22. August 2018

Dragan Lakićević Dragan Lakićević

Pod formom demokratije, izjednačene su prave i nikakve vrednosti

Dragan Lakićević je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, tumač i priređivač književnosti. Prevođen je na ruski, grčki, engleski, nemački, švedski, holandski, poljski, italijanski, beloruski, rumunski i jermenski jezik. Za svoj književni rad dobio je značajna priznanja kao što su Vukova nagrada, Milan Rakić, Kočićevo pero, Gračanička povelja i mnoge druge.

 

Nalazite se na važnom, uredničkom mestu u Srpskoj književnoj zadruzi, držite se izdavačkih planova i visokih umetničkih standarda u odabiru rukopisa. U poplavi petparačke literature to, pomalo, izgleda kao suprotstavljanje stihiji. Ima li nade da stvari u srpskoj književnosti budu dovedene u red?

Književnost samu sebe dovodi u red – svojim vrednostima: idejama, značenjima, umetničkim dometima. Problem je u društvu koje prema književnosti i njenim vrednostima (a to se odnosi i na ostale vrednosti kulture, nauke i škole) ima problematičan odnos. Duga je rasprava zašto je to tako i kako se dotle došlo… Pod formom demokratije, izjednačene su prave i nikakve vrednosti i suprotnosti u mnogim oblastima, pa i u književnosti. Pritom, srozan je uticaj i status autoriteta i institucija kulture, u koje ne spadaju samo ustanove, škola, mediji nego i načini finansiranja kulture koji su ne samo drastično smanjeni, nego i razoreni.

Napušteni su ili politički obojeni principi kritike i selekcije… U takvim okolnostima, stare ustanove kulture prepuštene su same sebi i u birokratskom ustrojstvu sistema – marginalizovane ili odbačene. U njih spada i SKZ, izdavačko društvo, koje su vlasti i vladari mnogo više cenili kada je imalo deset ili trideset, nego sada kada ima 125 godina. To govori o vlasti i vladarima… Položaj književnih novina i časopisa, izdavačkih kuća, udruženja književnika i prevodilaca, biblioteka – analogan je položaju književnosti… U situaciji grčevite borbe za vlast, partijskog feudalizma i tržišne histerije, teško je videti bolje dane u bliskoj budućnosti.

Ustanove sa nacionalnim predznakom polako nestaju, ili se grčevito bore za opstanak. Kakva je poruka države kojoj smeta predznak nacionalno?

“Nacionalni predznak” za mene je predznak kvaliteta, a u slučaju SKZ ili njene “starije sestre” Matice srpske – predznak pisma i jezika kojima se izražavaju opšte vrednosti svetske i naše književnosti i nauke… Politički shvaćen “nacionalni predznak” znatno je drukčiji i njime barataju oni kojima nije do vrednosti nego do nekih političkih programa i interesa. Država se bavi prvim, a partija i ideologija drugim značenjem predznaka. Partije su, međutim, preuzele državu – i to ne samo zbog svojih programa, nego dobrim delom i zbog nekih svojih i tuđinskih interesa. Tuđinski i partijski interesi upropastili su u Srbiji i mnogo toga gde nacionalnog predznaka nije ni bilo.

Kriza duhovnosti i njene posledice?

Duhovnosti je potreban predah: spokoj, prostor za razmišljanje, čitanje, učenje, predavanje, dijalog. Termini i mogućnosti za crkvu, muzej, galeriju, koncert. Za nasušnu stvaralačku dokolicu koja omogućava unutrašnji život… Sve to je, sada, svojim sadržajima i konceptima koji nisu slučajni, zamenila permanentna televizija i jedina delatnost koju niko nije osporio: provod… Provod svaki dan i noć, kao najveći cilj i najviši oblik života… Posledice se i ne slute, ali se vide: sve manje radosti i ljubavi, sve više bolesti i sukoba. Koliko devojaka nema mladića? Koliko ima razvoda? Nasilje se reklamira zbog sopstvene promocije. Vulgarnost, primitivnost, bestidnost, površnost… Ljubav, milost i solidarnost niko ne reklamira, pa ni oni koji to čine ili kojima se daruje…

Kakvi su planovi za kultnu ediciju “Kolo” koju uređujete?

“Kolo” je izdavačka biblioteka koja postoji 125 godina, koliko i SKZ. U njoj su do sada objavljene 722 knjige. Predstavlja antologiju svetske i srpske, starije i novije književnosti i nauke. Kolo kreira Komisija za Kolo od 7 članova, koju imenuje Upravni odbor SKZ. Ja sam jedan od tih sedam članova… Glavni plan “Kola”, zadatak koji predviđa i Zakon o SKZ, jeste da “Kolo” opstane. Da opstane u svom visokom kvalitetu, ali da opstane i u materijalnom pogledu…

Kolekcija od 722 knjige predstavlja književnu zadužbinu… Zakon o SKZ, koji Zadrugu štiti kao ustanovu kulture osnovanu u 19. veku, međutim, ne predviđa nikakav budžet, tako da ova sadašnja država prema “Kolu” nema nikakve obaveze, čak ni da plave knjige otkupi za biblioteke u Srbiji. Prethodne države imale su makar moralnih obaveza prema najstarijoj ediciji u Evropi, koju su stvarali naši veliki prethodnici… Ovogodišnje “Kolo”, uvereni smo, dostojno je najboljih dosadašnjih kola – ako uspemo da ga isfinansiramo.

Objavili ste knjigu izabranih pesama s motivom snega, pod naslovom “Pesnik snega”. I na početku svog pesničkog puta imali ste istu sklonost ka snegu. Kako definišete tu svoju “snežnu” poetiku?

“Pesnikom snega” mene je nazvao pesnik i prevodilac Vladimir Jagličić… Moje pesme s motivima i značenjima snega odabrala je i svojim predgovorom osvetlila gđa dr Aleksandra Žeželj Kocić, profesor engleske književnosti, poznavalac poezije na engleskom jeziku. Ona je opisala ne samo prisustvo snega u lirskim slikama moje poezije, već je potražila i odnose fenomena snega prema drugim i suprotnim značenjima… Za mene je sneg višeznačna pojava u pesničkoj slici – osećanju, doživljaju, simbolici. Povezan je sa ličnim sećanjem na snegove mog detinjstva i zavičaja u obzorju Bjelasice i Sinjajevine, ali još više sa metafizikom beline i čistote snega kao drugog imena ljubavi: onog što se iznova javlja i pokreće biće pesnika.

Svojevremeno ste objavili i čudesne priče s motivom Kosova. Kako Vam se čini aktuelizacija tih motiva danas, spram promena koje je donelo političko pregrupisavanje prostora?

Kosovo je epicentar srpske misli, pogotovo pesničke. Stožer našeg identiteta. Na kosovskom zavetu i epu mi smo odrasli. Kosovo je rodno mesto srpskog naroda i naše pojedinačne moralne osetljivosti i kulturne prepoznatljivosti… Svaki srpski pesnik pokušava da izrazi sistem i sjaj Kosovo. Najbolje su to učinili usmeni epski pevači i Njegoš, ali i neki docniji veliki pojedinci: Rakić, Dragoljub Filipović, Desanka, Popa, Simović, Momir Vojvodić, Erić… Kosovo su tumačili veliki naučnici i mislioci: Radovan Samardžić, Zoran Mišić, Ivo Andrić, Vladika Nikolaj… O Kosovu se peva vekovima i u poeziji, tj. u srcu, Kosovo uvek treperi… U političkim i geo-strateškim odnosima, pak, stvari stoje drukčije. Novi oblici ratovanja i osvajanja podrazumevaju inženjering promene identiteta i svesti, jer se nekom učinilo da je jevtinije zauzeti neku teritoriju mentalno nego vojno. Mentalna agresija liči na versku agresiju, s tim što verska traje dugo, a mentalna nadire brže. Kosovo je odveć zlatni srpski majdan duha i nasleđa: trajaće koliko i mi: “Dok je ljudi i dok je Kosova!”

Vi ste srpski pisac, rođen u Crnoj Gori. Kakav je Vaš status u zemlji porekla, koja je takođe pretrpela znatne istorijske modifikacije?

Te modifikacije su političke i antiistorijske. Političkim nasiljem i krivotvorenjem, krađom i korupcijom, apsolutno spolja i apsolutno s tuđinskim interesima, koristeći nacionalne slabosti i ekonomsko rastrojstvo, jedan režim je načinio medijsku konstrukciju: jevtini politički projekat nesrpske i antisrpske države. Pritom se, u otklonu prema Srbiji i prema svemu srpskom u biću i trajanju Crne Gore, falsifikuje prošlost a sve srpsko poništava… Po dubini, tamo u stvari sve ključa od srpstva i pravoslavlja Svetog Jovana Vladimira i Svetog Vasilija Ostroškoga, Marka Miljanova i Njegoša. A gde su oni, tu je i Obilić – oklevetani vitez bez mane i straha… Videćete: čim se Srbija uspravi, uspraviće se i Crna Gora…

Iako sasvim pripadam tom srpskom prognanom korpusu, moj status je tamo idealan: imam dedovinu, nadomak stare lavre moračke, upamtio sam priče onih divnih starica, a lektiru mog detinjstva iz škola u Kolašinu i Titogradu još znam napamet… Ali se mora opomenuti na budućnost: kako će na svoje srpsko, odnosno, crnogorsko poreklo gledati Montenegrini koji se sada pod pritiskom proizvode,  koji će znati kako su i zašto su njihovi preci, nekad u prošlosti, početkom 21. veka, promenili jezik, veru i naciju. Hoće li, po maniji gonjenja moralne krivice, ličiti na mnoge Hrvate i muslimane iz našeg sadašnjeg okruženja?

Srpski jezik i srpska nonšalantnost? Posledice?

Za jezik važi isto što smo maločas govorili o knjizi i kulturi. Jezik je takođe stvar institucija i države... Ovde nema volje i hrabrosti, a kamoli zakona i vaspitanja, da se radi na očuvanju srpskog jezika i pisma, kao osnova identiteta naroda i njegove kulture… Umesto da dovodimo mnoge strance, da ih počastimo učenjem srpskog jezika (jezika Domentijana, Vuka, Njegoša, Andrića, Crnjanskog…), jer će od toga srpska država i kultura imati koristi, ovde se srpski jezik suzbija, redukuje i smanjuje u fondu znanja i srpskoj deci. Potiskuje se na razne načine… Pod izgovorom političke korektnosti i demokratije, a na štetu srpskog jezika, privremeni političari u Srbiji priznaju novoimenovane jezike koji su čisto srpski jezici… Posledice su u vezi sa onim posledicama prethodno pominjanih renegata.

Vaš umetnički credo?

Jedan od naših najvećih pesnika, ne samo u 19. veku, Jovan Jovanović Zmaj, bio je jedan od osnivača i prvi potpredsednik Srpske književne zadruge. Nacrtao je Zadrugin inicijal SKZ, koji se nalazi na svim našim knjigama… Napisao je jednu pesmu koju sam naučio u davnoj čitanci: “Učimo se, vreme nam je, / U mladosti sve se mili. / Svako seme daće ploda / Kad budemo ostarili. // Propustimo l’ ove dane, / Ostaćemo duhom gnjili, / Kajanje će biti gorko, / Kad budemo ostarili.”

Meni je šezdeset druga, čoveče. A još učim… Ima tu i kajanja…

Razgovor vodila Dragana Lilić

Povezane teme

BABIĆ: Izgleda da je staromodno i zazorno pokazati pozitivno mišljenje prema svojoj zemlji... Milun Mića Babić, uspešan privrednik, književnik, otac, divan deda… Čovek za primer jednom rečju, neko ko unosi mir i ko nastoji da svet učini bol...

REBRO VIŠE - Slika žene u poeziji i prozi Milice Jefitimijević Lilić... Jer ko je DrugiKo si i sam, znaš li? Tri su važna poetska ishodišta poezije Milice Jeftimijević Lilić: hrišćanstvo, refleksija, usmerena...

Ljubav se ne prodaje, sreća se ne kupuje... Gordana Suvajac je ličnost razigranog duha i bogate mašte. U toku gimnazije i na studijama se bavila izučavanjem proze, poezije, filozofije: grčke, nemač...

Violeta Pačevski: Pustiti volju - neka uđe... Violeta Pačevski piše poeziju i prozu koju je do sada objavljivala je u raznim listovima i časopisima. Zastupnjena je u pesničkim zbornicima, almanasima ...

Napuštanje stada - pokajanje... Priča o ovcama i pastiru bila mi je smešna. Vredjala me je pa sam rešila da napustim stado. Blažene li slobode, mislila sam! Išla sam li...

decembar 22 2016

Živeti svoju svrhu

Postoji urbana legenda koja kaže da negde tamo postoji zemlja u kojoj svi žive svoju…
avgust 16 2016

Etar je Teslina prava domovina

Odlučivši da otpočne gradnju emisione stanice na long Ajlendu, Tesla se obratio za pomoć čuvenom…
septembar 22 2016

Hrana koja oslobađa od stresa

Stresna svakodnevica utiče na zdravlje čoveka, uzrokuje glavobolje, želudačne tegobe, ubrzan rad srca i nesanicu.…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo4.jpg

Prirodna sredstva protiv peruti

Perut može nastati iz više razloga. Može biti zbog suve kože glave ili zagađenje materija. Prirodni lekovi za perut mogu pomoći u lečenju ovog problema

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević