo genetsku raznovrsnost Pančićeve omorike na njenim staništima i to nam omogućava da znamo koja će to stabla i jedinke Pančićeve omorike biti u budućnosti najbolja da obezbede opstanak vrste“, objašnjava biolog Marijana Josipović iz Nacionalnog parka „Tara“.

„Ona je na crvenoj listi ugroženih vrsta i dobićemo podatke, neke naučno zasnovane, da vidimo šta u budućnosti raditi sa Pančićevom omorikom“, napominje direktor Nacionalnog parka „Tara“, Dragić Karaklić.

U okviru ovog, zajedničkog projekta, čiju realizaciju finansira Evropska unija, biće primenjena i inovativna, Lidar metoda skeniranja lokaliteta omorike na teritoriji od 200 kvadratnih kilometara, šest opština Srbije i Republike Srpske.

„To je snimanje iz aviona, skeniranje omorike, s obzirom da ona raste na vrlo nepristupačnim terenima do kojih je jako teško doći. Na taj način ćemo upotpuniti sliku o brojnosti i stanju tih omorika“, navodi Aleksandar Đurić, član projektnog tima NP „Tara“.

U narednih godinu dana biće ispitano i mapirano više od 20 lokaliteta sa, za mnoge, najlepšim četinarom Evrope iz doba tercijera, inače na svetu jedinim prirodnim staništima omorike smeštenim u srednjem toku reke Drine.

Očuvanje i obnavljanje omorike, poslednjih decenija posebno ugrožene klimatskim promenama i slabom prirodnom regeneracijom, pomoćiće rezultati genetske analize, ali i edukativni programi i stalna briga o ovom, zajedničkom nasleđu prirode i čoveka.

Izvor- Rts

Foto: Pixabay

Tweet

Tagovi panciceva omorika zastita priroda

Povezane teme

Dišite jesen punim plućima... Čovek je neraskidivo povezan sa prirodom. Po verovanju drevnih Kineza sve u prirodi ima cikličan karakter. Ciklusi se smenjuju a naše telo nesvesno te...

Seoski turizam na srpskim planinama... Netaknuta priroda, svež planinski vazduh i čuveni specijaliteti srpske kuhinje neki su od elemenata koji čine seoski turizam u Srbiji sve privlačnijim kako za d...

Dete treba naučiti da je tuga prirodan i poželjan osećaj... Na Safari duha radionicama prolazimo uvijek i temu *Izražavanje osjećaja*. Tada roditelji i djeca govore jedni drugima - Kada su sretni, kada su tužni, a kada s...

Kako izgleda svet iz bebine perspektive?... Sigurno ste se nekad pitali kako bebe vide. Bebe najjasnije vide kada se nalaze u rukama roditelja, jer je vid bebe podešen na toliku preciznost da mo...

Trećina maloletnika u Srbiji stupa u seksualne odnose. Koliko znaju o polno prenosivim bolestima?... Ljudi su, obično, iznenađeni činjenicom da su polno prenosive bolesti jedno od najčešćih oboljenja danas. Trećina maloletnika u Srbiji stupa u seksual...